MINISTAR MALI STIGAO U VAŠINGTON: Danas na prolećnom zasedajnju MMF i Svetske banke

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali doputovao je u Vašington, gde će danas započeti sastanke u okviru trodnevnog učešča na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke.

Mali će imati niz bilateralnih susreta sa rukovodstvom MMF-a i Svetske banke, sa brojnim investitorima i predstavnicima međunarodnih rejting agencija, sa kojima će razgovarati o ekonomskoj politici Srbije, našim makroekonomskim pokazateljima i očekivanjima za naredni period, investicijama i privrednom ambijentu u Srbiji.

Ministar Mali će danas prisustvovati sastanku Konstituence u MMF i između ostalih razgovarati sa zamenikom direktora MMF-a Bo Lijem, direktorom Departmana za Evropu MMF-a Alfredom Kamerom, predstavnicima rejting agencije „Standard and Poor΄s“ i potpredsednikom MIGA Džunaidom Kamalom Ahmadom.

GORAN VESIĆ ZA HAPPY TV: AIR Serbia će prestići JAT u svojim najboljim danima

Srbija je članica Konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine, a zemlje članice koje čine Konstituencu u MMF su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 15. aprila i traje do subote, 20. aprila, a diskutovaće se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći.

Skup u Vašingtonu okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, članove parlamenata, rukovodioce privatnog sektora, predstavnike organizacija civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

Diskutuje se o najurgentnijim pitanjima svetske ekonomije i uticaju ratova, pre svega, u Ukrajini i Gazi na finansijsku stabilnost u svetu.

Pored toga, razgovaraće se o urgentnim pitanjima sa kojima se suočava globalna ekonomija, kao što su potreba za postizanjem potpunog oporavka, rešavanje ranjivosti duga u zemljama sa niskim nivoom dohotka i suočavanje sa novonastalim rizicima.

Na čelu Delegacije Srbije je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja je i guverner Republike Srbije u MMF.

Drugog dana posete Vašingtonu, u petak, 19. aprila, Siniša Mali će prisustvovati investitorskom sastanku, kao i Komitetu za razvoj, i razgovarati sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani i predstavnicima rejting agencije „Moody΄s“.

Potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali će se u subotu, 20. aprila sastati sa izvršnom direktorkom MMF-a Kristalinom Georgijevom.

Planirani su sastanci Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta i Zajedničkog komiteta za razvoj, savetodavnih organa Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, a predviđeno je i da generalni direktor MMF predstavi Agendu globalne ekonomske politike.

Delegacija Republike Srbije će i tokom ovogodišnjeg Prolećnog zasedanja imati niz bilateralnih susreta sa rukovodstvom ovih institucija o aktuelnim programima saradnje, tekućim makroekonomskim kretanjima i očekivanjima u narednom periodu.

Planirani su i sastanci sa brojnim investitorima radi upoznavanja sa potencijalom srpske privrede, unapređenim poslovnim ambijentom i trendom snažnog privlačenja stranih direktnih investicija.

Naša delegacija učestvovaće i na sastanku zatvorenog tipa sa guvernerima i ministrima finansija zemalja u vezi sa regionalnim ekonomskim pregledom za centralnu i istočnu Evropu.

SRBIJO, SPREMI SE ZA EKSTREMNE VREMENSKE PROMENE: Pašće 20 cm snega, a evo šta nas čeka za 1. maj

MMF je u utorak predstavio, u okviru skupa u Vašingtonu, novu prognozu prema kojoj će ekonomski rast u 2024. iznositi 3,2 odsto, koliko je iznosio i u 2023. godine.

Takođe, MMF očekuje da će i u 2025. godini rast biti 3,2 odsto.

MMF je za našu zemlju prethodno, u oktobru 2023, naveo da očekuje ekonomski rast Srbije u 2024. od tri odsto zahvaljujući oporavku domaće tražnje, a prognoza je sada korigovana naviše za 0,5 odsto.

Inflacija u Srbiji će, prema očekivanjima MMF, pasti sa 12,4 odsto koliko je bila na kraju 2023. godine, na 4,8 odsto u 2024. godini.

MMF očekuje da će inflacija u Srbiji dodatno pasti u 2025. godini na 3,1 odsto.

Takođe, Svetska banka je ovog meseca povećala prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa 3,0 na 3,5 odsto, rečeno je na predstavljanju izveštaja Svetske banke: „Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan“.
Za Srbiju su poboljšane projekcije za 2024. godinu na 3,5 odsto, jer su se povećale i investicije i rast u svim sektorima.

Svetska banka je u oktobarskom izveštaju prognozirala da će se ekonomski rast Srbije ubrzati sa dva odsto u 2023. na tri odsto u 2024. godini, kao i na 3,8 odsto u 2025. godini.

Svetska banka očekuje dalji pad inflacije u Srbiji i da će ona na kraju godine iznositi 3,7 odsto.

Na Zapadnom Balkanu, prema Svetskoj banci, očekuje se rast ekonomske aktivnosti od 3,2 odsto i ubrzanje rasta na 3,5 odsto u 2025. godini.

U izveštaju se navodi da će region Zapadnog Balkana ponovo dostići prosečne stope rasta zabeležene pre izbijanja pandemije.

Neznatno povećanje projektovanog srednjeročnog rasta Zapadnog Balkana u 2024, za 0,2 odsto u odnosu na prethodnu prognozu, odražava oprezni optimizam pošto je region u prethodnom periodu prebrodio više šokova.

Glavni ekonomista MMF Pjer Olivije Gurinša je, u utorak u Vašingtonu, predstavio Svetske ekonomske izglede MMF-a za naredni period i naveo da je prognoza rasta za ovu godinu korigovana naviše za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu oktobarsku prognozu.

Ekonomska aktivnost je jača od očekivane u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i na drugim velikim tržištima u razvoju, ali slabija u evrozoni, dodao je Gurinša.

Glavni ekonomista MMF-a je istakao da će svetska inflacija pasti sa četiri odsto u 2023. na 2,8 odsto u 2024. i na 2,4 odsto u 2025. godini.
Gurinša je dodao da je kinski ekonomski rast od 5,3 odsto u prvom kvartalu 2024. veći od ranijih prognoza MMF-a, ali je upozorio da je slabost u kineskom sektoru nekretnina i dalje prisutna.

Međunarodni monetarni fond je korigovao naviše prognozu ekonomskog rasta Rusije za 0,6 odsto na 3,2 odsto u 2024. godini.

Kada je reč o našoj zemlji privreda Srbije će nakon rasta sa 2,5 odsto u 2023. ubrzati na 3,5 odsto u 2024. i na 4,5 odsto u 2025. godini, navodi se u objavljenoj prognozi MMF.

Predsednik Svetske banke Adžaja Banga je 12. aprila na konferenciji za štampu pred prolećni sastanak MMF i SB u Vašingtonu izjavio da je SB  potrebna brzina i jednostavnost u pružanju finansijskih usluga i da upravo rade na tome ubrzaju i olakšaju procedure za pružanje finansijske pomoći.
On je upozorio da će za ispunjenje ciljeva Svetske banke u budućnosti biti potreban i privatni kapital i da banka traži načine da privuče neophodna sredstva.

Predsednik Svetske banke je istakao da se svet suočava sa nizom isprepletenih izazova kao što su klimatska kriza, zaduženost, nesigurnost snabdevanja ili pandemije i naglasio da je svetu potrebno da se ubrza pristup čistom vazduhu, vodi i energiji.

„Pre nekoliko meseci prosečan proces odobravanja projekta Svetske banke trajao je 19 meseci. To je predugo. Dakle, naš navedeni cilj je da ćemo do polovine   sledeće godine smanjiti vreme odobrenja za jednu trećinu“, dodao je on.

„U junu smo pokrenuli investicionu laboratoriju privatnog sektora i angažovali 15 izvršnih direktora u kompanijama za upravljanje imovinom, bankama, kao i operaterima da identifikuju prepreke i potencijalna rešenja za ulaganja na tržištima u razvoju“, naglasio je predsednik Svetske banke.

Direktorka MMF Kristalina Georgijeva je rekla nedavno da su   ekonomske aktivnosti u svetu slabe, kao i da dug raste, što predstavlja velike izazove za javne finansije u mnogim delovima sveta.

Najavljujući ekonomsku projekciju i dugoročne izglede, Georgijeva je istakla da će se, bez korekcije kursa, situacija kretati ka „mlakoj, sporoj i razočaravajućoj deceniji“.

„Ožiljci pandemije su i dalje sa nama, gubitak proizvodnje od 2020. godine na svetstkom nivou iznosi oko 3,3 triliona dolara, a troškovi nesrazmerno pogađaju najugroženije zemlje“, rekla je ona.

Predviđena stopa rasta od 3,2 odsto je iznad prošlogodišnje projekcije, ali istorijski prosek iznosi oko 3,8 odsto.