RADIČEVIĆ: „Mnogo je odluka oko kojih nema saglasja“

“Ovi napadi su znak zapravo te polarizacije koja nije samo karakteristična za EU, ona je mnogo šire rasprostranjena i u Americi i u delovima Azije i ona je uslovljena, s jedne strane ratovima koji ulivaju popriličnu nervozu, što u Ukrajini, što u Gazi, a s druge strane i tim jednim ekonomskim sukobom između Amerike i Kine u kojoj su mnoge zemlje prinuđene da biraju strane. U tom biranju, mnogo je odluka oko kojih nema saglasja, odnosno konsenzusa u mnogim društvima, tako da sve to izaziva veliku polarizaciju, a kada se na to doda i svojevrsni kulturolaški rat između globalističko, odnosno levih liberala i sa druge strane onih takozvanih patriotsko-indentitetskih snaga, to samo zaoštrava situaciju koja se ogleda u tim napadima koji su došli do toga da posle dugo godina se dogodi jedan napad na aktuelnog lidera EU ”, kaže Radičević.

Navodi da je u Slovačkoj društvo poprilično podeljeno i da ta tenzija traje već nekoliko godina. Ona je naročito pojačana od pandemije i energetske i uopšte finansijske krize koja je usledila kada je počeo rat u Ukrajini.

MALI: „Važno je da u vreme ove krize budemo jedinstveni i složni“!

“Zapravo ratuju dva pola – jedan koji predstavlja Robert Fico i još nekoliko stranaka koje su njemu bliske, i drugi umereno konzervativni koji se predstavlja kao proevropski i koji ima naklonost zvaničnog Brisela. Fico je u vladu koju je formirao prošle godine uvrstio i jednu krajnje desničarsku stranku i zbog toga su suspendovani iz grupacije evropskih socijalista i evropskih progresivnih stranaka u Evropskom parlamentu, tako da je čak i na tom nivou imao svojevrsne sankcije, a da ne govorimo o potonjim potezima koji već izazivaju zabrinutost administracije u Briselu”, objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je primećen rast incidenata, kada su u pitanju napadi na političare, ali da ne veruje da bi to moglo dovesti do neke većih erupcija na širem planu, jer se u široj javnosti evropski izbori ne sagledavaju kao dramatično važni, iako se u Evropskom parlamentu donose mnoge bitne odluke.

Ni u Nemačkoj, navodi, javnost nije toliko zainteresovana za evropski izbore, ali je namerno odlučeno da izbori za lokalne samouprave budu održani istog dana, pa očekuje da ipak izlaznost ne bude mala. Što se tiče incidenata, mediji su uglavnom izveštavili o napadu na jednog političara, ali ih je zapravo bilo nekoliko.

“Nekad su to bili verbalni napadi, nekad fizički, dok na plakatima, čini mi se, taj rat između stranaka postoji kao nikada pre, budući da se izborna kampanja u Nemačkoj vodi i plakatima na banderama, a ne samo bilbordima. Tu postoji još od jačanja Alternative za Nemačku popriličan rat u kojem jedni drugima ili docrtaju brkove ili na neki drugi način uništavaju plakate. Vidi se ta tezija mnogo više nego pre, ali nema naznaka da bi to moglo da utiče na neko veliko prelivanje nezadovoljstva ili neku veću agresiju”, kaže Radičević.

S druge strane, ocenjuje, ni sam napad na Fica, izuzev tog slovačkog konteksta, ne bi trebalo da ima uticaj na evropske desničare, budući da mu je stranka ideološki svrstana na levu poziciju, uprkos tome što ima brojne stavove koji bi se mogli svrstati u desničarske. Ono što je mnogo veći zemljotres u tom smislu, kako kaže, jeste odluka Marin Le Pen da njeni poslanici sede u isti poslaničkim klupama u Evropskom parlamentu sa Alternativom za Nemačku (AfD).

“Između ostalog zbog toga što je glavni čovek, odnosno prvi na listi AfD-a na predstojećim Evropskim izborima rekao da svi koji su nosili SS uniforme u Drugom svetskom ratu nisu nužno zločinci. Ta izjava je bila jedna od brojnih koja je uticala na to da Marin Le Pen sad otvorano kaže da ne želi s njima saradnju. Ona time, naravno, želi da se distancira i od svog glavnog konkurenta na evropskom tlu u desničarskom taboru, a to je Erik Zamur i njegovog pokret. Tako da se trenutno iza brega valja moguće novo pregrupisavanje unutar tih desničarskih ili populističkih pokreta u EU”, kaže Radičević.

Smatra da postoji mogućnost da se formira jedan poprilično jak blok evropskih konzervativaca u koji bi mogao da uđe i Viktor Orban i njegov Fides koji je praktično izbačen iz Evropskog parlamenta, zatim Marin Le Pen, holandski Slobodari za koje se očekuju da imaju veoma dobar rezultat na Evropskim izborima i Đorđa Meloni i njena stranka.

“To bi dovelo do toga da evropski konzervativci prvi put od izlaska Britanije, budu jedan veliki teg u EU i čiji glas bi se mnogo jače čuo nego što se dosad čuo glas desničara u EU. Podsetimo, pre nešto više od mesec dana i aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja se inače kandiduje ponovo za tu funkciju, u jednoj debati iznebuha je rekla da u određenim okolostima možda i postoji mogućnost saradnje između evropskih konzervativaca i Evropske narodne partije. U tom smislu moguće je da jedan drugi događaj zapravo promeni sliku koja je manje, više jasna pred evropskih izbore”, navodi on.

Kada je u pitanju Balkan, odnosno Srbija, on ocenjuje da bi se situacija u Evropi mogla nakon izbora reflektovati i na ovaj region.

“Ukoliko dođe do toga da evropski konzervativci uđu u vladajuću većinu u Evropskom parlamentu to bi bila velika promena, budući da bi u tom segmentu bili verovatno i Orban, Marin Lepen, Đorđa Meloni… To bi možda imalo neke promene u smislu stava prema Balkanu, možda s jedne strane tvrđih po pitanju migracije, a s druge strane možda spremnijih za neke kompromise po pitanju približavanja članstva u EU. To je zasad vrlo teško proceniti, budući da je evropski put većine država na Balkanu glavnom ustrojen i da zapravo u mnogome sve zavisi od velikih i najuticajnijih članica kao što su Francuska i Nemačka”, kaže Radičević.