Ovako pukovnik u penziji Stevan Karapandžin komentariše inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka. On ističe da, kao vojnik, podržava tu ideju, ali napominje i to da je za nju i došlo krajnje vreme.
Pukovnik priča da je, kada se govori o profesionalnoj vojsci, potrebno osvrnuti se i na karakteristike današnjih postojećih modela vojne organizacije u svetu, koji se dele u dve kategorije.
„Imamo danas model kombinacije ročnog i profesionalnog vojnog sastava i model isključivo profesionalnog vojnog sastava, a kriterijum pri izboru jednog od ova dva modela odnose se na to da li je zemlja opredeljena za neutralnost ili za članstvo u nekom vojnom kolektivitetu“, govori Karapandžin za Sputnjik.
Model kombinacije ročnog i profesionalnog vojnog sastava ima jednu osnovnu karakteristiku, a to je da ga nazivaju „narodnim krvotokom“, jer, kako objašnjava pukovnik Karapandžin, on neformalno obezbeđuje intenzivniju povezanost naroda i vojske.
Ukoliko država proklamuje neutralnost, ona mora imati oružanu silu koja će kao sistem totalne odbrane biti u stanju da zaštiti teritorijalni integritet jedne zemlje, a ovo je teško postići bez obuke stanovništva, odnosno bez obaveznog služenja vojnog roka.
Koliko najmanje mora trajati obuka?
Karapandžin nam, iz sopstvenog iskustva, govori da se vojnik ne može obučiti za period kraći od šest meseci, ali da to ne znači da vojni rok mora isto toliko i trajati. Vojniku se, nakon što ga vojno-teritorijalni organi upućuju na vojni rok radi obuke za ratnu jedinicu, određuje specijalnost i on se obučava kroz dva segmenta – individualnu obuku i obuku jedinica.
„Vojnik se može obučiti za šest meseci, s tim da se može napraviti model u skladeu sa budžetom. Individualna obuka bi se izvodila u jedinicama kroz služenje vojnog roka, dok bi se nakon vraćanja u sastav ratne jedinice, nakon odsluženog vojnog roka, vojnik obučavao u sastavu ratne jedinice. Ovakva obuka izvodila bi se u redovnom sastavu, vojni rok bi mogao biti kraći“.
Savremeni muškarac i vojska
Karapandžin govori za Sputnjik kako poseduje statističke pokazatelje dobijene nakon vršenja analiza koje još nigde nisu objavljivane. U njima je vršio analizu u 35 zemalja gde je uočio paralelizam dva procesa. Kako je ukidan vojni rok u nekoj od 35 zemalja, među kojima je i Srbija, u isto vreme je teklo podizanje granice godina stupanja u prvi brak kod muškaraca, govori on.
„To naravno nije dokaz pada nataliteta ili nečeg sličnog, na to utiče milion faktora, ali prisetimo se i one narodne izreke „ko nije za vojsku, nije ni za ženidbu“. Siguran sam i iz sopstvenog iskustva govorim da znam da čovek koji je u zajednici neprekidno prima uticaj te iste zajednice, ali i da ispoljava uticaj u njoj. Zajednica je jako važna za formiranje ličnosti i vaspitavanje vojnika, a čovek se od rođenja nalazi u nekoj njenoj varijanti, bilo da je to porodica, kuća, škola, vrtić…
Psihološki uticaj na mladiće
Karapandžin veruje da je vojska pre svega institucija koja ima izuzetan značaj i uticaj na mladog čoveka. Tu mu se dodeljuju odgovorni i složeni zadaci, daje mu se oružje, on ima mandat da sam odlučuje u nekim, ponekad kritičnim, situacijama. Sastaje se i boravi sa ljudima koji su različite socijalne i psihološke kategorije, koji potiču iz različitih sredina i to, smatra on, pruža veliko iskustveno bogatstvo mladom čoveku. Mladić na odsluženju vojnog roka vraća se kući daleko zreliji i kao kompletnija ličnost, jer vojska ima veliki vaspitni uticaj na mladog čoveka, siguran je Karapandžin.
„ Mislim da bi sada najgore bilo ukoliko ne vratimo obavezni vojni rok i sada je u nadležnosti predsednika republike da se on vrati. Ukoliko to uskoro ne uradimo, imaćemo problem sa popunom ratne armije. Mi imamo samo dobrovoljno služenje, ali to nije dovoljno da se obezbeđuje zamena. Samo možemo imati pozitivnih i izuzetno važnih efekata od ove odluke, a ukoliko je ne budemo spoveli, imaćemo vrlo brzo problema, zaključuje Karapandžin.
