„SRBIJA JE NA DOBROM MESTU“: Žiofre o napretku naše zemlje u ekonomskoj sferi

On je rekao da je trenutak da se svi napori koji su se do sada ulagali ubrzaju i intenziviraju.

– Potrebno je da imamo jednu kolektivnu ambiciju zarad bržeg postizanja cilja. Imamo plan rasta za Zapadni Balkan. Evropska unija želi da vidi da se stvari ubrzavaju, pogotovo kad na sve to gledamo iz geostrateškog ugla. Potrebno je da ujedinimo ceo kontintent i zajedno idemo dalje. U poslednje vreme ima dosta frustracije zbog procesa proširenja, ali mislim da je ovo odlična prilika za celokupan Zapadni Balkan koji može sa novim planom da iskoristi priliku da brže sprovodi reforme i brže ide do svog cilja. Sada je, kada je objavljen godišnji izveštaj, na novoj vladi i novom parlamentu koji će biti izabrani da uzmu ovaj izveštaj i bace se na posao – rekao je Žiofre.

On je naveo da je Srbija najviše pomaka napravila u oblastima kao što su funkcionalna tržišna ekonomija, polje energetike i infrastrukture.

– Sada se završava izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske koji će obezbediti dodatnu diversifikaciju gasnog tržišta. Imamo razdvajanje delatnosti u gasnom segmentu, što je omogućeno novim zakonom o energetici. Izvestan napredak je postignut u reformi pravosuđa gde imamo usvojenih pet zakona, nakon čega su kreirane odgovarajuće institucije – rekao je Žiofre.

MINISTAR PRIVREDE CVETKOVIĆ: Privredna saradnja Srbije i Slovenije na visokom nivou

Poručio je da sada fokus treba da bude na intenziviranju reformi, posebno u oblastima poput borbe protiv korupcije i suzbijanja organizovanog kriminala.

– Radi se na izradi strategjie za borbu protiv korupcije koja u sebi treba da sadrži preporuke Saveta Evrope i GREKO-ove preporuke. To spada u prelazna merila za poglavlje 23. Pored toga, moraju da se poboljšaju rezultati u istragama koje se vode u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, da se poboljšaju rezultati u slučajevima zaplene imovine stečene kriminalom i korupcijom. To je važno za evropski put, ali i za svakodnevni život građana, za privredu uopšte, kako bi bila manje izložena svim tim izazovima koji postoje – istakao je Žiofre.

Šef Delegacije EU u Srbiji je naglasio da Srbija mora da se fokusira i na usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije.

– Nažalost, tu ove godine nema nikakvog napretka, nakon prošlogodišnjeg nazadovanja koje je bilo zabeleženo. To ostaje važno pitanje. Potrebno je da se Srbija uskladi sa deklaracijama, merama i sankcijama koje evropske institucije donose i da Srbija, na taj način, pokaže da stoji sa nama u ovim teškim vremenima – rekao je Žiofre.

On je dodao da nova vlada i parlament treba da stvore „novu mašineriju“ kako bi se ubrzale reforme, kako tehničke, tako i one manje tehničke.

– Govorimo o najrazličitijim oblastima – poljoprivredi, energetici, dekarbonizaciji, zaštiti životne sredine i kreiranju lakših uslova za poslovanje. Potrebne su akcije na svim frontovima i zato je bitno da nova vlada istovremeno deluje na svim tim poljima – naglasio je Žiofre.

Govoreći o klasteru tri koji se odnosi na konkuretnost i inkluzivni rast, Žiofre je rekao da je Evropska komisija treći put zaredom u ovogodišnjem izveštaju konstatovala da je njegovo otvaranje tehnički spremno.

– Međutim, to je sada zemlje članice da li on treba da se otvori. Sa jedne strane, imamo tehničku spremnost koja će se razmatrati, ali zemlje članice će takođe razmatrati ovo pitanje i doneti odluku posmatrajući politički kontekst, realizaciju svih neophodnih reformi u oblastima koje sam pomenuo, od onih najosnovnijih koji se odnose vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na ekonomske aspekte. Tu je i napredak u dijalogu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i pitanje spoljne politike koje je izuzetno važno za zemlje članice, pogotovo u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. To su sva pitanja koja će se u Briselu u narednom periodu razmatrati kako bi se donela odluka o tome šta dalje – rekao je on.

On je rekao da su građani zainteresovani za prosperitet, mir i stabilnost, te da je to ono što Evropska unija želi da obezbedi svojim, ali i građanima u zemljama kandidatima.

– Svi ti termini – klasteri, poglavlja, prelazna merila – nisu bitni običnim građanima, koliko je bitan kapacitet svake države da iznese reforme i pokaže građanima jasan signal da može da ide dalje. Sada imamo plan rasta koji će pomoći da se stvore nove prilike i mogućnosti da sami građani vrlo konkretno osete sve prednosti i koristi od članstva i pre članstva – rekao je Žiofre.

Dodao je da je plan rasta ozbiljan plan kojim se teži ka ubrzanju reformi, ali da je sada na Evropskom savetu i Evropskom parlamentu da ga usvoje. Istakao je da se plan zasniva na četiri stuba – integraciji tržišta Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Evropske unije, integraciji privreda zemalja Zapadnog Balkana unutar samog rediona, kao i na reformama i finansijama. On je naveo da je potrebna integracija Zapadnog Balkana jer su privrede pojedinačnih zemalja male i fragmentirane, kao i da bi integracija doprinela povećanju BDP-a svake privrede za 10 odsto. Govoreći o finansijama, Žiofre je rekao da će, za razliku od IPA fondova, isplata novca iz novog plana rasta zavisiti od sprovođenja reformi.

– Plan rasta je vredan šest milijardi evra i obuhvata dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra koje se odnose na povoljne zajmove. On obuhvata period od 2024. do 2027. godine. Sav taj novac i intenzitet pomoći po glavi stanovnika koji bi Zapadni Balkan mogao da dobije biće na sličnom nivou kao što zemlje članice dobijaju po glavi stanovnika iz svojih kohezionih fondova. Novac će se isplaćivati zavisno od napretka u reformama. Kako se one budu sprovodile, tako će dolaziti i do isplata novca pojedinačnim zemljama – rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

On je naveo da je takav model primenjen i nakon pandemije korona virusa prema zemljama članicama.

– Dogovorene su reforme koje treba sprovesti, definisani su uslovi i kako je koja zemlja članica ispunjavala reforme, tako je iz paketa dobijala pomoć. Što se tiče Srbije, uslovi su sprovođenje reformi i napredak u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Priština – rekao je Žiofre.

On je ukazao da je dijalog Beograda i Prištine deo pregovaračkog okvira od samog početka, a da je suština normalizacija odnosa.

– Sada treba da usledi implementacija svih obaveza koje su ranije dogovorene u različitim sporazumima. To podjednako važi i za Beograd i za Prištinu. Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština, dok Beograd ima niz stvari koje mora da uradi. Mi smo u prethodnih godinu dana imali vrlo težak period koji je bio pogođen najrazličitijim krizama. Imali smo i izbore i napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, nasilne incidente, Banjsku. Ono što očekujemo sada je da počinioci ovih zločina budu privedeni pravdi. Očekujemo to, ali i da se sprovedu druge obaveze, ne samo zarad napretka u procesu dijaloga Beograda i Prištine, već i zarad boljeg života građana – istakao je Žiofre.

Odgovarajući na pitanje o izjavi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da je potrebno da Srbija „defakto“ prizna nezavisnost Kosova, šef Delegacije EU u Beogradu rekao je da njen stav predstavlja i stav Evropske unije koji je vrlo jasan.

– Želimo da vidimo normalizaciju odnosa u praksi, u činjenicama i konkretnim akcijama. Sve to će dovesti do normalizacije odnosa. To su želje predsednice, ali i svih evropskih institucija. Mi smatramo da je samo kroz dijalog moguć evropski put. Moramo da nađemo način kako da prevaziđemo nasleđe prošlosti, kako da ojačamo demokratiju i kako da normalizujemo odnose – rekao je Žiofre.

Govoreći o godini 2030. koju je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel spomenuo, Žiofre je naglasio da je to godina kada Evropska unija treba da bude spremna za proširenje, ali i kada same zemlje kandidati treba da budu spremne za članstvo.

– Njegova izjava predstavlja poziv na akciju za zemlje članice i institucije. U međuvremenu su došle preporuke kako dalje. Sada je lopta u terenu zemalja kandidata. Ovo je prilika da se zaista uradi posao koji treba da se uradi, da se odlučnije ide u sprovođenje reformi, da se dodatno izgrade kapaciteti, kako infrastrukturni, tako i institucionalni, da se dodatno usklade politike i da Srbija jasno pokaže kuda želi ide. Mislim da je sada neophodno više energije kako bi se što pre stiglo do cilja – rekao je Žiofre.

Na pitanje o tome da li u Evropskoj uniji postoje institucionalni okviri za proširenje, rekao je da su razgovori o tome već počeli.

– To je jasan pokazatelj koliko su zemlje članice ozbiljne kada govorimo o ovom proširenju. Čuo sam od predsednice Evropske komisije, ali i drugih evropskih lidera kako govore da unutrašnje reforme ne smeju da odlažu proces proširenja. Moramo da pripremimo podjednako i buduće članice za članstvo, kao i zemlje članice za dalje proširenje – poručio je Žiofre.