Sećam se, bio sam tu, dolazio sam u zvezdu i znam da je bila jedna specifična situacija i da su organizovano, čak su i navijači išli organizovano, jedna grupa je išla vozom, neki privatno, kolima. Oni su znali da će tamo doći do nekog ekcesa i možda je to i spaslo da je bila manja grupa navijača jer bi imali veći problem. Ovako ipak su im se suprostavili i bili su kompaktni, ali u to vreme ja mislim da je vođa navijača još i bio tu, i Arkan je l’ tako? I on je tu organizovao, tako da su oni, zato što su bili u grupi kompaktni, uspeli su da ne dođe do većih posledica i da se suprostave navijačima i organizovano su se i vratili bez nekog daljeg ekcesa – priseća se Binić.
U toku utakmice zagrebački komentator korektno izveštavao sa lica mesta, međutim sutradan su poluge moći preuzeli pripadnici HDZ-a. Na televiziji se sve promenilo.
Već sutradan 14. maja započeo je medijski rat, a Hrvatska je počela da se čisti od srpskih i ostalih nehrvatskih kadrova iz lokalnih institucija. Kompletno etničko čišćenje završeno je 1995. godine proterivanjem svih Srba iz Hrvatske.
– Taj raspad države, pa opet sve je politika napravila. Da nije bilo tog političkog naboja i da nisu ljudi na vlasti nesvesno svojim izjavama, postupcima pravili da dođe do problema lično kod ljudi, između dva naroda. Ali, Srbi su malo možda specifični po jednom pitanju. Nismo mi i dan danas i uvek u istoriji nismo nikad napadali, a nismo ni dali na sebe. E sad, neko je mislio da može da ako je nešto trenutno jači da može da napadne i da napravi problem. I tu smo mi poznati da smo u situaciji, mi smo jedini, takoreći, beli narod koji se suprostavio i najvećoj svetskoj sili, je li tako? Preko dvadeset nešto zemalja, NATO je bombardovalo. E sad, malo mi danas, kad pogledam s ove tačke gledišta, ako smo tada bili takvi i kroz istoriju bili takvi, šta nam je ovo danas? Gde nam je ta linija, da nećemo prihvatiti nešto više, nešto da znamo gde je crvena linija – zaključio je Binić.
Utakmica nikada nije odigrana, sudija nije označio početak niti završetak meča, ali upućenima nije bio potreban poslednji zvižduk da bi shvatili da je Jugoslaviji došao kraj.
Maksimir je bio samo potvrda onoga što mnogi nisu hteli da prihvate. SFRJ je uveliko bila razbijena, uskoro su počeli završni radovi na destrukciji države. Nažalost, niko nije imao snage da se suprostavi silama mraka.
