
Foto: PIXABAY/ilustracija
Češka kao predsedavajuća Evropskom unijom predlaže koncept fazne integracije Zapadnog Balkana
Češka kao predsedavajuća Evropskom unijom na osnovu zalaganja EU za ubrzanje procesa članstva Zapadnog Balkana predlaže koncept fazne integracije.
U dokumentu češkog predsedništva Savetom EU u koji je Tanjug imao uvid, iznose se predlozi kako da se ubrza integracija zemalja regiona u EU, a na ovom dokumentu rad treba da nastavi i Švedska, koja sledeća predsedava Unijom.
Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE
U dokumentu koji predlaže Češka navodi se koncept „fazne integracije“ ka politikama EU koji ima za cilj da pruži novi impuls procesu proširenja i procesu reformi kandidata za proširenje. Inače, prema deklaraciji koja treba da se usvoji na samitu EU/ZB u Tirani, Unija se zalaže da se ubrza proces članstva Zapadnog Balkana u EU i da se pokaže zemljama Zapadnog Balkana da se EU fokusira na proces proširenja i radi na ubrzanju.
U junu ove godine je Evropski savet pozvao EK i visokog predstavnika EU da daju predloge za postepenu integraciju Zapadnog Balkana i to u toku procesa proširenja u okviru revidirane metodologije. Za Srbiju i Crnu Goru, dve zemlje koje pregovaraju članstvo već više godina, značajni napredak u reformama treba da vodi u „ubrzanu suštinsku integraciju sa EU kroz fazni ulazak u individualne politike Unije, kao što je EU tržište i programi EU sa ciljem da se razvije potencijal takve integracije“, piše u češkom dokumentu.
Ubrzana integracija bi bila bazirana na pregovaračkim okvirima. Mere za podršku ubrzane integracije treba da uključe pojačanu finansijsku pomoć i poboljšano upravljanje uključujući učešće u radu Evropske komisije kao i prisustvo na brifinzima Saveta EU u relevantnim oblastima, predlaže Češka.
Mere za veći ekonomski potencijal treba da uključe odstranjivanje tehničkih granica za trgovinu, a veća finansijska pomoć treba da pruži prioritet jačanju lokalne ekonomije. Odlučujući faktor za identifikaciju takvih oblasti bi bilo usvajanje i primena relevantnog evropskog zakonodavstva i to bi bilo povezano sa otvaranjem i zatvaranjem merila u pregovorima, navodi Češka u svom predlogu.
Za EU je značajno da pojača svoje veze i saradnju sa svim zemljama Zapadnog Balkana. U maju 2022. godine ministri za spoljne poslove EU su razgovarali kako da sprovedu niz akcija za bližu saradnju.
U svom dokumentu, češko predsedništvo Unijom nabraja nekoliko konkretnih predloga u više oblasti.
Navedene oblasti saradnje su zajednička bezbednosna, odbrambena i spoljna politika, zajednička borbu protiv hibridnih pretnji posebno dezinoformacija, prevencija šverca malokalibarskog i lakog naoružanja, izgradnja vojnih i odbrambenih kapaciteta, zatim saradanja u pravosuđu, migraciji, borbi protiv terorizma. Predviđena je saradnja u energetici, transportu, u prehrambenoj bezbednosti, romingu, učešće Zapadnog Balkana u agencijama EU. Predvidjena je saradnja u strateškim komunikacijama, zatim uvodjenje razmene između školskih ustanova, organizovanje putovanja u Brisel i evropske prestonice za mlade a predlaže se i podrška dopisnicima medija sa Zapadnog Balkana.
Češka takođe predlaže da se Zapadni Balkan postepeno uključi u Evropsko zajedničko tržište. Ali za to region treba da napravi prvo zajedničko regionalno tržište a zatim da se izgradi most ka Evropskom zajedničkom tržištu. I Austrija je dala svoje predloge koji su obuhvaćeni u češkom radnom dokumentu. Beč navodi da kontekst rata u Ukrajini i promena geo-političkog pejsaža, donosi opasnost za evropsko susedstvo.
Austrija smatra da proces proširenja u sadašnjoj formi vodi u frustracije i ćorsokak i da je neophodno da se proces preispita. Austrija predlaže da se krene ka postepenoj integraciji u političkim oblastima koje bi bile korisne za zemlja ZB uključujući postepenu integraciju u jedinstveno evropsko tržište, u politike za borbu protiv klimatskih promena, energije, zdravstva, učešće u agencijama EU i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Istovremeno bi se pojačavala finansijska pomoć za brže reforme, a partneri sa Zapadnog Balkana bi bili pozvani na neformalne samite Unije i možda dobile status posmatrača u drugim EU institucijama.
Sve navedeno bi bilo bazirano na napretku u reformama i svaka zemlja bi napredovala prema svojim zaslugama.
*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Pročitaj još iz rubrike

60. ŽRTVA POŽARA: Preminuo menadžer diskoteke koja je izgorela u Kočanima

TREBA IM SPREČITI ULAZAK U NEMAČKU I AUSTRIJU: Dodiku uveli nova ograničenja
