NAUČNI SKUP U PRČNJU 7. I 8. OKTOBRA: O ujedinjenjenju Boke i Crne Gore i Narodnoj skupštini Bokelja!

Tim povodom su se sreli predstavnici uprava Matice Boke i Saveza Srba iz Crne Gore – Beograd i jednoglasno se složili da ta dva izuzetna jubileja zavređuju da se zajednički obeleže organizovanjem naučnog skupa posvećenog tim događajima.

Naučni skup će nastojati da posebno obasja nekoliko neupitnih istorijskih karakteristika Bokelja – državotvornost, samoupravnost i identitet (nacionalnu svest), o čemu će posebno brinuti naučni odbor.

TOKSIKOLOG O POŽARU KOD OSIJEKA: „Moguća je pojava kancerogenih jedinjenja, Osijek je u velikoj opasnosti“

Naučni skup će se održati 7. i 8. oktobra na Prčanju.

DEKLARACIJA O UJEDINJENJU BOKE KOTORSKE I CRNE GORE

Dobrota 29.10.1813.godina

U ime Boga, Amin!

Dve susedne pokrajine, Crna Gora i Boka Kotorska, prožete patriotizmom i jednakim religioznim osećajem i čašću, Božijom pomoću borile su se za oslobođenje i oslobodile se, i zbačivši francuski jaram svojom krvlju i žrtvama, jedna drugoj se zaklinju Gospodom Bogom na vernost i stalnu ujedinjenost u svakom slučaju i događaju. Kako su se one sada stavile pod visoku i moćnu zaštitu triju savezničkih država, Rusije, Austrije i Velike Britanije, u njihovo ime izjavljuju njihovi glavari, da ako bi bilo kada političke okolnosti prisilile bilo koju (od dve Provincije) da se podloži bilo kojoj od rečenih država, da će obadve slijediti istu sudbinu, tj. da će ostati obadve pod istom vlašću, sa onim uslovima i povlasticama koje su uživale i koje će im ubuduće biti priznavane. Ako bi država koja bi njima vladala bila zbog ratnih prilika prisiljena da ih napušti, dve navedene Provincije, preko svojih glavara koji u njeno ime to izjavljuju, ostaće slobodne i nezavisne kao što su to bile u trenutku sklapanja Ugovora o ujedinjenju, ali potvrđuju međusobno ujedinjenje i nezavisnost i u buduće, ako bi trebalo, i vlastitom krvlju.

Podrazumeva se da je isključena za uvek francuska vlast, jer bi više voleli da umru ujedinjeni u bilo kakvoj nesreći, nego da padnu ponovo pod galsku tiraniju.

Ja, Franjo Ljepopili, sastavio sam i potpisao ovaj dokument, tako zamoljen od Njegove Ekselencije presvetlog Mitropolita i uvaženih potpisanih glavara gore navedenih opština.

NARODNA  SKUPŠTINA  BOKELJA

Boka Kotorska, Prčanj, 13.06.1848.godine

„Slavnom Saboru Hervacko-Slavonskomu“

u Zagrebu

Naiperva i naisvetia naša dužnost ta e javiti pred svietom da mi Dalmatinci niesmo no bokezi. Što smo potrajali do danas na ta pisma odgovoriti, uzrok e tai sami što kroz različite dogođae  niesmo mogli narodni duh i narodno mnienje tome poslu upitati.
Ali danas u dobar čas skupilise kao pravom narodna bokokorskoga poslanici edinokupno Vama naši odgovor kao ti šaljemo.

Bez sumnje toliko kraljevina Dalmatinska, koliko ovoi za sad skopčano okružie bokokotorskoga pripada po položaju, po istorii, po eziku, i po plemenu većeg broja slavenskoi-srpskoj narodnosti.

Bez sumnje kad bi nadstoeći dogođaji do toga koračili da se države slaveno-srpske toest jugoslavenske u edno saeidine pod štitom ćesarskim, bez upliva nikakve tuđe narodnosti kao na primier talijanske, madžarske, njemačke i tako dalje, bez sumnje Bokoktorska protivna biti neće da se želja Vaša ispuni što se saedinjenja našeg tiče. Ali današnja obstojateljstva, a navlastito ono što ste Vi Ugarskoj Kruni podložni, ne dopuštaju da mi za to saedinjenje žertvujemo nezavisnost naše narodnosti, koja s nama prepoznana u novom ustavu Carstva Austrinskoga“

NAUČNI ODBOR ZA PRIPREMU SKUPA

Akademik Slavenko Terzić, predsednik

Prof. dr Budimir Aleksić

Dr Mašan Ercegović

Dr Goran Komar

Prof. dr Časlav Koprivica

Prof. dr Ilija Lalošević

Prof. dr Milan Milanović

ORGANIZACIONI ODBOR

Mirko Mustur, predsednik

Mašan Ercegović, potpredsednik

Jovo Drobnjak

Siniša Kovačević

Milan Milanović

Željko Čurović

 P R O G R A M

Subota, 7. oktobar 2023. godine

10.00 sati

Palata Bizanti

SVEČANO OTVARANjE SKUPA

Predsedništvo: akademik Slavenko Terzić, Mirko Mustur, dr Mašan Ercegović

* * *

Prigodan kulturni program

* * *

Koktel

Subota, 7. oktobar 2023. godine

11.15 sati

Palata Bizanti

PRVA SEDNICA

Predsedavaju: akademik Slavenko Terzić, prof. dr Milan Milanović

Akademik Slavenko TERZIĆ

BOKA U NACIONALNOM PREPORODU PRVE POLOVINE 19. VEKA

Prof. dr Siniša JELUŠIĆ

DUHOVNOST BOKE – KAP. ANDRIJA ĐURKOVIĆ I ARHIMANDRIT DIONISIJE MIKOVIĆ

Dr Branko CBUTEGA

BOKELjI U METAFORI SVOG NESTAJANjA

Prof. dr Nikola ŽUTIĆ

NARODNOSNA SVIJEST BOKELjA U DRUGOJ POLOVINI 19. I POČETKOM 20. VEKA

Prof. dr Milan MILANOVIĆ

NACIONALNI IDENTITET STANOVINIŠTVA SEVEROZAPADNE BOKE

Dr Žarko LEKOVIĆ

ZNAČAJ BOKE KOTORSKE ZA CRNOGORSKO-BRDSKU I HERCEGOVAČKU OSLOBODILAČKU BORBU

Nebojša RAŠO, publicista

ZNAMENITI NOVLjANI U ZAJEDNIČKOJ BORBI BOKE I CRNE GORE ZA OSLOBOĐENjE I UJEDINjENjE NA POČETKU 19. VIJEKA

P a u z a

Subota, 7. oktobar 2023. godine

16.00 sati

Palata Bizanti

DRUGA SEDNICA

Predsedavaju: prof. dr Miomir Abović, dr Branko Zbutega

Dr Radojica ŠĆEKIĆ

BOKA KOTORSKA – HAJDUČKA DRŽAVA, KONFESIONALNE I DEMOGRAFSKE PROMJENE

Prof. dr Budimir ALEKSIĆ

O IMENOVANjU JEZIKA U PROŠLOSTI BOKE

Dr Vasilj JOVOVIĆ

POMENI BOKE U CRNOGORSKOJ PERIODICI (1835–1918)

Prof. dr Dragana RADOJIČIĆ

INSTITUCIJA SUDOVA DOBRIH LjUDI U BOKI KOTORSKOJ

Prof. dr Miomir ABOVIĆ

POREKLO I SMISAO TIVATSKIH MIKROTOPONIMA LASTVA, RULjINA, SELjANOVO I ČINOVICA

Mr Olivera DOKLESTIĆ, književnica

HERCEGOVSKA BANKA KAO ZAMAJAC RAZVOJA HERCEG-NOVOG IZMEĐU DVA RATA

Prof. dr Aleksandar STAMATOVIĆ

POKUŠAJ ITALIJANIZACIJE BOKE U PERIODU 1941–1943. GODINE

* * *

Nedelja, 8. oktobar 2023. godine

10.00 sati

Palata Bizanti

TREĆA SEDNICA

Predsedavaju: prof. dr Časlav Koprivica, dr Mašan Ercegović

Prof. dr Ilija LALOŠEVIĆ

ZNAČAJ KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA BOKE KOTORSKE

Nikola MALOVIĆ književnik

BOKA KOTORSKA DANAS

Dr Milan GULIĆ

BOKA KOTORSKA NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA U JUGOSLOVENSKOJ KRALjEVINI

Dr Goran KOMAR

CRNOGORSKI UPADI U BOKU I NjIHOV UTICAJ NA ODNOSE CRNE GORE I BOKE

Prof. dr Časlav KOPRIVICA

MARE NOSTRUM PROTIV SRPSKOG PRIMORJA

Dr Mašan ERCEGOVIĆ

JEDAN ODRAZ U BOKELjSKOM ISTORIJSKOM OGLEDALU ILI ISTORIJSKO PRAVO BOKE KOTORSKE NA REGIONALNU SAMOUPRAVU

Z a v r š n a    r e č.