PORAŽAVAJUĆI PODACI IZ KOMŠILUKA! Hrvatska izgubila 1.700 programera, Srbija privukla 14.800

Iz Hrvatske je lani otišlo 1.700 programera. To nisu oni programeri koji su prestali raditi za hrvatske poslodavce i počeli preko interneta raditi za strance – tipa Toptala, Upworka ili za neku drugu američku kompaniju, a da su pritom fizički ostali ovde. 

ISTORIJSKI DAN ZA HRVATSKU! Zvanično primljena u Evrozonu!

Takvi se programeri i dalje broje. Ovde se radi o njih gotovo 2.000 koji su se u 2021. doslovno ukrcali u avion i odleteli iz Hrvatske. Rezultat je to najnovije analize domaće ICT industrije u 2021. godini, a koju je u utorak objavilo udruženje HUP-ICT. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Hrvoje Josip Balen, predsednik HUP-ICT-a i osnivač i suvlasnik Algebre, kratko je poručio da se iz toga može zaključiti samo ono najgore, a to je da se egzodus nastavlja.

– Od svih članica EU, samo su tri lani zabeležile pad broja ICT stručnjaka i među njima je Hrvatska. Ne znam što bih na to rekao. Nedostatak talenata najveći nam je problem i onda se dogodi ovakvo nešto – kaže Balen.

Neslavan rekord

Podatak je još porazniji kad se stavi u perspektivu. Hrvatska je druga po tom neslavnom rekordu. Prvi je Island, koji je lani zabeležio pad broja ICT profesionalaca od 14,3 posto. No, iz Islanda je u 2021. otišlo 1.300 programera. Iz Hrvatske ih je, pak, otišlo 1700! Prema podacima HUP ICT-a, u Hrvatskoj je nakon toga ostalo 59.700 ICT stručnjaka. Odmah iza Hrvatske je Finska. U njoj je broj programera lani pao za 1,8 posto, s 191.500 na njih 188.000. Nakon Finske je Estonija, iz koje je 2021. otišlo 0,5 posto programera. Umesto 40.300, sad ih je 40.100.

Nasuprot tome, prvaci u privlačenju programera u Europi 2021. bile su Grčka, Kipar, Portugal, Srbija i Holandija. U Grčkoj je lani broj programera skočio za 37,7 posto, na 110.700, na Kipru je skočio za 29,7 posto, na 16.600, a u Portugalu za 19,5 posto, na 225.300 programera. U Holandiji je broj programera lani porastao za 17,7 posto s 527.100 na njih 620.600. 

Posebno je zanimljiv slučaj Srbije, u kojoj je broj programera u 2021. skočio za 18,7 posto, sa 79.100 na 93.900. Drugim rečima, dok je Hrvatska lani izgubila 1.700 programera, Srbija je dobila čak 14.800 novih programera. Slovenija je u isto vrijeme dobila 4.000 programera i sad ih ima 46.500. Mađarska je dobila 10.600 programera i sad ih je 181.100. Italija je lani dobila 20.600 programera i sad ih ima 848.500.

Nije dobro

Aleksandar Raić, potpredseednik za transformaciju i ljudske resurse Infobipa, kaže da nije dobro što je toliko ljudi iz ICT-a otišlo iz Hrvatske.

– U našoj industriji najvažniji su znanje i veštine, a ljudi nam odlaze. Beležimo masovni odlazak domaćih ICT stručnjaka. Moramo rešiti ovu situaciju. S jedne strane, važno je ljude motivisati da ostanu, a s druge je ključno da počnemo raditi na načinima kojima ćemo privući ICT stručnjake u Hrvatsku – naglašava Raić.

Balen kaže da je ICT industrija više od 10 godina ispred ostatka privrede.- Ova industrija čini 6,8% izvoza Hrvatske, 5,2 posto prihoda i zapošljava 4,8 posto radnika, i to s plaćama koje su viša od proseka – zaključuje Balen.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74