ISHRANA U VREME POSTA SPREČAVA MNOGE BOLESTI: Primer dnevnog jelovnika

Post nije i ne treba da bude izgladnjavanje, a pravilan raspored obroka u vreme posta može pomoći u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.

Božićni post donosi značajnu promenu u načinu ishrane. Posle višemesečnog uobičajenog načina ishrane, sa dosta mesa i mlečnih proizvoda, prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba.

Primer jelovnika u vreme posta

Doručak:

Umesto da se dan započne slatkim, posnim pecivom ili hlebom sa džemom, zdraviji izbor su ovsene, ražane, speltine pahuljice, kaše od polbe, ovseni griz, proso, savetuju kažu lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

– I uz dodatak badema, voća i cimeta možemo da dobijemo ukusan obrok koji može da nas zasiti. I u ovom zimskom periodu dostupno nam je raznovrsno voće i povrće koje nam u postu, sa žitaricama i ribom, čini osnovu ishrane – kažu lekari iz „Batuta“.

Užina:

– Jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da čine užinu u toku dana – predlažu lekari iz Instituta „Batut“.

Ručak:

Povrće može da se griluje ili peče u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima, ili da se napravi salatu i uz ribu ili crni hleb dobija se ručak ili užina.

– U salate ili pahuljice možemo dodati semenke bundeve koje zbog svog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost – naglašavaju iz „Batuta“.

Večera:

– Ne smemo zaboraviti na kelj, spanać, blitvu, karfiol, nezaobilazne su zelena i kupus salata, salata od celera, cvekle, šargarepe sa malo maslinovog ulja koje nam mogu biti izbor za laganu večeru. Za jedan obrok mogu se uvesti potaži ili supe za čiju pripremu možemo koristiti dostupno povrće – poručuju iz „Batuta“.

O čemu treba voditi računa za vreme posta?

Iz „Batuta“ podsećaju da za vreme posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma, s obzirom na to da u ishrani nisu zastupljeni meso, mleko i mlečni proizvodi.

– Dva do tri puta nedeljno trebalo bi jesti ribu, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, leblebije koje možemo unositi u kombinaciji sa žitaricama. Izvor kalcijuma su susam, koji možemo dodati salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice. Tu su i danas popularna tzv. biljna mleka od kojih su mnoga obogaćena kalcijumom i vitaminima. Kod konzumacije ovih vrsta napitaka treba voditi računa i o količini šećera koju mogu da sadrže.

Kako sprečiti višak kilograma u vreme posta?

Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane, ali, mnogi zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nemaju nakon obroka osećaj sitosti. Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća i post može da se završi čak sa nekoliko kilograma viška. Da bi se sprečilo da do toga dođe, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni.

– U toku posta imamo veliki izbor namirnica od kojih možemo da napravimo zdrav i ukusan obrok. Princip pravilne ishrane koji se odnosi na pravilan raspored obroka može nam pomoći u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja. Nedoumice oko izbora namirnica kojima će se uneti svi potrebni hranljivi sastojci, rasporedu obroka, da li zdravstveno stanje ili godine dozvoljavaju način ishrane u postu, mogu da otklone lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije – poručuju iz Instituta „Batut“.

Post prevenira mnoge bolesti

Post nije i ne treba da bude izgladnjavanje, već isključenje životinjskih masnoća i belančevina iz jaja, mesnih i mlečnih proizvoda uz mnogo voća, povrća, žitarica, ribe i maslinovog ulja, objasnila je ranije „Blic zdravlje“ prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, načelnik Odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu, šef kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

– Post potpuno odgovara mediteranskoj ishrani i mogu da tvrdim da hrišćanskim postom možemo da sprečimo i lečimo sve hronične bolesti, kao i mediteranskom ishranom koju koristim u kliničkom i naučnom radu. Post, dakle preporučujem svima kao prevenciju od mnogobrojnih bolesti i čišćenja organizma, a to znači i radi boljeg zdravlja, čistijih misli i smirenja – istakla je prof. dr Dimitrijević Srećković.

Profesorka navodi da najnovija istraživanja pokazuju da dva dana posta nedeljno daju dobre rezultate u prevenciji mnogobrojnih bolesti, kao što su:

• rak
• srčana oboljenja i bolesti krvnih sudova
• predijabetes
• dijabetes melitus tip 2.

U svetu je ovaj način kombinovanja ishrane nazvan „fasting“, ali naš narod za njega zna vekovima i tradicionalno ga je upražnjavao sredom i petkom kao post. Ispitivanja su pokazala i da su ljudi koji su jeli najviše namirnica životinjskog porekla, imali najviše hroničnih bolesti, dok su najzdraviji bili oni koji su birali biljne obroke – zaključila je za „Blic zdravlje“ prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković