Zašto je crveno meso na lošem glasu i da li je zaista štetno?

Pojedine vrste hrane sigurno nisu najbolji izbor kada je zdravlje u pitanju. Ipak, možemo li sa velikom sigurnošću da kažemo nekom „ova hrana nije za vas“?

Namirnica bez koje mnogi ljudi ne mogu da zamisle nijedan dan predmet je velikog spora među naučnicima. Crveno i procesuirano meso pogubni su za kardiovaskularni sistem i krivci za najteže bolesti, tvrdi jedna struja, dok druga navodi da čoveka kao bića, koje govori i ima visoko razvijeno apstraktno mišljenje, ne bi bilo bez mesne ishrane. Većina tvrdi da pojedine vrste, poput proizvoda od mehanički separisanog mesa, valja preskočiti.

„Creveno meso izaziva rak, treba ga oporezovati, spasilo bi živote“, stav je koji se često može sresti na naslovim stranama mnogih medija. Velika većina stručnjaka kaže da nema dovoljno relevantnih istraživanja na ovu temu da bi se tako nešto moglo sa sigurnošću tvrditi. Ako su crvena mesa šteta, šta bi onda mogli da kažemo za slatkiše, čokolade, gazirane napitke, pitaju oni.

– Čovek je postao čovekom, kakav je danas, kada je počeo da koristi meso. Mislim da sumnjeili tvrdnje da je meso štetno po zdravlje ljudi, nisu zasnovane na dovoljno obimnim, sistematskim istraživanjima za koja su potrebne godine i decenije rada – kaže za eKliniku profesor Fakulteta veterinarske medicine dr Milan Baltić.

On objašnjava da su istraživanja o štetnosti mesa u ishrani ljudi kompleksna i ne mogu se svesti samo na odnos meso – zdravlje, već su uslovljena brojnim drugim faktorima, poput genetike, stila života, upotrebe druge vrste hrane, odnosa različitih vrsta hrane, fizičke aktivnosti, zagađenja vazduha, stresa.

Prema nekim studijama, više od 20 grama na dan prerađenog mesa štetno je za zdravlje. Priča se o tome kako se u proizvode od mesa stavljaju iznutrice, koža i kosti, mnogo soli, nitrata i nitrita, koji se povezuju sa nekim od najtežih bolesti.

– Meso je, nema sumnje, pa i crveno, visoko vredna namirnica. U tvrdnju da meso može da ima negativan efekat na zdravlje ljudi, odnosno da od njega ima više štete nego koristi, ne verujem, izuzev kada se ishrana čoveka zasniva isključivo na mesu, što se retko događa – kaže prof. dr Baltić.

On objašnjava da meso može da bude štetno ako sadrži biološke, hemijske i fizičke supstance koje ne pripadaju mesu, odnosno nisu normalan sastojak mesa.

Neki autori tvrde da je između 60 i 85 odsto svih kancerogenih oboljenja povezano sa načinom ishrane. Kako objašnjava prof. dr Baltić ima i stručnjaka koji se protive ovom stavu uz opasku da je zaključak zasnovan na pogrešnim pretpostavkama.

– Saopštenja o štetnosti upotrebe crvenog mesa u ishrani ljudi su brojna i vrlo često kontradiktorna, a povezuju se uglavnom sa kancerom debelog creva. Niko ne postavlja pitanje, kako to da jedan određeni tip raka ima iste simptome kod obolelih koji nisu brinuli o ishrani i kod bolesnika koji su vodili računa o ishrani. Ili kako to da je ukupan broj propratnih simptoma kancera istovetan u različitim delovima sveta u kojima su stilovi života i način ishrane različiti – pita prof. dr Baltić.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.