KAKO PREVAZIĆI OSEĆAJ INFERIORNOSTI NA POSLU: Često preraste u bespomoćnost i da očigledno smislene i pozitivne povratne informacije vidimo kao irelevantne

Ako već izvesno vreme radite neki posao i još osećate kao da ne ispunjavate očekivanja, uprkos tome što ste bili angažovani na osnovu vaše stručnosti i iskustva, moguće je da vas kompleks inferiornosti sprečava da date svoj maksimum.

– Kompleks inferiornosti može da umanji radni učinak, jer ograničava sposobnost pojedinca da donese ispravne odluke i prilagodi ponašanje – kaže dr Franki Y. H. Kung, docent na predmetu psihologija na Purdue University u Vest Lafajetu, Indijana.

Kako kompleks inferiornosti može da nas ometa i poremeti na poslu

U pregledu, koji se bavio postavljanjem cilja, objavljenom 2021. u Personality and Social Psychology Review, dr Kung i njegov kolega ukazuju na razloge zasnovane na dokazima zbog kojih se osećaj inferiornosti može profesionalno da vas ometa i sprečava da napredujete.

– Da bi posao obavljali uspešno, treba da znamo koliko smo daleko ili blizu krajnjeg cilja kome težimo – kaže dr Kung. Lažni osećaj inferiornosti otežava merenje napretka prema ciljevima. Na primer, možda ćete misliti da je vaš nivo sposobnosti mnogo niži nego što zapravo jeste, ili da je vaš rad na nekom projektu bio nezadovoljavajuć iako je bio apsolutno dobar.

SAVET PSIHOLOGA NA RADNOM MESTU: Šta kad koleginica zagorčava život?

– Frustracija koja potiče iz kompleksa inferiornosti može da se razvije u osećaj bespomoćnosti, i da dovede do toga da očigledno smislene i pozitivne povratne informacije vidimo kao irelevantne – kaže dr Kung. To otežava osećaj uspešnosti, što može da podriva vaše zadovoljstvo poslom i natera vas da vremenom odustajete i uzmičete od svog posla, dodaje on.

Nickia Lowery, licencirani profesionalni savetnik u Optimum Purpose Counselling and Education u Lorensvilu, Džordžija, navodi neke od načina na koje uporni, iracionalni znakovi kompleksa inferiornosti mogu da se pojave na poslu:

• zabrinutost da ste manje kompetentni od svojih kolega
• neprestano preispitivanje svojih sposobnosti – i verovanje da ih i drugi preispituju
• izbegavanje preuzimanja novih projekata iz straha od neuspeha
• čest osećaj preosetljivosti ili agresivnosti, posebno kada stigne povratna informacija ili kritika

Ako doživite bilo koji od ovih znakova i osetite da vas zaista ometaju na poslu – na primer, nikada se sami ne javite da preuzmete vođstvo na projektima ili se toliko brinete o svojim sposobnostima da vas to usporava na poslu – trebali bi da potražite pomoć. „Prvo što morate da uradite jeste da razgovarate sa terapeutom koji će u ovakvoj situaciji biti najkorisniji,” kaže dr Howard Pratt, psihijatar i medicinski direktor u Community Health of South Florida u Majamiju.

Saveti za prevazilaženje kompleksa inferiornosti na poslu

Važna stvar koju treba da znamo kada je reč o kompleksu inferiornosti jeste da je obrazac negativnih misli cikličan.

– Što se više ponavlja, to više postaje deo našeg misaonog procesa i može dovesti do ozbiljnog ometanja naših života i životnih navika,” kaže dr Pratt. Negativne misli postaju automatske, zbog čega vremenom sve teže možemo da ih se oslobodimo.

Pored eventualne terapije, prevazilaženje kompleksa inferiornosti na poslu (i na drugim mestima i situacijama) svodi se na to da moramo da primetimo i suprotstavimo se ovim negativnim mislima kada se pojave, kaže da Pratt. Ima nekoliko stvari koje možemo da uradimo da bismo prekinuli negativni misaoni ciklus i prevazišli kompleks inferiornosti na poslu.

1. Uporedite se sa sobom

Sasvim je prirodno da se upoređujemo sa svojim kolegama, kaže dr Leigh Johnson-Migalski, klinički psiholog i vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Adler u Čikagu. U svakom slučaju, zdrava konkurencija može da nas natera da radimo više i bolje i ostvarimo uspeh. Ali, često upoređivanje s drugima do tačke da počnemo da osećamo zavist, anksioznost i frustraciju recept je za bol i patnju. Osim toga, to je i gubljenje vremena i energije koji bi bolje bili uloženi u obavljanje posla na najbolji način, čime bi i pokazali svoje sposobnosti i poboljšali svoje samopouzdanje.

Korisno je i da ova poređenja usmerite prema unutra, prema sebi, upoređujući se sa sobom, kaže Lowery.

– Recite sebi da ne biste bili angažovani da kompanija nije smatrala da ste kompetentni. Usredsredite se na svoje snage da biste se u to uverili. Ovo vam može pomoći da restrukturirate taj način razmišljanja. Takođe, ako postoji nešto što osećate da možete poboljšati, neka to bude vaš cilj. Budite proaktivni u preduzimanju koraka za poboljšanje u toj oblasti.

2. Prestanite sebe da ometate i ograničavate

Ljudi sa niskim samopouzdanjem često mogu sebe da ometaju i ograničavaju na poslu.

– Ako ne spavaju dovoljno noć pre dolaska na posao, ako se nedovoljno pripremaju ili konzumiraju supstance, umesto njihovog nedostatka inteligencije ili sposobnosti, ovi pojedinci stvaraju verodostojan razlog zbog koga sutradan na poslu ne mogu da rade kako treba – kaže dr Kendall Thornton, docent na predmetu psihologije na Eastern Carolina University u Grinvilu, Severna Karolina.

Ranije objavljena studija u Journal of Applied Psychology otkriva da, iako ovakvo ponašanje može da bude u cilju samozaštite i samoodbrane – stvarajući manja očekivanja ili dajući „dobar” spoljni razlog za manje od minimalnog učinka – kolege i nadređeni na kraju će shvatiti da ne radite svoj posao kako treba. To može dalje potkopati vaše samopoštovanje i može da utiče na vaše napredovanje u karijeri i svakodnevno zadovoljstvo.

3. Ne dozvolite da prošla iskustva oblikuju vaš samorazgovor

Uopšteno rečeno, samozaštitničko i samoodbrambeno ponašanje uobičajeno kod ljudi sa niskim samopoštovanjem – poput svaljivanja krivice na mamurluk za loš učinak na poslu kako bi se maskirao osećaj neadekvatnosti ili odustajanje od unapređenja da bi se izbeglo razočaranje – reakcije su na negativna iskustva koja ste imali u prošlosti, kaže dr Thornton.

Pokušaj razumevanja ovih obrazaca u sebi najbolji je način da ih prevaziđete. Rad sa terapeutom može biti izuzetno koristan za prevazilaženje prošlih trauma, velikih i malih.

Dr Thornton takođe preporučuje vežbanje pažljivosti za podsticanje internog monologa.

– Previše često vodimo samorazgovore koji su odmah kritični i negativni – kaže on. Ali onda kada budete u stanju da budete svesni kako vaša prošla iskustva mogu da oblikuju vaše ponašanje i reakcije na stvari na poslu, počećete da shvatate da vaše misli i reakcije ne predstavljaju nužno realnost.

4. Često proveravajte stvarnost

Ljudi sa kompleksom inferiornosti imaju tendenciju da odmah sebe krive kada nastanu problemi na poslu, ali je često radno okruženje to koje je pravi krivac, napominje dr Johnson-Migalski. Dakle, kada uhvatite sebe da negativno razmišljate o sebi na poslu, zapitajte se: „Da li treba da se promenim, ili je potrebno da potražim načine da unesem promene u moje okruženje?”

Na primer, zamislite da ste primetili kako se tokom sastanka vaše ideje više puta pripisuju drugima. To može da uruši vaše samopouzdanje i navede vas da mislite da ste toliko nevažni da na vas niko ne obraća pažnju. Ili biste mogli da pirate kolege da li se i njima isto događa. Ako odgovore potvrdno, dr Johnson-Migalski kaže da možete zajedno da preduzmete akcije. Vi i vaše kolege mogli bi međusobno da se podržavate na budućim sastancima kako bi se znalo ko je zaista zaslužan za dobre ideje.

5. Reagujte dokazima, a ne emocijama

Da li je vaša nesigurnost reakcija na pravi problem, onaj za koji dobijate direktne povratne informacije sa konkretnim primerima? Ili odgovarate na ono što pretpostavljate da drugi ljudi misle ili na tračeve koje ste možda pogrešno protumačili ili na nešto što nije istinski odraz određene situacije?

– Pronađite pouzdanu mrežu kolega i mentora koji vas podržavaju – ljudi koji vam čuvaju leđa i vide sve ono što vi ne možete da vidite – da vam da vam daju dobre i konstruktivne povratne informacije – savetuje dr Kung.

6. Provodite više vremena sa pozitivnim saradnicima

Kada provodite vreme sa pozitivnim ljudima koji vas podržavaju to vas podseća na to kako treba da se ophodite prema sebi, kaže Lowery. Ne gubite vreme na kolege koji vas potkopavaju, ne slušaju kada govorite, ili vam odmažu da se osećate ostvareno i prihvaćeno.

Pregled objavljen 2021. godine u Frontiers in Psychology bavio se postojećim dokazom o „emocionalnoj zarazi” – spontanom širenju emocija sa jedne na drugu osobu – i utvrdio da su i pozitivne i negativne emocije zarazne. Drugim rečima, okruženje pozitivnih ljudi zaista utiče na vas da se i sami osećate više pozitivni.

7. Usvojite način razmišljanja o rastu i napretku

Ljudi sa niskim samopouzdanjem često mogu sebe da ometaju i ograničavaju na poslu.

– Ako ne spavaju dovoljno noć pre dolaska na posao, ako se nedovoljno pripremaju ili konzumiraju supstance, umesto njihovog nedostatka inteligencije ili sposobnosti, ovi pojedinci stvaraju verodostojan razlog zbog koga sutradan na poslu ne mogu da rade kako treba – kaže dr Kendall Thornton, docent na predmetu psihologije na Eastern Carolina University u Grinvilu, Severna Karolina.

Ranije objavljena studija u Journal of Applied Psychology otkriva da, iako ovakvo ponašanje može da bude u cilju samozaštite i samoodbrane – stvarajući manja očekivanja ili dajući „dobar” spoljni razlog za manje od minimalnog učinka – kolege i nadređeni na kraju će shvatiti da ne radite svoj posao kako treba. To može dalje potkopati vaše samopoštovanje i može da utiče na vaše napredovanje u karijeri i svakodnevno zadovoljstvo.

3. Ne dozvolite da prošla iskustva oblikuju vaš samorazgovor

Uopšteno rečeno, samozaštitničko i samoodbrambeno ponašanje uobičajeno kod ljudi sa niskim samopoštovanjem – poput svaljivanja krivice na mamurluk za loš učinak na poslu kako bi se maskirao osećaj neadekvatnosti ili odustajanje od unapređenja da bi se izbeglo razočaranje – reakcije su na negativna iskustva koja ste imali u prošlosti, kaže dr Thornton.

Pokušaj razumevanja ovih obrazaca u sebi najbolji je način da ih prevaziđete. Rad sa terapeutom može biti izuzetno koristan za prevazilaženje prošlih trauma, velikih i malih.

Dr Thornton takođe preporučuje vežbanje pažljivosti za podsticanje internog monologa.

– Previše često vodimo samorazgovore koji su odmah kritični i negativni – kaže on. Ali onda kada budete u stanju da budete svesni kako vaša prošla iskustva mogu da oblikuju vaše ponašanje i reakcije na stvari na poslu, počećete da shvatate da vaše misli i reakcije ne predstavljaju nužno realnost.

4. Često proveravajte stvarnost

Ljudi sa kompleksom inferiornosti imaju tendenciju da odmah sebe krive kada nastanu problemi na poslu, ali je često radno okruženje to koje je pravi krivac, napominje dr Johnson-Migalski. Dakle, kada uhvatite sebe da negativno razmišljate o sebi na poslu, zapitajte se: „Da li treba da se promenim, ili je potrebno da potražim načine da unesem promene u moje okruženje?”

Na primer, zamislite da ste primetili kako se tokom sastanka vaše ideje više puta pripisuju drugima. To može da uruši vaše samopouzdanje i navede vas da mislite da ste toliko nevažni da na vas niko ne obraća pažnju. Ili biste mogli da pirate kolege da li se i njima isto događa. Ako odgovore potvrdno, dr Johnson-Migalski kaže da možete zajedno da preduzmete akcije. Vi i vaše kolege mogli bi međusobno da se podržavate na budućim sastancima kako bi se znalo ko je zaista zaslužan za dobre ideje.

5. Reagujte dokazima, a ne emocijama

Da li je vaša nesigurnost reakcija na pravi problem, onaj za koji dobijate direktne povratne informacije sa konkretnim primerima? Ili odgovarate na ono što pretpostavljate da drugi ljudi misle ili na tračeve koje ste možda pogrešno protumačili ili na nešto što nije istinski odraz određene situacije?

– Pronađite pouzdanu mrežu kolega i mentora koji vas podržavaju – ljudi koji vam čuvaju leđa i vide sve ono što vi ne možete da vidite – da vam da vam daju dobre i konstruktivne povratne informacije – savetuje dr Kung.

6. Provodite više vremena sa pozitivnim saradnicima

Kada provodite vreme sa pozitivnim ljudima koji vas podržavaju to vas podseća na to kako treba da se ophodite prema sebi, kaže Lowery. Ne gubite vreme na kolege koji vas potkopavaju, ne slušaju kada govorite, ili vam odmažu da se osećate ostvareno i prihvaćeno.

Pregled objavljen 2021. godine u Frontiers in Psychology bavio se postojećim dokazom o „emocionalnoj zarazi” – spontanom širenju emocija sa jedne na drugu osobu – i utvrdio da su i pozitivne i negativne emocije zarazne. Drugim rečima, okruženje pozitivnih ljudi zaista utiče na vas da se i sami osećate više pozitivni.

7. Usvojite način razmišljanja o rastu i napretku

Očekivanja da vaša prva prezentacija u kompaniji bude savršena ili da novi zadatak možete da realizujete bez ikakve pomoći nisu realna i to može da vas dovede do toga da se osećate gore i da os sebi mislite gore. Dr Kung preporučuje da se perfekcionizam zameni načinom razmišljanja o rastu.

i da os sebi mislite gore. Dr Kung preporučuje da se perfekcionizam zameni načinom razmišljanja o rastu.