ZBOG ČEGA SE TRZAMO DOK TONEMO U SAN? Konačno otkrivena misterija

U prvoj fazi laganog sna puno se okrećemo pokušavajući da pronađemo najsavršeniji položaj za spavanje. Telesna temperatura se spušta, aktivnost mozga se smanjuje, a pokreti postaju sve sporiji. Ova faza traje oko 10 minuta i upravo u njoj mnogi ljudi znaju da se trgnu kada počnu da tonu u san i to ih probudi. Neki imaju osećaj da propadaju, pa se trgnu.

KOJI JE NAJBOLJI POLOŽAJ ZA SPAVANJE: Evo šta treba da znaju svi koji imaju bolove u leđima

U drugoj fazi sna spavamo malo čvršće iako se i dalje radi o laganom snu. U ovoj fazi se pokreti očiju zaustavljaju, a temperatura tela i dalje pada. Ova faza traje 15-ak minuta.

U trećoj fazi teže nas je probuditi jer spavamo dublje. Ljudi koji se probude usred ove faze mogu da se osećaju smušeno i dezorijentisano. U ovoj fazi spavanja dolazi do sve bržeg pokretanja očiju i bržeg rada srca.

U četvrtoj fazi naše telo postaje aktivno. Disanje se ubrzava, srce brže radi, pritisak je povišen. U ovoj fazi neki ljudi hodaju u snu ili se bude od straha nakon što su nešto ružno sanjali.

U petoj, REM fazi spavanja, oči se pomeraju levo-desno jako brzo, po 50 do 60 puta u minutu, a um je usmeren na ono što sanjamo. Upravo po toj pojavi je ova faza i dobila naziv – Rapid Eye Movements. Srce radi još brže, a krvni pritisak je u još malom porastu. Ulaskom u REM fazu spavanja, najdublju od svih, mišići vaših udova postaju sasvim paralizovani i privremeno kretanje je onemogućeno.

U ovoj fazi spavanja najčešće sanjamo koješta jer je moždana aktivnost najveća. Kako se sve faze ponavljaju tokom noći u ciklusima, REM faza je tokom noći kraća, a pred jutro najdulja. Stručnjaci kažu da u ovoj fazi tokom jedne noći provedemo ukupno oko dva sata ili 25 odsto vremena koliko spavamo.

Zašto se trgnemo pre nego što utonemo u san?

Ova pojava se u stručnoj literaturi naziva – hipnotički trzaj, a radi o reakciji tela na ulazak u san – trgne se i razbudi nas pre nego što čvrsto zaspimo.

– Hipnotički trzaj je kratki i iznenadni trzaj koji se često javlja u prvoj fazi sna, u fazi između budnosti i dubljeg sna. Tokom uspavljivanja mišići u telu se opuštaju, a to opuštanje mozak ponekad tumači kao pad pa pokreće kontrakciju mišića – objasnila je Elen Vermter, sertifikovana medicinska sestra i portparolka organizacije „Better Sleep Council“.

Kaže kako to može da bude slučajno i događa se bez razloga, a ponekad se radi o nekim činiocima koji povećavaju verovatnoću od pojave tog trzaja, poput stresa, napornih vežbi i kod uzimanja određenih lekova.

– Ti trzaji su uobičajeni kod zdravih ljudi, ali mogu da se pogoršaju umorom, nedostatkom sna ili upotrebom stimulansa poput unosa kofeina i sličnog – pojasnio je Aleks Dimitriu, stručnjak za psihijatriju i medicinu spavanja.

Dodao je da razloga za brigu nema, ali ako se prečesto ponavljaju i remete vam san, tada možda nije loše posavetovati se sa lekarom. Ponekad je za pojavu hipnotičkih trzaja kriva apneja, poremećaj sa kratkotrajnim prestankom disanja tokom sna.

– Kada su disajni putevi blokirani i nivo kiseonika u krvi padne, mozak šalje signal upozorenja telu i budi ga trzanjem – kaže Elen Vermter.

Napominje kako ne postoji način da se trzanje ne događa, ali pomaže redovni odlazak na spavanje u tihom i prijatnom okruženju. Takođe, pomoći će i opuštanje od stresa pre spavanja, ako i izbegavanje hranu i piće koji stimulišu budnost, poput kafe ili čokolade, prenosi HuffPost.

Postoje i teorije da je hipnotički trzaj ostatak evolucije kada je naše telo moralo da bude sigurno da je u okruženju sve u redu i opasnosti nema.

– To bi mogao da bude trzaj koji je poslužio i našim precima da se razbude i ponovo pre spavanja provere da li je sve sigurno, te da osiguraju stabilan položaj tela pre spavanja, posebno ako su spavali na drvetu – smatra Džejson Elis, profesor na Univerzitetu Northumbria.

Seksomnija je slična mesečarenju

Ako ste se ikad probudili u trenutku započinjanja seksualnog čina, zamislite koliko je iznenađen bio vaš partner ili partnerka. U studiji sprovedenoj na preko 800 pacijenata Centra za poremećaje spavanja Univerziteta u Torontu, 7,6 odsto pacijenata doživelo je seksomniju – polni odnos (ili češće samo pokušaj odnosa) s partnerom tokom sna.

Ova pojava je slična mesečarenju – telo je u stanju dovoljne budnosti da može da se pomera, ali mozak nije u stanju pune svesti. Mnogi ljudi se ne sećaju ničega ili se probude kad njihov partner reaguje – prihvatanjem ili odbijanjem.

I muškarci i žene znaju da doživljavaju seksualno uzbuđenje tokom spavanja, a to se događa zbog vrhunca moždane aktivnosti tokom brzog pokretanja očiju u snu. To znači da vašem mozgu treba više kiseonika, a to vodi bržem protoku krvi kroz telo.

Pričanje u snu iskusili su mnogi

Takođe, oko pet odsto odraslih ljudi priča u snu, pokazalo je istraživanje američkog Instituta za medicinu spavanja. Većina seansi brbljanja na jastuku prosečno traje tridesetak sekundi.

Spavači pričaju u snu ponajviše u prvih sat ili dva od usnivanja, u trenutku kada organizam ulazi u dublje faze sna, ali još ima dovoljno snage da proizvedu zvukove ili pokrete. Spavač uglavnom saznaje da priča u snu od svedoka. I tada ga hvata panika: šta ako sam rekao nešto prosto ili otkrio neku sramotnu tajnu?

Istraživači su se bacili na posao i utvrdili o čemu noćne pričalice najčešće govore. Nažalost, pokazalo se da ne mogu da budu ponosni izrečenim: pričanje u snu najčešće je puno vulgarnosti i pretnji. Francuska neurološkinja dr Isabel Arnulf i saradnici proučili su 232 odrasle osobe s raznim poremećajima spavanja i zabeležili 883 slučajeva pričanja u snu tokom dve noći.

Snimili su 3.349 razumljive reči, od kojih je najčešća bila „ne“. Oko četvrtine izgovorenog ticalo se neprijatnih i pretećih situacija, 22 odsto uključivalo je grub ili uvredljiv rečnik, a 10 odsto otvorene psovke. Zanimljivo je da brbljivi spavači govore gramatički prilično ispravno.

– U pogledu gramatike, govor u snu sličan je govoru na javi. Uključuje složene rečenice i tišinu predviđenu za „sagovornikov“ odgovor, kao što i na javi ćutimo dok drugi govore – rekla je dr Arnulf.

Naučnici pretpostavljaju da izgovorene reči izviru iz burnih i intenzivnih snova. „Ne“ verovatno znači da je spavač nekoga odbijao ili se odupirao, a psovke da je bio jako ljut.

Javlja se ponekad i osećaj padanja

Nije čudno da po noći doživljavamo svakojaka iskustva kad trećinu života provodimo spavajući, a šest godina sanjajući. Da li vas je tokom spavanja spopao osećaj kao da padate s litice, s neba ili se spotičete?

Ovaj fenomen najčešće nastupa u trenutku kada tonete u san. U snu je telo paralisano, ali ponekad san može da počne dok su mišići još pokretljivi i sposobni za trzanje. Verovatnije je da će se trzaj pojaviti ako ste iscrpljeni ili pod stresom. Tada mozak naglo upada u san, ali ostatak tela kasni.

Škrgutanje zubima ili bruksizam

Taj fenomen se zove bruksizam. To se ne događa svakome, ali neki ljudi znaju da se bude s jakim bolom u vilici upravo zato jer su celu noć škrgutali zubima. Bruksizam može da ima morfološko poreklo – javlja se kao posledica nepravilnosti u vilici.

Ali, katkad pojavljuje i zbog psiholoških razloga jer se neki ljudi na taj način nesvjesno oslobađaju napetosti akumulirane tijekom dana.

Paraliza sna je zastrašujuća

Kad počnete da se budite, shvatate da ne možete da govorite, niti da pomerate mišiće. Ovo stanje obično traje nekoliko sekundi, ali može da se protegne na minute i deluje prilično zastrašujuće.

Ova pojava je suprotna osećaju padanja jer se mozak budi pre nego što paraliza svojstvena dubokom snu nestane. Imate utisak da ne možete da dišete (iako dišete) i da vam grudi pritiska težak teret. To je posledica činjenice da su mišići koji kontrolišu disanje osim dijafragme još paralisani.

Mesečarenje ili somnambulizam

Mesečarenje ili somnambulizam je poremećaj spavanja u kojem se neko ponaša kao da je budan, a u stvari spava. Mesečari ustaju tokom noći pa znaju da plešu, pevaju, čiste kuću, uređuju se, presvlače, šetaju po kući, jedu, a znaju da izađu na ulicu i odu ili voze auto pa porodica često krije ključeve od njih.

Lekari kažu da mesečare neodoljivo privlače prozori i neretko znaju kroz njih da skoče bez obzira na na to na kom spratu žive. Mlađi muškarac je tako ispao kroz prozor i preživeo, a imali su i slučaj žene koja je partnera napala nožem kada je pokušao da je spreči u penjanju na prozor.

Postoje slučajevi gde pohotno navale na partnera tražeći seks, a ujutru se ničega ne sećaju. Zavisno od karaktera, neki su agresivni dok mesečare, pa gađaju ukućane raznim predmetima, urlaju, svađaju se… pa se vrate u krevet kao da ništa nije bilo, i naravno, drugi dan ne veruju da su se tako ponašali. Događale su se i bizarne situacije kada su izašli iz kuće i vodili ljubav s neznancem, a događalo se da u snu nekoga i ubiju.

Ne znajući kome bi se prvo obratili za pomoć, neki mesečari ili njihove porodice savete traže na internetu. Na forumima razmenjuju iskustva.

Uzrok mesečarenja mogu da budu razne životne situacije ili zdravstveni problemi. Dešava se da mesečari odjednom prestanu da mesečare, a da nisu ništa posebno preduzeli da to prestane. Najčešće se javlja kod dece do sedam godina starosti.

Sanjanje istih snova

Pri spavanju mozak razvrstava informacije koje će obraditi i kasnije sačuvati u sećanje. Ponavljajući snovi često se javljaju kao posledica nerešenih mentalnih problema koje mozak nastoji da razreši. Mogu ili ne moraju biti zasnovani na stvarnim epizodama.

Ako ste bili opljačkani u banci, moguće je da ćete taj doživljaj iznova proživljavati u snu sve dok ne otupite na njega. S druge strane, ako je vaša poseta banci protekla uobičajeno, vaš mozak će to odmah obraditi i sačuvati, ne zamarajući vas više s tim.

Zašto naš mozak izmišlja priče?

Način na koji se formiraju naši snovi ostao je misterija u naučnim krugovima. Danas znamo da naš mozak konstruiše snove iz naših sećanja koja su prisutna u svakodnevnom životu i od dubokih podsvesnih materijala.

Znači, nedavna sećanja kombinuju se s informacijama koja smo sačuvali zadnjih godina – sećanjima, traumama, emocijama i osećajima – i stvaraju se tajanstveni, ponekad apsurdni snovi. Međutim, još nije moguće utvrditi zašto naš um noću putuje na određena mesta ili zašto bira određene uspomene, boje, glasove, prizore ili ljude.

Zašto se javljaju tamni podočnjaci?

Oni se pojavljuju kao obojeni polumeseci ispod očiju, a znaju da budu ljubičaste, crvene, maslinaste ili smeđe boje, zavisno od tona vaše kože. Takođe, tamni kolutovi ispod očiju mogu biti hronični ili da se pojave zbog životnog stila, na primer, zbog nedostatka sna, što je zapravo čest razlog za njihovu pojavu.

Koža oko područja očiju je tanka pa otkriva krvne sudove koji se nalaze ispod, što doprinosi vidljivosti tamnih krugova jer se zbog nedostatka sna ili problema sa životnim stilom krvni sudovi šire pa se na tom delu lica nađe veća količina krvi.

Zašto se ujutru javlja loš zadah?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Tokom spavanja se usta suše, a to samo pokazuje da u njima imate manje pljuvačke. Kada imate manje pljuvačke u ustima, ona se ne ispiraju prirodno kao tokom dana, pa se bakterije razmnožavaju i uzrokuju stvaranje neprijatnog zadaha.

Pranje zuba pre spavanja će umanjiti ovaj problem, ali i dalje vam miris u ustima ujutru neće biti prijatan.