Nikolić poručio u UN: ŠTO PRE FORMIRATI ZSO, CILJ SRBIJE JE MIR I BEZBEDNOST!

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je rekao da je primarni cilj Srbije očuvanje mira i stabilnost, pozvao međunarodnu zajednicu da utiče na privremene institucije u Prištini kako bi se formirala Zajednica srpskih opština, a što je predviđeno Briselskim sporazumom i poručio da Srbija neće priznati nezavisno Kosovo

"Još jednom želim da budem jasan – Srbija neće priznati Kosovo šta god da nam se nudi zauzvrat i kakvim god pritiscima bili izloženi. Reč je o odbrani principa i o trajnoj naklonjenosti pravdi. Onaj ko se drži principa i ko se bori za pravdu, uvek je u pravu" poručio je Nikolić u obraćanju na sednici SB UN. Kako je rekao uskoro će se navršiti četiri godine od postizanja prvog Briselskog sporazuma a ključni segment tog Sporazuma, dogovorenog i potpisanog, odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština, koje nažalost još nije ni počelo.

"Predstavnici Prištine sve otvorenije poručuju da njih ova Zajednica i ne zanima i da se neće držati dogovora čiji je garant Evropska unija. Ovu samovolju prištinskih pregovarača neće rešiti tek poneka uzgredna javna kritika upućena Prištini koja stiže sa Zapada" ocenio je Nikolić.

On je dodao da Srbija s pravom zahteva samo toliko – da se Priština drži dogovora od pre četiri godine i očekuje da čuje ujedinjen i snažan glas međunarodne zajednice, uključujući naše partnere iz EU, protiv ignorantskog stava Prištine po ovom pitanju od vitalnog značaja za Srbe. "Čemu dogovori, obaveze na koje se pristalo, ako se ne sprovode" upitao je. Uspostavljanje ZSO preduslov je za normalan život i održiv opstanak srpskog naroda u Pokrajini. "Kao takva, zavređuje da joj se posveti daleko veća pažnja i u Izveštaju generalnog sekretara UN čiji je zadatak da brani osnovna ljudska prava, pre svega pravo na život, slobodu kretanja, stanovanja, pravo na rad i obrazovanje, pravo na očuvanje kulturne posebnosti naroda, slobodu veroispovesti" dodao je. "Zajednica srpskih opština je i osmišljena sa zadatkom da uspostavi vladavinu prava i ljudskih sloboda Srbima kroz institucije sistema" podvukao je predsednik Srbije.

Srbija, dodao je, i u tom kontekstu sagledava važnost redovnih sednica SB sa kojih se upućuje poruka obema stranama, a pogotovo Prištini, da ono što se dogovori nije i ne može biti tek mrtvo slovo na papiru, već mora da zaživi i ostvari se.

On je rekao da se izgovori za odugovlačenje više ne smeju tek tako prihvatati. "Formiranje i aktiviranje ZSO je prioritetno. Dinamika formiranja se mora definisati i odrediti datum početka rada Upravljačkog tima, a Zajednica može biti zasnovana isključivo na onome što je dogovoreno – nikako na nekakvim naknadnim pokušajima jednostranih izmena onoga o čemu je, uz posredovanje EU, već postignut dogovor". Formiranje ZSO sa suštinskim ovlašćenjima predviđenim Briselskim sporazumom i postignutim pratećim dogovorima, a ne sa ingerencijama nevladine organizacije, neophodno je i kako bi se sprečila dalja eskalacija nepoverenja.

"Sve drugo bi značilo izbegavanje preuzetih obaveza i obesmišljavanje samog dijaloga između Beograda i Prištine" dodao je. "Reagujući odgovorno i odlučno na sve izazove, državne institucije Srbije uticale su na smirivanje tenzija na Kosovu i Metohiji, koje su pretile da eskaliraju. Poruka koju sa ovog mesta želim da pošaljem svim ekstremistima jeste da mirna rešenja nemaju alternativu" rekao je Nikolić.

On je podvukao štetnost izjava u vezi sa mogućim formiranjem Vojske Kosova, čime bi, podvukao je, ozbiljno bila prekršena rezolucija SB UN 1244, a što bi istovremeno predstavljalo novu, ozbiljnu pretnju naporima u pravcu stabilizacije ne samo KiM već i Zapadnog Balkana. Govoreći o dijalogu između Beograda i Prištine on je istakao da Srbija nastoji da utre put postepenoj normalizaciji stanja, ali i ukazao da za "iskren i životno sprovodljiv dogovor potrebna je i iskrenost drugog sagovornika".

Prema njegovim rečima činjenica je da je Srbija u okviru dijaloga konstruktivna i realna u predlozima i da je spremna na kompromise koji nisu laki. "Ovakav pristup Srbije nije praćen istom takvom namerom druge strane, koja učestalo onemogućava napredak u sprovođenju obaveza koje je dogovorom i potpisom preuzela. Određeni rezultati jesu postignuti, ali ni približno onim koji se očekuju" naveo je Nikolić.

On je rekao da sva naša nastojanja da se držimo dijaloga uz posredovanje EU, na koji su pristali i Beograd i Priština, u kontinuitetu praćena kršenjem dogovora i agresivnim postupcima vlasti u Prištini.

"Cilj (Prištine) je da se isprovociraju sukobi: od zabrane isporuka udžbenika na srpskom jeziku, preko konstantnih napada na Srbe i njihovu imovinu, protivpravnog pokušaja konfiskacije rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata "Trepča", do najnovijih primera zabrane ulaska na KiM voza iz Beograda, što predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode kretanja" upozorio je Nikolić.

Prema njegovim rečima Priština je na voz "odgovorila pretnjama, miniranjem pruge i upotrebom dugih cevi i borbenih vozila". Kako je naveo takav pristup direktno je suprotstavljen duhu dijaloga koji teži normalizaciji odnosa i predstavlja ozbiljno ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu.

On je rekao da ima onih koji kažu da je voz nosio poruku da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je to provokacija koju su bili spremni da zaustave silom oružja. "Ne postoji ni jedna odluka UN po kojoj KiM nije u sastavu Srbije. Za mene, prava provokacija je to što svi predstavnici privremene administracije u Prištini govore da je Kosovo nezavisna država. Da li biste opravdali kada bi Srbija, članica Ujedinjenih nacija, na tu provokaciju odgovorila pretnjom oružjem?" upitao je Nikolić.

Prema Nikoliću čin slanja specijalnih policijskih jedinica apsolutno je neprihvatljiv i "bio je poziv na oružani sukob". On je dodao da treba pitati kakvo naređenje su imali da se voz pun studenata, kojim slučajem, pojavio na administrativnom prelazu.

"Meni, na sastanku u Briselu, pred Visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost, gospođom Mogerini, nisu znali kako da odgovore. Možda će vama reći" rekao je Nikolić ali i dodao – "ovde sede mnogi zaštitnici njihovog ponašanja". Nikolić je podvukao da Srbija nikada i ničim nije dala povod albanskim ekstremistima, ali da oni i dalje ne biraju sredstva kako bi izazvali sukobe širih razmera.

"Odraz takvog našeg dobronamernog, kompromisnog pristupa je i postizanje dogovora o uređenju dela oko mosta u Kosovskoj Mitrovici, 4. februara ove godine" rekao je predsednik Srbije. On je naveo i da ne može biti istinskog pomirenja bez procesuiranja svih zločina.

"To je obaveza prema porodicama koje imaju pravo da saznaju istinu o sudbini svojih najbližih. Republika Srbija nikad nije osporavala potrebu da svi koji su počinili ratne zločine, bez obzira na etničku pripadnost, odgovaraju – naprotiv" rekao je on. Kako je naveo od ključne je važnosti da se po ovom pitanju ne pribegava manipulacijama i zloupotrebama u političke svrhe, čime se vlasti u Prištini služe.

"Tako se pokazuje nespremnost Prištine za suočavanje sa odgovornošću u sopstvenim redovima po pitanju ratnih zločina. Ovo naglašavam svestan predstojećeg početka rada Specijalnog suda u čijoj su nadležnosti zločini izvršeni na KiM, a u vezi sa navodima iz Izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima otetih Srba, kao i drugi ratni i zločini protiv čovečnosti" precizirao je Nikolić.

On je podsetio i da francusko pravosuđe rešava zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji zato što je osumnjičen za najteže ratne zločine. "Taj nečovek, jedan od komandanata terorističke tzv. "Oslobodilačke vojske Kosova", u nastojanju da izbegne zadovoljenje pravde, ne preza da i danas, pred očima Evrope i sveta, otvoreno preti novim ratom govoreći da će – Srbija proći kao 1999. godine". "Ne znam, dakle, zašto nije usledila oštra osuda istupa, rekao bih otvorenih pretnji Ramuša Haradinaja. Nekažnjivost za počinjene zločine ne sme se dozvoliti ni tolerisati. Ovo je civilizacijsko pitanje i ozbiljan test za celokupno članstvo UN, prilika da pokažemo da su pravo i pravda iznad politike i da su sve žrtve jednake u svom stradanju" dodao je.

On je govoreći o bezbednosti rekao da je u periodu od 1. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine evidentirano više od 30 etnički motivisanih napada na Srbe i druge ne-Albance, zatim ukazao na nerešen problem vraćanja privatne imovine, da nema elementarnih uslova za održiv povratak raseljenih, da je broj povratnika poražavajuće mali… Kako je rekao štetan je manir prištinskih vlasti da, uz saglasnost nekih velikih sila koje su sponzori pokušaja njihove nezavisnosti, pribegavaju jednostranim potezima, nepoštujući Briselski dijalog kao dogovoreni okvir rešavanja otvorenih pitanja.

Tanjug
Foto: gazetafjala.com/Facebook/predsednik.rs/Pixabay