KRVAVI PSI RATA Vodili bitke i u ratu u bivšoj Jugoslaviji I ŠIROM SVETA, sad su najkrvoločniji AMERI (VIDEO)

Oni se ne bore za slobodu i bezbednost svoje države, već ubijaju i ginu za novac. A među nama su odvajkada.

Otkako su zabeleženi prvi ratovi u istoriji, postojali su i plaćenici, vojnici najamnici. Danas su, međutim, oni pripadnici organizacija koje se predstavljaju kao privatne kompanije koje pružaju usluge obezbeđenja, logistike, procene rizika itd.

Ovakvih kompanija ima najviše u SAD i mnoge od njih sarađuju sa američkim ministarstvima i vojskom u prekomorskim misijama. Međutim, njihova uloga, koja bi trebalo da bude odbrambena, često je vrlo sumnjiva, a krši i međunarodne zakone.

Početkom maja je jedna takva kompanija „Silverkorp USA“ pokušala krajnje bizaran napad na režim u Venecueli uz svega nekoliko plaćenika koji su čamcima pokušali da uđu u zemlju. Taj pokušaj puča je okončan smrću i hapšenjem nekoliko njih. Američki mediji ga nazivaju jednim od najglupljih pokušaja pučeva u istoriji.

Međutim, izgleda da su „Silverkorp USA“, koji su prethodno imali angažmane samo kao obezbeđenja na mitinzima i koncertima, za sada tek „plaćenici u pokušaju“. Ovde ćemo navesti neke ozbiljnije igrače, ali i kontroverze koje ih prate.

Koliko god da puta menjaju naziv, svet će ih uvek znati kao „Blekvoter“, i to ne po dobru.

Osnovao ih je 1997. godine Erik Prins, nekada mornarička foka, koji je, između ostalog, učestvovao i u ratu u bivšoj SFRJ, a sada milijarder, vlasnik nekoliko kompanija i filantrop (ironije li).

Od 1997. do 2010. godine, „Blekvoteru“ je dodeljeno dve milijarde dolara vladinih ugovora o bezbednosti, od kojih su više od 1,6 milijardi dolara bili neodređeni savezni ugovori i nepoznata količina posla. Od 2001. do 2010. godine Centralna obaveštajna agencija (CIA) dodeljivala je do 600 miliona dolara vrednih ugovora, čiji su detalji strogo poverljivi, ovoj kompaniji i osobama povezanim sa njom. Važi za jednu od najvećih privatnih kompanija za obezbeđenje koje rade za Stejt department, pružajući mu čuvare za ambasade i baze u inostranstvu, piše „Independent“.

U svojim memoarima Prins se hvalio kako su SAD zahvaljujući njegovim kontaktima sa avganistanskim gospodarima rata, koje je dostavio CIA, uspele da sruše talibane i nateraju Al Kaidu da beži i krije se.

Ipak, „Blekvoter“ će ostati najpoznatiji i najzloglašeniji zbog masakra na trgu Nisur u Bagdadu u septembru 2007. godine, u kojem su njegovi plaćenici otvorili vatru na prepunom trgu, usmrtivši 17 iračkih civila i teško ranili još 20 osoba. Jedan radnik „Blekvotera“ osuđen je na doživotni zatvor, a trojica na po 30 godina.

Ova ubistva su privukla veliku međunarodnu pažnju i ukazala na brojna pitanja u vezi sa tim da li privatnim firmama za obezbeđenje uopšte treba dozvoliti da šalju plaćenike u ratne zone.

Da stvar bude još gora, to nije jedini težak incident. „Vikiliks“ je objavio podatke o velikom brpju smrti civila u Iraku, a za neke od njih navodi se da su krivi opet pripadnici „Blekvotera“.

Prins je nekoliko puta menjao naziv kompaniji posle otkrića nemilih dođađaja, pa je bila poznata neko vreme kao „Eksi servises“, a od 2010. se zove „Akademi“. Sada je deo „“Konstelis Grup“ nakon spajanja sa „Tripl Kenopi“.

Firmu su osnovali u maju 2003. godine, veterani specijalnih snaga američke vojske, uključujući bivše operatere delta snaga.

Godine 2005. Stejt department je dodelio ugovore zajedno za „Blekvoter“, „Tripl Kenopi“ i „Dajnkorp“ za usluge obezbeđenja u Iraku, Avganistanu, Bosni i Izraelu, piše Dejvid M. Barns u knjizi „Etika vojne privatizacije“.

I ova firma se našla pred kritikama zbog tog ašto su njeni pripadnici ugrozili bezbednost civila, ali za sada nema dokaza o civilnim žrtvama.

U junu 2014. godine, firma se spojila sa suparničkom firmom za obezbeđenje, bivšim „Blekvoterom“, odnosno „Akademijem“.

Radi se o jednoj od najstarijih vojnih kompanija, osnovanoj 1946. Nastala je spajanje dve manje kompanije koje su se bavile održavanjem aviona i avio prevozom tereta. Danas je ima praktično u svim ratovima u koje se umešala američka vojska.

Poslednjih godina se „Dajnkorp“ hvalio kako je uspešno štitio nekadašnjeg avganistanskog predsednika Hamida Karzaija i da je obučavao avganistansku vojsku u borbi protiv talibana.

Ipak, kontroverzi u vezi sa „Dajnkorpom“ ima toliko, da ih je teško i pobrojati. Najzvučnija je svakako ona u vezi sa seks trafikingom u Bosni 1990-ih godina.

Naime, Ben Džonston i Katrin Bolkovac, koji su bili zaposleni u „Dajnkorpu“ optužili su nekoliko njenih radnika za pedofiliju i seks trafiking. Međutim, njih dvoje su ubrzo otpušteni.

U istrazi koja je 2000. godine sprovedena blizu Tuzle su pribavljeni dokazi protiv nekih od radnika „Dajnkorpa“. Međutim, niko nije krivično gonjen.

Bolkovac je kasnije tužila sam „Dajnkorp“ zbog toga što ju je otpustio jer je bila uzbunjivač i dobila je na sudu.Prema njenom svedočenju je snimljen i film „Uzbunjivač“ iz 2010. godine.

Još jedna od istaknutijih američkih plaćeničkih vojski jeste „Militari profešenel risorses inc“ odnosno MPRI.

Osnovala ju je grupa veterana generala u Virdžiniji 1987. godine i isprva je zapošljavala samo američke veterane, a onda počela da obučava vojnike širom sveta.

Postoje značajni indirektni dokazi koji ukazuju na to da je MPRI pripremao i obučio hrvatsku vojsku za akciju “Oluja”. U aprilu 1995. godine u vojnoj školi „Petar Zrinski“ u Zagrebu započela je ta obuka, piše Pi Vi Singer u knjizi „Korporativni ratnici: porast privatizovane vojne industrije“.

Međutim, kasnije je rukovodstvo MPRI negiralo bilo kakvu uključenost u operaciju, jer su Hrvati tokom nje sprovodili etničko čišćenje.

Srpske organizacije u SAD „Žrtve genocida u Krajini“ i „Srpski krajiški sabor“ podnele su američkom saveznom sudu u Čikagu tužbu 2010. godine protiv MPRI za sučestvovanje u genocidu i progonu 200.000 Srba iz Krajine.

Međutim, sud u Čikagu je rekao da nije nadležan za to jer se navodni zločin nije desio na teritoriji SAD, pisao je „Jutarnji list“.

Da pređemo na Rusiju. Za jednu privatnu vojsku bez zvaničnog imena, u zemlji gde su njene aktivnosti zabranjene, znamo mnogo toga o ruskoj paravojnoj organizaciji „Vagner“.

Kako piše „Independent“ poznato je gde oni treniraju (u nedavno izgrađenoj bazi u gradu Molkino u Krasnodaru); koliko zarađuju (do 200.000 rubalja, sedam puta više od proseka u Rusiji); gde se bore (u Ukrajini iSiriji najviše); koliko ih ima u borbama (1.500-2.000); a o nekima gde su i kada poginuli.

Odnedavno se sve više piše o njihovim aktivnostima u Libiji, gde podržavaju pobunjenike na čelu sa Kalifom Haftarom.

Iz Sirije i Libije stižu izveštaji u kojima se pripadnici „Vagnera“ optužuju da su učestvovali u jezivim ubistvima i mučenjima protivnika.

Smatra se da su aktivni i u Venecueli gde su otišli kao podrška Nikolasu Maduru. A ima ih i u Mozambiku, na Madagaskaru i ko zna gde sve ne.

Za razliku od većine država, private vojske u Rusiji su zakonom zabranjene. Pa ipak previse je dokaza koji „Vagner“ povezuju sa samim Kremljem.

Kako piše britanski „Telegraf“, „Vagner“ je registrovan u Argentini, ali ima kamp za obuku u ruskom selu Molkino – isto selo u kome je centar za obuku 10. specijalne brigade ruske Glavne obaveštajne uprave (GRU), glavne vojne obaveštajne agencije ove države.

A osnivačem „Vagnera“ se smatra tajkun Jevgenij Prigožin, poznat i kao „Putinov kuvar“ jer njegova firma za ketering često poslužuje na zvaničnim događajima u Kremlju.

Prema pisanju ruskih nezavisnih medija, veruje se da „Vagner“ ima i svoju srpsku jedinicu, koju je navodno, bar do kraja 2016. predvodio Davor Savičić zvani Elvis, Srbin rodom iz Doboja, nekadašnji pripadnik Srpske dobrovoljačke garde i JSO.

Savičić, inače državljanin Bosne i Hercegovine, kaže da živi u ruskom gradu Himki, gde radi na gradilištu, i poriče da ima ikakve veze sa „Vagnerom“. Međutim, „Fontanka“ piše da ima dokaze da je Savičić nekoliko puta viđen u kampu za obuku u ruskom selu Molkino. O tome j eizveštavao i BIRN.

Manje poznata od „Vagnera“ je kompanija za privatno obezbeđenje odnosno privatna vojska „Slavonik Korps“.

Osnovala su je dvojica Rusa Vadim Gusev i Jevgenij Sidorov u Hong Kongu, a privukla je veliki broj bivših pripadnika Specnaza.

Njeni pripadnici su učestvovali u ratu u Siriji, gde je navodno trebalo da obezbeđuju naftna polja u Deir Ez Zoru.

Mnogi radnici su bili povređeni u jendom okršaju, a kada su se vratili u Rusiju, nisu se lepo proveli. Uhapšeni su pod sumnjom da su se ponašali kao plaćenici, a osuđeni sui vlasnici kompanije Gusev i Sidorov. Očigledno za njih, pored „Vagnera“ nema mesta u ruskim misijama

Ovo su samo neke od brojnih privatnih vojski. Pomenućemo još i „Džifors“ i „Egis difens servisez“, neke najpoznatijih britanskih bezbednosnih kompanija.

Prema pisanju „Njujork tajmsa“, u budućnosti će plaćenika biti još više i na mnogim bojnim poljima.

Poštovani čitaoci, Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti ovde za ANDROID i iPHONE.