JEDAN OD NAJBOLJIH ODBOJKAŠA PORUČIO: Sport bez publike nema istu draž

Nikako ljudima ne bismo smeli da oduzimamo osećaj uživanja koji sport donosi – kategoričan je Grbić

Olimpijski šampion iz Sidneja 2000. godine, Vanja Grbić pričao je kako je podneo 28 dana karantina, šta savetuje sportistima kada im se „sruši san“ o nastupu na Olimpijskim igrama, kako je organizovao kamp za decu u Sokobanji u uslovima pandemije i kako, kao sekretar Sportske komisije FIVB pomaže odbojkašima širom sveta….

„Kada su uvedene vanredne mere 15. marta bio sam u Hrvatskoj i posle sam 28 dana proveo u karantinu. Znam šta sam prolazio, upoznao sam pobliže konačno moju porodicu, ali je to ritam i režim koji je katastrofalan, ali neophodan da bismo shvatili gde i kako živimo. Opet, sa druge strane vi kada ste sportista i kada ste u režimu, to je i način života. Ovo nije prvi put da se odlažu OI u Japanu, takođe su bile odložene 1940. i evo sada 80 godina posle opet. Pitanje je da li će uopšte da budu održane, ja iskreno mislim da neće“, kaže Grbić.

Pitanje je da li ce se ispuniti uslovi koji se postavljaju, da li će biti vakcine, da li će sportisti doći spremni, takođe, Japanu se stavlja ozbiljno breme da li žele da organizuju takmičenje na kome neće biti postignuti vrhunski rezultati, smatra Grbić.

„To će još sve da se vidi, ali generalno, spremati se četiri godine, a onda se desi nešto ovako što potpuno poremeti vaš cilj i vi se nađete na „rolerkosteru emocija“, kao što Čaba Silađi reče na dan kada je trebalo da radite nešto negde, a vi ste miljama daleko. Nije svejedno, zato što kod sportista ta periodizacija, tempiranje forme, podređivanje svega cilju, treniranje sa ciljem da se u datom trenutku budete najbolji. Mi sportisti znamo koliko je teško“.

„Tamo je 5.000 ljudi uvek pevalo jednu te istu pesmu sa ciljem da me isprovocira, a ja jednostavno nisam video, ni čuo ništa i bio sam fokusiran samo na ono što treba da radim. Teško jeste, u svakom slučaju, ali mislim da je to realnost koju moramo da prihvatimo, jednostavno je tako. Kako je za druge, tako i za nas. Korona je nešto sa čime moramo da naučimo da živimo, da se ponašamo odgovorno i da u skladu sa onim šta su poruke, lična odgovornost, na osnovu toga se ponašamo. Kroz moj kamp je ove godine za tri nedelje prošlo 305 dece, 78 trenera i pratećeg osoblja, imali smo „nula kauzauliteta“, deca iz 36 zemalja, kad to organizujete kako treba, onda su male mogućnosti da će se desiti nešto loše. Šta hoću da kažem, svako ukoliko želi da organizuje stvari, ukoliko je cilj zdravlje i ima svest ostalih oko sebe, mislim da to može da funkcioniše“.

Kamp Vanje Grbića održan je u Sokobanji, a prekinut je u trenutku kada je u tom gradu proglašena vanredna situacija.

„Ove godine smo proširili koncept, na osnovu rezultata dece koje smo dobili ortopedsko-motorickim merenjem, napravili smo individualne programe, tako da su deca u uvodnom delu treninga radili ono što je bitno za zdravlje, a posle igra kroz tehničke elemente, obavezan bazen, ritmičnost disanja. Bio bih srećan da ovi što pokušavaju da me iskopiraju kopiraju suštinski kroz razvoj dece, kao osoba, a ne samo u cilju sticanja novca. Radili smo u otežanim uslovima, maska je bila obavezna praktično u svim trenucima, osim kada decu jedu, treniraju i kada su u sobi. Treneri su se brže umarali i deca, ali naša zajednička želja bila je da uspemo“.

Grbić dodaje da su u prve tri nedelje bili praktično jedini u Sokobanji sa maskama, ali vremenom je došlo do vanredne situacije.

„Nažalost samo moj kamp je je zaustavio sa radom, jedini koji je rekao ne, zato što su uslovi i način na koji bi trebalo da se radi sa decom bili neizvodljivi. Ostalo, ne želim da komentarišem, ali meni je najvažnije da smo dobili pozitivne kritike i da je veliki broj onih koji nisu došli zažalilo. Sačekaćemo da vidimo kakav će biti početak školske godine, u kom ritmu će se krenuti, da li će biti onlajn. Sada ozbiljno razmišljam da otvorimo školu tokom cele godine, ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji i regionu. Kroz ove četiri godine koliko vodim kamp sam primetio koliko „šarlatana“ radi u sportu, a da nije svesno na koji način može ozbiljno da utiče na zdravlje dece. Roditelji naravno kreću sa pozicije da hoće da pomognu deci, da ih sklone sa ulice, a ne shvataju da iz jednog „zla“ decu šalju u drugo“.

Prema njegovim rečima, rad na kampu je potpuno otvoren, sve ide onlajn i zato je imao mnogo zahteva od trenera da prate sve, jer se plaše da urade isto.

„Najvažnije je da uradimo sve i pomognemo deci da nešto naprave od svog života, kako da stasaju, postanu pozitivni subjekti sutrašnjeg društva. U tome je suština, sport ne treba da bude cilj sam po sebi već sredstvo kojim se dolazi do cilja. I tu je nažalost došlo do velike zamene teza. Razmišljamo i o zimskom kampu i vrlo je verovatno da ćemo jako brzo izaći sa ponudama za nastavak“.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.