U mnogim selima kritična demografska situacija

Trend masovnog odlaska mladih ljudi sa sela zahvatio je skoro sve regije u Srpskoj, a u mnogim od njih životare samo stariji, dok prođe i po pola decenije dok se u nekoj kući začuje plač novorođenčeta.

Sagovornici naglašavaju da je, u ovom pogledu, situacija još lošija nego pre osam godina, kada je u BiH bilo skoro 1.500 sela sa manje od deset stanovnika.

S druge strane, mapa koju je izradio Miloš Popović, istraživač Instituta za bezbednost i globalna pitanja (ISGA) Univerziteta u Leidenu, pokazuje da u 804 naselja koja ulaze u sastavi više od 90 opština ili gradova u BiH, nema nijednog maloletnika.

Najlošija situacija je u opštini Višegrad gde 62 mesta nemaju ni jednog maloletnika, potom sledi Trebinje (53), Rogatica (41), Goražde (38), Konjic (35), Rudo (33), Sokolac (32), Foča (31)…

Situacija nije ništa bolja ni u Posavini, a podaci pokazuju da se i semberska sela polako prazne.

U mnogim naseljima ovog tipa pretežno žive samo njihovi ostareli meštani, te udovci i udovice, što znači da će se i u njihovim kućama veoma brzo ugasnuti ognjišta, i to za sva vremena.

Procena je da bi se u RS, u narednih pet decenija, udeo starog stanovništva mogao povećati sa trenutnih 21 na 35 odsto, a ostarelog za više od 50 odsto.

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja stočara RS, kaže da je zabrinjavajuće da sela ostaju pusta u gotovo svim regijama, pa čak i tamo gde je plodna zemlja i gde bi, uz malo sreće i pomoći, bilo ugodno živeti.

– U mom selu Šereg, u Prnjavoru, posle rata bilo je 126 kuća i oko 400 stanovnika, a sada isto toliko kuća i 140 stanovnika, s tim da su mnoge kuće prazne. U selu su 34 udovice i jedan udovac, što znači da će i njihove kuće, s obzirom na to da je reč o starijim ljudima, uskoro ostati puste – ističe Usorac za Srpskainfo.

Prema njegovim rečima, škola u prnjavorskom selu Šibovska nekada je imala 800 đaka, a sad tek njih stotinjak, i to iz nekoliko okolnih sela.

– Prođe i po pet godina, dok se u selu ne rodi jedno dete. Zato majkama koje imaju petoro dece i koje žive na selu, treba dati mesečno platu od 1.500 KM, a kad im deca odrastu, penziju. Međutim, kod nas malo koga brine to što se gase seoska domaćinstva – naglašava Usorac.

Ističe da je praksa pokazala da se, ko jednom zatvori gazdinstvo, više nikada na njega ne vrati.

– I oni koji bi da ostanu, obrađuju zemlju i proizvode, ne mogu, jer ne mogu od toga da žive. Veliki proizvođači povećavaju proizvodnju, ali moraju da smanjuju cenu da bi opstali, jer iz uvoza dolaze jeftiniji proizvodi. Kod nas, nažalost, država ne štiti domaću proizvodnju hrane, a samo unazad 25 godina broj proizvođača mleka je sa 17.600 pao na 2.600. Odlaskom ljudi sa sela, gubimo radnu snagu u poljoprivredi, a gradovi postaju prenaseljeni – upozorava Usorac.Demografi objašnjavaju da Srpska ima negativan predznak i kod prirodnog priraštaja i kod ukupnih migracija, te da je, kada se posmatra na nivou lokalnih zajednica, situacija još drastičnija za pojedina područja.

– Tako, na primer, u Banjaluci imaju 54 naseljena mesta i, dok grad raste i razvija se, većina naselja beleži pad broja stanovnika, pojedina i drastično. U bilo kojoj od rubnih ili opština koje se nalaze u planinskom i istočnom delu RS, situacija je još gora. Odlazak ljudi sa sela je trend koji je uhvatio korene i nisam optimista da će doći do njegovog zaustavljanja – naglašava demograf Aleksandar Čavić za Srpskainfo.

Dodaje da se mora videti na koji način vezivati ljude za selo, i da li je oblik ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje pogodan za to.

– Jer, ako se ljudi ne bave poljoprivredom na velikim posedima, ako nemaju organizovanu proizvodnju sa najnovijim agrotehničkim merama, nemaju šansu da izdrže, da obezbede egzistenciju za svoje porodice. U tom smislu, i broj stanovnika će se smanjivati – upozorava Čavić i ističe da je kod nas problem što se to dešava stihijski.

– Sela odumiru, a mi nemamo nikakvo upravljanje tim procesom, ne sprečava se da se čitav jedan prostor demografski isprazni. Kad dolazi do pada broja stanovnika i iseljavanja ljudi sa jednog područja, veoma je bitno da se to ne dešava stihijski, da tu postoji kakvo–takvo upravljanje i kakve-takve mere, da se to zaustavi, ako postoji perspektiva za život na nekom području. S druge strane, postoje i naseljena mesta, posebno u neplodnim planinskim krajevima, koja objektivno nemaju šansu da opstanu u obliku u kojem su postojala – objašnjava Čavić.

Kaže da, s obzirom na pomenute podatke o broju naseljenih mesta koja broje do deset stanovnika ili ona bez maloletnih ljudi, teško da može doći do nekog poboljšanja.

– Ovde je reč značajnom broju naselja. Mi nemamo puno stanovnika i ne možemo sebi dozvoliti da izgubimo toliku površinu u demografskom smislu. Takođe, tamo gde nema mladih ljudi, nema ni rađanja i ta su mesta osuđena na propast. Očekivati je da ona u narednom periodu potpuno odumru, što je posledica odsustva planskog pristupa rešavanju ovog problema. Nemamo usvojenu populacionu politiku za najvažnije državno pitanje, a to je naš biološki opstanak – upozorava Čavić.

Nema vraćanja

Profesor demografije Stevo Pašalić ističe da će kod nas i ubuduće biti nastavljen proces urbanizacije, te da ne možemo očekivati vraćanje stanovništva u sela, posebno onih mlađih.

– Sela moraju imati razvijenu infrastrukturu, da pruže mogućnosti za život kao gradovi. Međutim, u ovom trenutku, ne možemo računati na taj faktor. Naime, ceo prostor RS se mora ravnomernije razvijati, da bar zadržimo to što imamo. Nemamo viška stanovništva da naselimo sela, a na povratak dijaspore ne možemo da računamo. Zanimljivo da je Semberija najpitomiji kraj, ali od 1971. sva sela gube stanovništvo. Onda je suvišno govoriti o opstanku planinskih sela. Jedino Zvornik ima stabilan razvoj, gde je najmanji procenat urbanizacije – ističe Pašalić i dodaje da ljude na selu može da zadrži samo ekonomija.

– Nećemo se demografski stabilizovati stavljanjem akcenta na rađanje na selu. Naprosto, tamo nema ko da rađa decu. S druge strane, malo će se ko vratiti iz gradova u selo, tako da govorimo o demografskom izumiranju ovih naselja. A neke prostore smo već izgubili – kaže Pašalić.

Podsticaj za ostanak

Po osnovu jednokratne pomoći za novorođeno dete na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u Srpskoj, unazad godinu dana isplaćeno je 74.500 KM za 149 beba. U Ministarstvu poljoprivrede RS kažu da je reč je o jednokratnoj pomoći u iznosu od 500 KM za novorođeno dete, te da je i u ovoj godini planirana je ista mera, s ciljem podsticanja da mladi ostanu na selu i na zemlji, jer je njihov odliv veliki problem.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.