GODINA TUGE, SUZA I VELIKIH GUBITAKA ZA SRPSKU KULTURU: Ove poznate ličnosti su nas napustile u 2022. godini!

Iako od početka u januaru 2022. ništa nije ukazivalo da će ova godina biti ovako teška, pored epidemije korona virusa, godina koja je na izmaku donela je mnogo gubitaka i kada je reč o poznatim ličnostima. Tokom ove godine napustile su nas brojne ličnosti a ovo su samo neke od njih koje su srpsku kulturu ostavili u suzama.

Vladan Živković

Dramski umetnik Vladan Živković (81), predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije i jedan od pokretača Filmskih susreta u Nišu, preminuo je 3. januara nakon duge i teške bolesti u Beogradu, potvrdili su za Kurir njegove kolege.

U karijeri dugoj više od četiri decenije Živković je ovekovečen u više od 70 igranih filmova, a njegova jedina želja bila je da bude sahranjen u krugu porodice. Zvali su ga i omiljeni epizodista svih reditelja. Igrao je sjajno čuvara u u filmu „Montevideo, bog te video“, ali i kod svog velikog prijatelja Radoša Bajića u serijama „Šifra Despot“ i „Psi laju, vetar nosi“.

Milovan Vitezović
Srpski pisac Milovan Vitezović umro je 22.03. u Beogradu, posle duge i teške bolesti, izazvane korona virusom.

Radovi Milovana Vitezovića zauzeli su mesto u školskoj lektiri, takođe i u nemačkoj srednjoškolskoj čitanci. Kao gost-urednik u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, u ediciji kapitalnih izdanja uređivao je izabrana dela Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Milana Kašanina i Stojana Novakovića. Sastavio je nekoliko antologija, među kojima i Antologiju savremene srpske satirične priče (1979).

Njegovi najpoznatiji romani su: „Šešir profesora Koste Vujića“ (1983), „Lajanje na zvezde“ (28 izdanja) (1978), „Milena iz Knez Mihailove“, „Sveta ljubav“, „Hajduk Veljko Petrović“, „Evropske godine kneza Miloša“, „Čarape kralja Petra“, „Simfonija Vinaver“, „Sinđelić se sa suncem smirio“, „Princ Rastko“, „Bulerleska u Parizu“, „Kad je neven bio sunce“, „Gospođica Desanka“…

Snežana Nikšić
Snežana Nikšić, glumica i supruga velikog Ljube Tadića, preminula je u aprilu u 79 godini u Beogradu, posle kraće bolesti, potvrdili su za Kurir njene kolege.

S nepunih 18 godina odigrala je naslovnu ulogu u komadu „Krotka“, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Snežana Nikšić je davnih godina bila žena koja je osvojila srce Ljubi Tadiću, a kako je on govorio digla ga iz pakla, jer je tada imao problem sa alkoholom.

Ljuba Tadić i Snežana Nikšić upoznali su se u Ateljeu 212 sedamdesetih godina. Ljuba u punoj kreativnoj snazi, a Snežana na početku glumačkog puta. Tadašnja upravnica „Ateljea 212“ Mira Trailović imala je njuh da prepozna talenat. Snežana je bila udata, ali Tadić nije mario za tim.

Vanja JanketićNa nebesku scenu preselio se Vanja Janketić, dugogodišnji ispicijent i omiljeni saradnik glumaca i reditelja, saopštili su u aprilu iz Zvezdara teatra.

U Zvezdari je odigrao oko 1.800 predstava Dušana Kovačevića. Igrao je u predstavama „Klaustrofobična komedija“ 1987. i 2015, „Profesionalac“, „Urnebesna tragedija“, „Generalna proba samoubistva“, „Doktor Šuster“, „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“ i „Život u tesnim cipelama“.

Bojan Lazarov
Bojan Lazarov, srpski televizijski, glasovni i pozorišni glumac je preminuo u pedesetoj godini, a tužnu vest o njegovoj smrti objavila je na Instagramu glumica Jelena Đokić koja se oprostila od njega.

Ubrzo se oglasila i Sloboda Mićalović koja je objavila fotografiju glumca i napisala: „Boki“, uz tužan emotikon.

Inače, jedna od poslednjih njegovih uloga bila je uloga psihologa Mitra u seriji „Tajne vinove loze“. Bojan Lazarov je bio član ansambla Malog pozorišta „Duško Radović“. Od 1996. godine profesionalno glumi u pozorištu, na filmu i televiziji. Bio je član Narodnog pozorišta u Somboru. Ostvario brojne uloge u pozorištima u Beogradu i Somboru.

Dejan Mijač
Istaknuti reditelj Dejan Mijač je preminuo u Beogradu u 88 godini života. Jedan od najznačajnijih teatarskih reditelja kod nas, postigao je u karijeri gotovo sve. Iza Mijača su predstave koje su i danas u kolektivnom pamćenju, silna priznanja, a odškolovao je i generacije studenata.

Mnogo je nagrada iza njega, toliko antologijskih predstava, od „Ženidbe i udadbe“, „Golubnjače“, „Pučine“, „Putujućeg pozorišta Šopalović“, do „Vase Železnove“ ili „Rodoljubaca“.

Bio je reditelj Narodnog pozorišta, Tuzla i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Bio je profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1972. do 1997. godine.

Mijač je akademik SANU od 2021.

Branko Cvejić
Popularni glumac Branko Cvejić napustio nas je u 75. godini. On je bio hitno hospitalizovan nakon što mu je pozlilo tokom probe u pozorištu, a iako je bio stabilno, bio je u veoma teškom stanju, te je nažalost, izgubio bitku.

Ostaće upamćen po ulozi Baneta Bumbara u popularnoj seriji „Grlom u jagode“ i kao kao Lister iz „Porodičnog blaga“, dok ga se mnogi sećaju i po ulogama u ostvarenjima „Bela lađa“, „Sinđelići“, „Jagoda u supermarketu“, „Biće bolje“ i drugim.

Pre tri godine glumac je imao velike zdravstvene probeleme, a tom prilikom je ovako govorio o smrti.

– Idem redovno na kontrole, naravno. Imao sam stvarno sjajne lekare, izvanredne. Znate, čim se radi o nečemu oko srca to je dosta komplikovano. Sada sam odlično, hvala na pitanju – rekao je tom prilikom, ne iznoseći više detalja, dok je poznato da mu je ugrađen bajpas posle operacije na srcu.

Njegov otac bio je operski pevač i profesor Muzičke škole „Stanković“ Žarko Cvejić (1907-1994). Branko je iza sebe ostavio suprugu, sina Žarka i ćerku Bojanu, kao i unuku.

Kornelije Kovač
Čuveni srpski kompozitor Kornelije Kovač preminuo je u 81. godini u Beogradu, potvrđeno je za Kurir iz kruga porodice.

Kornelije Kovač bio je srpski kompozitor, pijanista, aranžer. Rođen je u Nišu 1942. godine, a svoju prvu kompoziciju „Pusti trotoari“ Kovač komponuje već sa četrnaest godina – 1956. godine. Kornelije Kovač je pisao muziku za pozorište, filmove i televiziju.

Osim za pozorište, filmove i televiziju, Kornelije Kovač je napisao i neke od najvećih hitova domaćih muzičkih zvezda poput Zdravka Čolića (April u Beogradu, Živiš u oblacima, Zvao sam je Emili, Jedna zima sa Kristinom, Jedina, Mađarica), Generacije 5 (Ti samo budi dovoljno daleko), Lepe Brene (Janoš, Sanjam, Sitnije Cile, sitnije), i mnoge, mnoge druge.

Otac je tri ćerke – Aleksandre, Kristine i Anje.

Gorica Nešović
Novinarka i voditeljka, koju pamte i mlađi i strani i koja je svojim pametnim, ali duhovitim rečima činila da naši dani budu lepši, Gorica Nešović, preminula je u 59. godini.

Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu. Vratila se na Studio B, pa kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa u Srbiji Dizanje. Slušaoci radio programa mogli su da prate emisiju Buđenje koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem.

Davor Janjić
Glumac Davor Janjić preminuo je iznenada u 54. godini na VMA u Beogradu, nakon kraće bolesti. Na filmu je debitovovao sa samo 17 godina u ostvarenju Ademira Kenovića „Ovo malo duše“, koje mu je donelo slavu i druge velike uloge.

U bogatoj karijeri ostvario je mnogobrojne uloge, a publika će ga najviše pamtiti po rolama u filmovima“Kuduz“, „Stela“, „Granica“ i “ Stanica običnih vozova“. Jedna od zapaženijih uloga bila je u ostvarenju „Čaruga“, gde je igrao najbližeg prijatelja i pomoćnika jugoslovenskog Robina Huda Jovana Stanisavljevića Čaruge.

Za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije Janjić se preselio u London. Glumi se vratio 1997. godine, kada je dobio ponudu za slovenački film „Autsajder“, te se preselio u Sloveniju. Uloga u ovom filmu donela mu je glavnu nagradu u na prestižnom festivalu u Kairu.

Rajko Petrov Nogo
Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je u 77 godini.

Od 2000. godine predaje poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Član je Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine. Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige.

Puriša Đorđević

Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih filmskih autora, Mladomir Puriša Đorđević, preminuo je u Beogradu.
Mladomir je za života snimio u 20 biografskih, pet TV i preko 50 kratkih filmova imao 20 igranih ostvarenja i napisao preko 12 knjiga. O svom životu govorio je za „Kurir“ u maju prošle godine i tom prilikom govorio je o filmu o Matiji Bećkoviću koji nosi ime „Gospodin“, ali i o svom životu.
U svom poslednjem intervjuu koji je dao za Kurir reditelj je rekao:
– Neprijatno mi je što moram da kažem da imam 97 godina. Nema nekog posebnog razloga da više živim. Osećam se neprijatno što sam dobrog zdravlja i dva puta sam se vakcinisao, stalno nešto pišem. Želim da na Filmski centar Srbije konkurišem s jednim tekstom, ali nemam ambicije da pravim igrani film. Živim pristojno od nacionalne penzije kod ćerke, gde imam doručak, ručak i večeru. Meni je to dovoljno.
Bio je oženjen 1960. godine glumicom Milenom Dravić. Razveli su se posle nekoliko godina zajedničkog života, a Puriša je otvoreno pričao da nikada nije prežalio taj krah braka i rastanak sa lepom Milenom.
Ljubiša Lazarević
U Beogradu je u 90. godini preminuo dirigent Ljubiša Lazarević. Gotovo ceo radni vek proveo je u Pozorištu na Terazijama gde je ostvario preko 30 premijera.
Dirigovao je brojnim horovima i radio kao profesor u muzičkoj školi „Vojislav Vučković“. Posle drugog svetskog rata, puno je volontirao po sirotištima i to je bilo presudno da shvati moć muzike i da će ona biti njegov život.
Otac je sina Slobodana i ćerke Mine, čuvene srpske glumice.
Dejan Tiago Stanković
Književnik i prevodilac Dejan Tiago-Stanković preminuo je u 57. godini iznenada u svojoj kući u Lisabonu, potvrdila je njegova izdavačka kuća „Laguna“.
Pisac se, kako saznajemo, danima nije javljao na telefon, a pronašli su ga prijatelji u kuhinji za stolom. Dejana su očekivali na slavi, za koju je, po želji prijatelja, napravio baklavu. Uzrok smrti biće poznat nakon obdukcije, a sumnja se da je doživeo infarkt.
Napisao je romane „Zamalek“ i „Estoril“ i knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“. Bio je laureat nagrade „Branko Ćopić“, a njegova dela bila su u užem izboru za Ninovu nagradu. Dobitnik je priznanja „Isidora Sekulić“, „Dušan Vasiljev“, a posebno važno mu je bilo što je bio laureat nagrade Evropske unije za književnost.
Region je potresla vest o smrti pevača Masima Savića (61) koji je bio voljen širom bivše Jugoslavije.

Kako Kurir nezvanično saznaje, umro je od raka pluća koji su mu lekari otkrili pre 2 meseca. Pokušano je lečenje, ali nažalost bez uspeha.

Masimo Savić je bio voljen širom bivše zemlje, a njegovi koncerti su uvek bili pravo muzičko uživanje. Bio je vođa grupe Dorijan Grej, a kasnije je nastavio solo karijeru.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74