AMERIČKI NOSAČI AVIONA NA DNU MORA, KINESKA MORNARICA UNIŠTENA: Analiza vašingtonskog instituta, ovako bi izgledao rat u vezi sa Tajvanom!

Kineska invazija na Tajvan 2026. godine dovela bi do hiljada žrtava među kineskim, američkim, tajvanskim i japanskim snagama, i malo je verovatno da bi rezultirala pobedom Pekinga, smatra istaknuti nezavisni istraživački centar iz Vašingtona, koji je izvršio simulaciju mogućeg sukoba.

„DO UJEDINJENJA KINE I TAJVANA ĆE NEMINOVNO DOĆI“ Stav zvanične diplomatije Kine

Rat oko Tajvana bi mogao da se završi pobedom SAD, ali bi ostavio pobedničku američku vojsku u jednako osakaćenom stanju kao što bi bile pobeđene kineske snage.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Na kraju sukoba, najmanje dva američka nosača aviona ležala bi na dnu Pacifika, a kineska moderna ratna mornarica, koja je najveća na svetu, bila bi „u ruševinama“.

Ovo su neki od zaključaka koje je Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) doneo nakon što je pokrenuo, kako tvrdi, jednu od najobimnijih simulacija ratnih igara ikada sprovedenih, o mogućem sukobu oko Tajvana,

CSIS je pokrenuo ovu ratnu igru 24 puta da bi odgovorio na dva osnovna pitanja: da li bi invazija uspela i po koju cenu?

Verovatni odgovori na ta dva pitanja su negativni, a cena je ogromna, navodi se u izveštaju CSIS-a.

„SAD i Japan gube desetine brodova, stotine aviona i hiljade vojnika. Takvi gubici bi oštetili globalnu poziciju SAD za mnogo godina“, navodi se u izveštaju.

U većini scenarija, američka mornarica je izgubila dva nosača aviona i 10 do 20 velikih površinskih brodova. Otprilike 3.200 američkih vojnika bilo bi ubijeno u tri nedelje borbe, što je skoro polovina onoga što su SAD izgubile u dve decenije borbi u Iraku i Avganistanu.

„Kina takođe ima teške gubitke. Njena mornarica je u ruševinama, jezgro njenih amfibijskih snaga je slomljeno, a desetine hiljada vojnika su ratni zarobljenici“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju se procenjuje da bi Kina pretrpela štetu oko 10.000 poginulih vojnika i izgubila 155 borbenih aviona i 138 velikih brodova.

Tajvan bi bio razoren

Scenariji oslikavaju mračnu budućnost Tajvana, čak i ako kineska invazija ne uspe.

„Ako tajvanska vojska nije slomljena, ona je ozbiljno degradirana i ostavljena da brani oštećenu privredu na ostrvu bez struje i osnovnih usluga“, navodi se u izveštaju. Ostrvska vojska bi pretrpela oko 3.500 žrtava, a svih 26 razarača i fregata u njenoj mornarici bilo bi potopljeno, navodi se u izveštaju.

Japan bi verovatno izgubio više od 100 borbenih aviona i 26 ratnih brodova, dok bi američke vojne baze na njegovoj matičnoj teritoriji bile pod kineskim napadom, navodi se u izveštaju.

Ali CSIS je rekao da ne želi da njegov izveštaj implicira da je rat oko Tajvana „neizbežan ili čak verovatan“.

„Kinesko rukovodstvo bi moglo usvojiti strategiju diplomatske izolacije, pritiska sive zone ili ekonomske prinude protiv Tajvana“, navodi se u saopštenju.

Dan Grazier, viši saradnik za politiku odbrane u Projektu vladinog nadzora (POGO), vidi direktnu kinesku invaziju na Tajvan kao krajnje malo verovatnu.

Takva vojna operacija bi odmah poremetila uvoz i izvoz na koje se kineska privreda oslanja za svoj opstanak, rekao je Grazier za CNN, a prekid ove trgovine rizikuje krah kineske privrede u kratkom roku. Kina se oslanja na uvoz hrane i goriva da bi pokrenula svoj ekonomski motor, rekao je Grazier, i ima malo prostora za manevrisanje.

„Kinezi će učiniti sve što mogu po mojoj proceni da izbegnu vojni sukob sa bilo kim“, rekao je Grazier. Da bi izazvali globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, koristiće industrijsku i ekonomsku moć umesto vojne sile.

Ali čelnici Pentagona označili su Kinu kao američku „pretnju veka“, a prošlogodišnji izveštaj o vojnoj moći Kine koji je odobrio Kongres kaže da je „PLK povećala provokativne i destabilizujuće akcije u i oko Tajvanskog moreuza, kako bi uključila povećan broj letova u tajvansku zonu, za koju se tvrdi da je protivvazdušna odbrana i izvođenje vežbi usredsređenih na potencijalno zauzimanje jednog od okolnih ostrva Tajvana“.

U avgustu je poseta tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi ostrvu izazvala široki prikaz vojne moći PLA, što je uključivalo slanje projektila iznad ostrva, kao i u vode ekskluzivne ekonomske zone Japana.

U izveštaju CSIS-a navodi se da su za američke trupe da spreče Kinu da konačno preuzme kontrolu nad Tajvanom, postojale su četiri konstante koje su se pojavile među 24 iteracije ratne igre koje je pokrenuo:

Tajvanske kopnene snage moraju biti sposobne da obuzdaju kineske branike; SAD moraju biti u mogućnosti da koriste svoje baze u Japanu za borbena dejstva; SAD moraju imati protivbrodske rakete dugog dometa da bi izdaleka i „masovno“ pogodile mornaricu PLA; a SAD treba da u potpunosti naoružaju Tajvan pre nego što pucanj počne i da odmah uskoči u bilo kakav sukob sa sopstvenim snagama.

Nema „ukrajinskog modela“ za Tajvan

„Ne postoji „ukrajinski model“ za Tajvan“, navodi se u izveštaju, govoreći o tome kako je američka i zapadna pomoć polako stizala u Ukrajinu tek nakon što je počela invazija Rusije na njenog suseda.

„Kada rat počne, nemoguće je dopremiti bilo kakve trupe ili zalihe na Tajvan, tako da je situacija sasvim drugačija od Ukrajine u kojoj su Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogli kontinuirano da šalju zalihe u Ukrajinu“, rekao je Cancian.

„S čim god Tajvanci da se bore u ratu, to moraju imati kada rat počne“.

Vašington će uskoro morati da počne da deluje ako želi da ispuni neke od preporuka CSIS-a za uspeh u sukobu na Tajvanu, saopštio je istraživački centar.

To uključuje utvrđivanje američkih baza u Japanu i Guamu protiv kineskih raketnih napada; premeštanje svojih pomorskih snaga na manje brodove koji mogu da prežive; davanje prioriteta podmornicama; davanje prioriteta održivim snagama bombardera u odnosu na borbene snage; ali proizvodnja jeftinijih lovaca; i gurajući Tajvan ka sličnoj strategiji, naoružavajući se jednostavnijim platformama za oružje umesto skupim brodovima za koje je malo verovatno da će preživeti prvi kineski napad.

Takva politika bi učinila pobedu jeftinijom za američku vojsku, ali bi danak i dalje bio visok, navodi se u izveštaju CSIS-a.

„Sjedinjene Države bi mogle da ostvare Pirovu pobedu, pateći dugoročno više od „poraženih“ Kineza.

„Pobeda nije sve“, navodi se u izveštaju.