SPECIJALNA EMISIJA „TELEMASTER“ NA HAPPY TV O NEVIĐENOM MASAKRU U ŠKOLI: „Hladnokrvno baratao oružjem kao profesionalac, ovo je ubistvo sa umišljajem“

U večerašnjoj specijalnoj emisiji „Telemaster“ o nezapamćenom masakru u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, govorimo o odgovornosti roditelja u ovakoj i sličnim situacijiama sa gostima: Veliborom Stevićem, pukovnikom i Nebojša Perovićem, advokatom.

Nebojša Perović je izjavio saučešće porodicama nastradalih

– Duboko saučešće porodicama i narodu celokupnom, velika većina žitelja Srbije je u velikom šoku. Prosto je nezamislivo da roditelj podiže dete od kila mesa, šalje u školu gde treba da stekne obrazovanje i da dobije poziv takve vrste. Moja kancelarija je na stotinak metara od škole, čuo sam brzinu prolaska policijskih automobila, i onda sam kao i svi građani poršetao do događaja, tamo je bio veliki broj policije i kola Hitne pomoći. Ono što sam video, roditeljima niko nije znao da da odgovor gde su im deca. U prvih sat vremena većina roditelja nisu znala da li su njihova deca postradala ili nisu, a neki su se nadali da im deca nisu stradala. Dete koje je pošlo po obrazovanje… nema reči utehe – rekao je on.

O merama koje predlaže predsednik Vučić, advokat kaže kako se ne slaže u potpunosti sa predlogom

– Ja se delimično slažem sa predsednikom. Zašto ponovo praviti granicu od 12 godina, zašto ako se desi sutra da dete od 10 godina… pa bude ponovo potrebe, imali smo slučaj da dečak od 10 godina zapali prosjaka. Imamo primer SAD gde je dete od 7 godina ubilo oba roditelja i osuđeno na kaznu zatvora, a u Norveškoj onaj što je ubio 73, kazna na 71 godinu. Sve neka prava, a obaveze, niko više ne priča o obavezama. Trenutno se potiru granice, svako ima svoja prava, o ukusima ne treba raspravljati, savko ima pravo na svoje mišljenje, ali nema pravo da ga iskaže ako nije pozvan. Nije kriv pištolj. I nož je oružje, nožem se može povrediti čak i ubiti više ljudi, sad ćemo sankcionisati upotrebu noža, pištoj ne puca sam, puca glava, puca um, u uvom i u svakom drugom slučaju, dao gospod Bog da se sa ovim završi i da se ovo ne ponovi u Srbiji.

Psihičko stanje počinioca je važan pokazatelj ovog krvavog pira

– Mi imamo dete koje tako hladno uzima oružje. Shodno psihičkom odnosu počinioca prema počinjenom, delu određuje se kazna. Upravo postoji raspon kazne prema počiniocu kazne, postoje delovi koji se u umu prate, kako se lice ponašalo pre izvšrenja, tokom i posle izvršenja krivičnog dela. Ovde je umišljaj.

Velibor Stević je izjavio saučešće porodicama nastradalih i pozvao državu i društvo na organizovanje kako bi se ovakve nesreće u budućnosti dešavale

– Ovo je za Srbiju jedan veliki i tužan dan i moje iskreno saučešće porodicama, roditeljama, jer su izgubili ono najdraže, to je dete. Nekoga ko je za ovo kriv, o tome treba dobro da razmisli svaka porodica, da društvo dobro razmisli, da se organizujemo i da se ovakvi slučajevi spreče. Treba da se poštuje zakon, a to je zakon o oružju i municiji. Zakonom o oružju i municiji decidno je napisano, zakon se ne piše napamet, zakon ima težimnu da se izbegne takacv slučaj, oružje i municija ne mogu da budu zajedno. Vlasnik oružja je dužan da svoje lično oružje obezbedi, da bude u sefu, kasi, da municije ne može da bude gde je i oružje, to je jedan i psihološki trenutak, čovek kad hoće da upotrebi oružje otvara kasu, ode po oružje, ima vremena, puni oružje, koliko je to sekundi, do upotrebe, ima vremena da razmisli da ne napravi krivično delo. Kao dete da od 13 godina tako dobro rukuje oružjem za mene kao profesionalca je to veliko iznenađenje, kako je njemu dozvoljeno da ide tamo po nekim streljanama i uvežbava – rekao je naš gost.

O obučenosti ubice pukovnik kaže kako je zapanjen

– Koliko traje obuka, ovim pištoljima je rukovao kao poluprofesionalac, koje rafale on ispaljuje, izgleda kao da puca iz automatske puške. Za dan dva tri, ili za nekoliko sati obuke ne može ovako da rukuje oružjem. Prvo upotreba pištolja, da li su ti okviri bili puni, ili ih je napunio, i otvarati ovako polurafalnu paljbu, bez trunke savesti. U vojsku dolaze sve moguće kategorije ljudi i moramo da ih obučimo da oni znaju da 2 meseca i 21 dan traje ta osnovna obuka vojnika da bi on mogao da bude uporebljiv za borbena dejstva on mora da savlada tu obuku. Svako odgovara za ono što ima, a to je za taj pištolj, bez obzira što to dete nije moglo da do njega dođe, ako je on bio adekvatno obezbeđen. Svi mi imamo oružje i imamo poseban odnos prema oružju i ja imam decu. Ovde se radi o poluprofesionalcu, nije to daljina jedan, ili pola meta, kako je uspeo da ih toliko pogodi, nije to puška, sa pištoljem rukuju samo profesionalci, drži pištolj koji ima jake trzaje da tako dobro pogađa i ovako puca – kaže on.