NOVA OPASNOST NA POMOLU: Približavanje NATO-u pretvoriće Moldaviju u novu Ukrajinu

Istovremeno, približavanje NATO-u mogao bi da pretvori Moldaviju u novu Ukrajinu, upozoravaju ruski eksperti.

Moldavija planira da intenzivira politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO-om, pošto kišinjevske vlasti žele da ojačaju odbranu zemlje u senci vojnog sukoba u Ukrajini.
Moldavija je, kao i Ukrajina, Zapadu potrebna zarad ličnih interesa, kao poligon za geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom, a to izgleda posebno cinično ako se ima u vidu situacija u Ukrajini koja je u velikoj meri izazvana neodgovornom politikom širenja alijanse.

„Poražavajuće je to što moldavsko rukovodstvo ne shvata da će imati potpuno istu situaciju kao u Ukrajini – katastrofalnu. Objasniću zašto bi ona bila takva – NATO će im reći: „Prvo rešite teritorijalni problem“, kao što su predložili i Ukrajini. Ukrajincima su rekli uzmite Donbas i Krim od Rusije i onda ste dobrodošli u NATO. Tako je i sa Moldavijom – rešite problem Pridnjestrovlja, a mi smo spremni da vam obezbedimo oružje da pobedite i onda će Moldavija početi da radi isto što i Ukrajina – počeće da ubija sopstvene građane na obe linije fronta. Postaće topovsko meso u borbi protiv Rusije, koja ima bliske, prijateljske odnose sa Pridnjestrovljem, gde se nalazi i ruski mirovni kontingent. To jest, Moldavija će jednostavno početi da sama sebe ubija“, ocenjuje ruski ekspert Vladimir Žarihin.

Ekspert postavlja i retoričko pitanje šta znači aktivizacija dijaloga sa NATO-om, imajući u vidu da saradnja Moldavije i alijanse već postoji.

MOLDAVIJA PRED GRAĐANSKIM RATOM: Sudar Zapada i Rusije

„Oni komuniciraju. Štaviše, komuniciraju na veoma sadržajan način. Mnogi moldavski oficiri prolaze NATO kurseve. Odnosno, dijalog se vodi. Jedino Moldavija nije dobila najvažnije – garanciju bezbednosti i niko joj to neće ni dati. Oni su sami kovači svoje sreće…“, dodao je Žarihin. Moldavija je danas duboko podeljeno društvo. Uz Pridnjestrovlje, otcepljeni region u kojem živi uglavnom stanovništvo koje govori ruski jezik, a koju Kišinjev praktično ne kontroliše od sukoba 1992. godine, Moldavija ima i Gagauziju, još jednu regiju koja gaji izrazito proruska osećanja.

Ta autonomija na jugu Moldavije se tradicionalno zalaže za zbližavanje sa Rusijom, dok se zvanični Kišinjev zalaže za evropske integracije i prozapadnu politiku. Čak je i bivši moldavski predsednik Vladimir Voronjin upozorio da Moldavija sa predsednicom Majom Sandu postepeno gubi nezavisnost. On je kritikovao ideju o priključenju zemlje Rumuniji, koju promovišu brojni moldavski i rumunski političari. Osim toga, Voronjin smatra greškom odluku kojom se službeni jezik u zemlji menja sa moldavskog na rumunski.

Moldavija – poligon za geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom

Voronjin je govorio i o pokušajima Bukurešta da utiče na situaciju u Moldaviji, privlačeći moldavsku omladinu kroz besplatno obrazovanje, sistem stipendija i beneficija. Ukazao je i na to da u svakoj državnoj instituciji, počev od ministarstava, postoje rumunski mentori koji diktiraju zvaničnicima šta i kako da rade.
I drugi bivši lider ove zemlje Igor Dodon ukazivao je na to da aktuelna predsednica Maja Sandu priprema vojno i političko pripajanje Moldavije Rumuniji, „korak po korak obezbeđujući ekonomsku, moralnu i političku likvidaciju države“.

Danas moldavske vlasti vode kurs ka zbližavanju sa Zapadom, a jedan od elemenata takve politike je bliža saradnja sa Rumunijom koja je članica EU i NATO-a. Takva politika ne čudi, s obzirom da predsednica Moldavije ima rumunsko državljanstvo i potpuno je potčinjena Vašingtonu.

Na pitanje zašto moldavske vlasti, iako imaju primer Ukrajine, uporno guraju zemlju u pravcu koji može dovesti do katastrofe i destabilizacije sitruacije Žarihin odgovara:
„Zato što su praktično svi iz vladajuće partije, a mislim na rukovodstvo zemlje istovremeno i državljani Rumunije, pa samim tim pokušavaju da na ovaj ili onaj način uguraju Moldaviju u sastav Rumunije. Međutim, u tome ne uspevaju, jer postoji Pridnjestrovlje, postoji Gagauzija, a ima i mnogo građana same Moldavije koji uopšte ne maštaju o Rumuniji, pošto čuvaju sećanje na svoje pretke i činjenicu da je Moldavcima dok su bili u sastavu Rumunije bilo veoma teško“, kaže ekspert.

Moldavija, nekadašnja sovjetska republika, prošlog leta postala je kandidat za članstvo u EU. Ova zemlja od 2,6 miliona stanovnika najsiromašnija je država Evrope i pitanje je da li je kao takva potrebna Zapadu?!

Politika „štapa i šargarepe“

Brisel će, kao i NATO, davati lažna obećanja o prijemu u članstvo, ali faktički to pitanje neće ozbiljno razmatrati, jer politika EU i NATO-a je politika „štapa i šargarepe“. Drugim rečima, Zapad velikodušno daje svakakva obećanja, ali vrlo retko drži reč.

„Oni hoće u Evropsku uniju, ali neće biti primljeni ni u EU, ni u NATO… Građani Moldavije žive veoma teško, a životni standard u toj zemlji je najniži u Evropi i po tom parametru su čak iza Ukrajine, pa ih zavaravaju obećanjima da će im ulaskom u EU i NATO krenuti na bolje“, ocenjuje ekspert.

Komentarišući nedavnu izjavu zamenika generalnog sekretara NATO-a, Rumuna Mirče Džoana koji tvrdi da je Moldavija, zajedno sa Gruzijom i Bosnom, jedan od glavnih prioriteta NATO-a, Žarihin kaže da „Moldavija bez Pridnjestrovlja, i još sa buntovničkom Gagauzijom, NATO-u u stvari, i nije potrebna“.

U Pridnjestrovlju, regionu sa 470.000 stanovnika koji se nalazi između Ukrajine i ostatka Moldavije, stacioniran je kontingent ruskih mirovnih snaga sa oko 1.500 vojnika.
Pridnjestrovlje je tražilo izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom. Posle neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

Na referendumu 2006. godine, koji nije priznala međunarodna zajednica, čak 97,1 odsto glasača je podržalo nezavisnost regiona, a nakon toga je proglašena nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika, koja i danas gaji nada o pripajanju Rusiji. S druge strane, tema o pridruživanju Moldavije Rumuniji nastala je u moldavskoj javnosti još posle raspada Sovjetskog Saveza, a upravo želja dela moldavskih elita da zemlju stave pod kontrolu Bukurešta postala je jedan od razloga za sukob u Pridnjestrovlju.

Ministar energetike te zemlje Viktor Parlikov u maju ove godine rekao da bi do ujedinjenja Moldavije i Rumunije moglo doći nakon ulaska republike u EU. Međutim, ruski eksperti ocenjuju da bi pripajanje Moldavije predstavljalo veliki teret za rumunski budžet, mada je ideja o stvaranju tzv. „velike Rumunije“ još uvek živa u Rumuniji.
S druge strane, ni Brisel potpuno ne podržava tu ideju i ne dozvoljava Bukureštu da ode predaleko po ovom pitanju.