Za njegov lik i delo vezane su brojne istinite i manje istinite priče, zbog čega se, u čast njegovog rođenja u Zaječaru, na današnji dan (19. decembar 1845. godine) prisećamo nekih od najprepoznatljivijih anegdota Nikole Pašića.
„Može da bidne, ne mora da znači“ ( I danas može da se čuje ova Pašićeva uzrečica, kao svojevrsna interpretacija Ajnštajnovih teorija o relativitetu)
„Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo.“
„Spasa nam nema, propasti nećemo.“ (Izgovorio je 1915. godine, u trenutku kada je Srpska vojska povlačeći se preko Albanije stigla do mora)
Na pitanje novinara prilikom jednog izlaska iz skupštine, posle zasedanja, „Šta ima novo?“ odgovorio je: „Ne znam. Nisam još čitao ‘Politiku’“.
Prilikom jednog zasedanja Skupštine, iznerviran upotrebio je neke grublje reči, na šta mu je jedan poslanik iz klupe dobacio: „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik engleskog parlamenta) nikad ne bi rekao u skupštini!“. Pašić mu je odgovorio: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston!“
Tokom spora dva radikala u kom je trebalo da presudi Pašić, političar je prvo primio prvoga, pažljivo ga saslušao i rekao mu: „U pravu ste, gospodine!“, a potom je primi o i drugog, pažljivo ga saslušao, pa mu dogovrio:“ U pravu ste, gospodine!“. Sekretar koji je tu bio prisutan, ne izdrža: „Ali, gospodine predsedniče, kako ste mogli obojici da kažete da su u pravu? To nema smisla!“. A Pašić, kažu, pogladio je bradu i rekao:“ Momče, i ti si u pravu!“
Kako su njegovi odnosi sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem bili promenjivi, Pašić je razvio teoriju da „premijer mora da poštuje krunu i nastoji da bude korektan“, a da u isto vreme „ne sme biti previše na odstojanju ni suviše blizak“, poredeći to sa kaminom: „Ako si suviše blizu ne valja, izgorećeš. Ako si predaleko ne valja, smrznućeš se.“
Umeren i veoma štedljiv, nije imao običaj da ostavlja bakšiš u kafani. Kelner mu je jednom prigovorio: „Vaš sin Rade uvek ostavlja bakšiš“, na šta mu je Pašić rekao: „Lako je njemu kad mu je otac Nikola Pašić„.
Jednom prilikom je primio nekog francuskog novinara i ispričao mu priču koja je „mirisala na evropski politički skandal“, da bi mu potom namerno pogrešno rekao ime svoje supruge. Na čuđenje prisutnih, kad su ispratili novinara, mirno je objasnio:„Kad sutra izbije skandal, ja ću da kažem kako je štampa sve izmislila – jer evo, novinar ne zna ni kako mi se žena zove!„.
