MILOJEVIĆ KAKVOG NISTE ČULI: Šta je toliko iziritiralo trenera Crvene zvezde posle dobre igre i rezultatski neuspešnog derbija

Znamo da postoje mimovi za ovu konstataciju i na društvenim mrežama, te da je ona izložena humoru, ali Vladan Milojević je, pre svega, pedantan i disciplinovan čovek. Vidi se to i po nekim sitnicama. Prilikom javnih nastupa svaka dlaka na razdeljku mu je na svom mestu, impovizaciji nije sklon ni kada je u pitanju oblačnje i jutarnja rutina, a kamoli odabir taktike i strategije za važnu fudbalsku utakmicu.

URENEBSNI JOKIĆ PSOVAO UŽIVO NA SRPSKOM: Saigrač iznenadio sa leđa, usledila scena o kojoj se priča

Trener Crvene zvezde je jedan od onih tipova, pomalo streotipnih i smrtonosnih za novinare, koji ne voli buku oko svog imena, niti propratne pakete vezane za jednu od najvažnijih funkcija u srpskom fudbalu. Voli Vladan Milojević ponekad i previše da kurtoazno ukazuje čast kolegama sa druge strane, oslanjajući se na onu poštapalicu kako se vidi njegov rad i kako mu je ekipa dobra u tranziciji. Kada se kamere i diktafoni ugase malo je drugačiji, ali ne mnogo. Začauren u tu samodsciplinu i isposništvo kada je reč o jakim izjavama. Najbolji Zvezdin trener u ovom veku nije dozvoljavao da ga ponesu emocije ni kada je preživeo Salcburg, ni kada je pobedio Liverpul… Uvek je govorio i tiho i jednobrazno, mada je komotno mogao da skine pantalone i u donjem vešu šeta po najprometnijim beogradskim ulicama. Trudio se da dozira sa emocijama i da ih čuva.

Samo što Vladan Milojević ima u sebi jednu tako normalnu crtu, koja jednako važi za nekada velike igrače, a samim tim i trenere koji su pravili istorijske rezultate. Bivši trener crveno-belih Dejan Stanković imao je tu intimnu misao u sebi da nije dovoljno cenjen u fudbalskim krugovima, usled svega što je uradio u igračkoj karijeri. Sa druge strane kod Vladana Milojević se godinama, dok je radio u inostranstvu, akumulirao bes zbog propratnih priča o njegovim velikim uspesima

Znate sigurno ono da je rođen pod srećnom zvezdom, odnosno da je sve trenerske uspehe postigao hibridnom destrukcijom, bez želje da unapredi igru i mlade igrače. I da je, jelte, on bio samo lutka na koncu Zvezdinih šampionskih sezona, pošto je glavni glumac na nekom drugom mestu. Moguće je da je u prethodnom periodu Vladan Milojević osetio kulminaciju svega toga, i to iz usta mlađih kolega poput Igora Matića i Žarka Lazetića, nedavno poraženih od Crvene zvezde.

„Kada neko osvoji – sve je pošteno, kada drugi to uradi – ništa nije pošteno. To je hibridni rat… Ako je to sve tako, što mi nismo danas pobedili. Pokušavam da pustim dokle će to da ide. Ali ne vredi. I da smo pobedili, opet bi se pričalo kako je trebalo neki crveni karton, neki žuti karton… Onda bi se pričalo kako ‘sila Boga ne moli’ ili kako ‘ptičice ne cvrkuću’. Postalo je degutantno, počele su da se šire te priče… Biću još žešći ako se to nastavi, jer ja pokušavam da se vratim ovde. Volim da radim ovd, jer nije lako biti odvojen od porodice pet godina. Znate, mi smo imali dva predstavnika u Ligi šampiona, svi me pitaju kako se to desilo. Nije to palo sa neba, neko se izborio za te koeficijentne bodove“, bilo je jedno od izlaganja Vladana Milojevića.

Poruka između redova mlađim kolegama je jasna: Zapitajte se da li biste vodili timove u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope u TSC-u i Čukaričkom da ja nisam prošao 12 kvalifikacionih kola i vodu pretvarao u vino u prvom mandatu u Crvenoj zvezdi? Da je malo oholiji i drugačijeg psihološkog profila, Vladan Milojević bi verovatno citirao Zdravka Mamića, koji je rivalima poručivao da je za njih i na štakama i dalje Džo Frejzer, apsolutni šampion.

Izlaganje Vladana Milojevića je bilo dugačko i žestoko. Idealno za forumaške rasprave o tome da li je trener Crvene zvezde izabrao pravi momenat, jer je monologom skrenuo fokus javnosti sa vrlo dobre igre srpskog šampiona i veliki broj neiskorišenih prilika. Ispao je neka vrsta lošeg gubitnika, verzija velikih šampiona kakvi su Rodžer Federer od pojave Novaka Đokovića ili Željko Obradović posle Kupa Radivoja Koraća u Nišu. Nekako bi sportskije bilo da je sve nabrojano rekao na početku sezone, ili posle neke važne pobede.

Ali teško da je to spontano izašlo iz usta Vladana Milojevića, jer, kao što smo napisali na početku teksta, on nije čovek lakih emocija, improvizacije i spontanosti. On je, pre svega, čovek koji se oslanja na sistemski rad. Vrlo je moguće da je Vladan Milojević osetio da se u zvezdaškoj javnosti napravila slika o tome da se titula podrazumeva, i da je velikom broju navijača uručio poziv za mobilizaciju. Počev od gostovanja u Nišu. To podrazumevanje je ozbiljna životna klopka. Posebno u fudbalu gde se trofeji ne podrazumevaju, ili u braku gde se ljubav ne podrazumeva. Već se pokazuje delima.

Crvena zvezda je imala korektnu posetu u prvim prolećnim kolima, ali posle svega što je izustio stručnjak iz Aranđelovca, jasno je da će uslediti reakcija i da bi naredne sedmice protiv kragujevaćkog Radničkog moglo da bude više od 20.000 ljudi na najvećem srpskom stadionu.