VENDI U KNJIIZI OPISALA TRAGEDIJU POZNATE GLUMICE! Bačena joj je crna magija, evo koja CRNA ŽENA stoji iz toga

Vesna Vukelić Vendi pre manje od dve godine objavila je knjigu „Misterija crne žene“. U ovom romanu ona otkriva kako sile tame utiču na ljudske živote, a kako je navela priprema za pisanje knjige zahtevala je veliko istraživačko znanje, na čemu je godinama radila.

Vendi je nedavno prodala i treće izdanje romana, pa je odštampan novi tiraž. Inače, u o knjizi je Vukelićeva između ostalog opisala i tragediju jedne poznate glumice iz Srbije koja je doživela stravičnu saobraćajnu nesreću, nakon čega je ostala paralizovana, a za to su krive tamne sile, kako je navela autorka. Uz njenu dozvolu objavljujemo deo iz knjige u kojem je opisana tragedija poznate glumice.

„Posle još jedne neprospavane noći, četvrte za redom provedene u laboratoriji naučnog instituta, Pavle vidno umornog i okamenjenog lica, teškom mukom izvuče iz automobila svoje atletsko telo koje je osećao kao tuč i podiže visoko kragnu sivog kaputa. Sitan sneg koji je sipio tog jutra dobro je došao za mentalno i telesno rashlađivanje i razgibavanje iscrpljenog naučnika. Paralelno sa naučnim radom Pavle je imao još zadataka koji su mu bili povereni. Slučaj misterioznog leša na kome je rađeno poslednjih dana forenzičari su poverili njemu na čelu malog tima sa još dvojicom genetičara pomoćnika. Leš, koji je bio u fazi raspada nije imao glavu i bio je osmuđivan. Izvor DNK od horionskih resica, korena dlake ili traga telesne tečnosti bio je praktično neupotrebljiv. Rešenje izolacije DNK u ukupnu genomsku DNK, Pavle je uspeo da obavi na jedan mnogo kompleksniji i složeniji način. Ukupnu genomsku DNK precipitovao je u akoholu izopropanolu. Ključni faktor u rešavanju indentifikacije misterioznog leša naučnik je po nalogu kriminologa sklonio na sigurno mesto. Njihove indicije vodile su ka sumnji da je u pitanju leš žene nestale pre dve godine. Žena, odnosno devojka nestala u tom periodu bila je mis i ljubavnica jednog od najuticajnijih ljudi u zemlji. Po nalogu kriminologa svaki detalj otkrića morao je samo njima da se preda. Zadovoljan pronađenim rezultatima, Pavle je odlučio da se bez trunke sna uputi pravo na VMO. Nakon što je zaključao vrata svog auta, italijanskog porekla, trula višnja boje, on se uputio sporednom stazicom ka glavnom ulazu. Međutim, na nekih 20-tak metara bočno od ulaza, na zemljanoj površini on spazi dve ženske osobe koje su više nego prisno razgovarale. Pažnju mu je privuklo to što je prvu dobro poznavao, to je bila sestra Ana. Međutim, glavni šok je nastao kada je shvatio da crnu ženu sa kojom je ona vrlo prisno razgovarala, takođe odnekud zna… – Jako, jako… mi je poznata… – razmišljao je – Ne, ne, ne mogu da verujem da je tolika sličnost sa onom crnom ženom koja je poslednja stigla na Ljiljaninu sahranu – ili je ta žena počela da mi se stalno priviđa, ne mogu da verujem da sam zbog zamora počeo da haluciniram… Samo, otkud ona u ovako prisnom razgovoru sa sestrom Anom – za to vreme, sestra Ana je širila kroz vazduh ruke, vrtela i klimala glavom dok je crna žena, barem je tako izgledalo prekrštenih ruku i podignute glave nešto ispitivala… – Ovo mi je više nego čudno…

Umesto da krene ka doktoru Naumovu, on odluči da u holu zgrade, po strani iza foajea sačeka ne bi li proverio kako će se situacija dalje razvijati, odnosno da li će zajedno možda ući u bolnicu. Posle nekih desetak minuta iščekivanja kroz glavna vrata VMO ušetala je Biljana, sama. On odluči da sačeka malo pa krenu za njom. Sledeći njeno kretanje, on shvati da je vrlo tačno znala koordinate kretanja… Vrlo sigurno i bez zapitkivanja išla je ka onome zbog čega je i ušla u zgradu.

Šok koji je nastao na zaprepašćenje molekularnog biologa bio je kada je shvatio da ta crna žena za koju je gotovo bio siguran da je ona sa sahrane, zapravo nešto traži ispred šok-sobe. Kada se pojavio doktor Janković, novonastala situacija ga je još više zbunila.

– Otkud sada da doktor Janković priča sa njom – mislio je – ništa mi nije jasno – zbunjen i sa velikim ubeđenjem da tu nisu čista posla on se spusti do kabineta Baneta Naumova. Pošto mu je ovaj otvorio vrata i naručio kafu, Pavle približi današnje novine. Na gornjoj polovini naslovne strane pisalo je: „Stravična saobraćajna nesreća mlade i uspešne Sande R. kojoj se tim stručnjaka sa VMO bori za život.“ Pavle zabezeknuto poče da čita dalje. „Lekarski tim na čelu sa evropskim stručnjakom Z. Jankovićem bori se za život mlade glumice koja je još u komi…“ – šokiran pročitanim naslovom Pavle zaneme na kratko. Paralisan i zatečen rukama je počeo da pomera vilicu.

Kada ga je doktor Naumov treći put pitao da li hoće biskvit sa kafom, Pavle oseti da lagano dolazi sebi.

– Neki problem se desio, o čemu se radi – zagledan u vidno bledog naučnika, Naumov bi zatečen, dok se polako spuštao na tapaciranu stolicu preko puta njega. Pavle na kratko razmisli i preseče svaku dalju dilemu. Odluku da mora Naumovu sve da ispriča bila je skopčana. Ispričao mu je ceo događaj do detalja.

– Ništa onda – nadovezao se Naumov pošto ga je pažljivo saslušao – Sve će nam biti jasno kada pozovem sestru Anu.

– Ana, dođite odmah do mene – zapovednim glasom pozva je preko lokalnog telefona, pa potom prekinu vezu i odmah okrenu hirurga Jankovića.

– Ako je Bane video da sam preuzela od Biljane paket – razmišljapa je Ana u sebi probijajući se brzim hodom pored pacijenata – neću se moći iščupati, A, a… ako nije, izvući ću se. Ona zato odluči da munjevito ispita taj ključni faktor. – U čemu je problem! – pravila se nevešta još zadihana Ana. – Što sam nekoj ženi posvetila koji minut duže? Žena me je pitala za očno odeljenje i za doktora Trifunovića. Moja dužnost i jeste na radnom mestu da budem uljudna sa ljudima. – pravila se naivna ona.

– Ne razumem – nastavio je Naumov – kakve vi imate veze sa Trifunovićem oftamologom?

Za to vreme molekularni biolog pratio je diskretno ispod oka situaciju usredsređen celim svojim bićem, fingirajući da čita novine.

– Pa, kažem – poče da muca Ana – Ona me je pitala kada je poseta, pošto joj je majka operisala kataraktu pre par dana.

Naumov više zbunjeno nego povezano u glavi dobaci:

– Nije mi jasno samo kakve veze ta Biljana ima sa ovim što se desilo Sandi?

– To ćemo uskoro saznati, i to! – Posle ovih reči molekularni biolog napusti prostoriju zadovoljan novim otkrićima i smernicom koja vodi do ‘misterioznih vrata’. Ko se krije iza njih – razmišljao je dok se rasejano kretao ka svom kabinetu – još ne znam, ali jedno je sigurno, to je da je obruč počeo da se steže.“

U knjizi je Vendi opisala i kako izgleda slanje crne magije.

„Iako se u njenoj paklenoj duši stvorio ogroman nemir pomešan sa strahom, demonska gordost nije joj dozvoljavala da prizna ono što upravo gleda. Nevidljivi alarm počeo je da joj zavija teškim zvukom kroz glavu. – Ove noći crna magija mora biti bačena – siktala je – Ovde taj Bog nema šta da traži… Uostalom, JA SAM BOG NA ZEMLJI!! JA UPRAVLJAM I KREIRAM ŽIVOTE DRU GIH.

Ona demonstrativno ukloni karte sa stola i baci brz pogled ka zidnom satu na kome je uskoro trebalo da klikne jedan sat po ponoći. Prostoriju u gluvo doba noći samo je krajičak punog Meseca osvetljavao. Pošto je već ugasila slabu sijaličnu svetiljku u sobi, Biljana se spusti na krevet i zatvori oči. Vidno iznervirana onim što su karte pokazale, sa izvesnim grčem na usnama započe: – Oče moj, gospodaru tame, ti koji sve prekrivaš I činiš po svojoj volji! Ti koji si mi dao moć da mogu da radim i upravljam malim ljudskim gmizavcima, onako kako ja mislim i želim! Rasteraj sve anđele svetla, svaku njihovu zaštitu, i prizovi moje sestre po zlu!

Neka naš Sabat vođen tvojom crnom energijom oduzme svaku zaštitu sa onog oblika života koja gore spava u sobi pod imenom Maša Marija! Pola sata posle ovog jezivog priziva, Biljana se ponovo popela na sprat. Jedva čujno na vrhovima prstiju ona se došunjala do samih vrata sobe, preskočila je devojčicine žute čizme i polako mic-po-mic poče da otvara vrata.“