SVI ČEKAJU REAKCIJU MOSKVE: Dozvola koju je Zelenski dugo čekao i novi uspon uz lestvicu eskalacije

Američki predsednik Džozef Bajden dao je Ukrajini dozvolu da koristi oružje koje su joj isporučile Sjedinjene Države za napad na ciljeve u Rusiji, ali samo u blizini regiona Harkova. Nemačka je dala istu dozvolu, a na samitu NATO-a u Pragu generalni sekretar Stoltenberg tvrdi da nije reč o eskalaciji, i da Ukrajina ima pravo da se brani. Odluka izaziva brojne reakcije, a analitičari ocenjuju da se crvene linije u rusko-ukrajinskom sukobu stalno pomeraju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danas je u intervjuu za „The Guardian“ potvrdio da su SAD dozvolile Ukrajini da upotrebi američko oružje na teritoriji Rusije. On je istovremeno pozvao američkog predsednika Džozefa Bajdena da prevaziđe svoju višegodišnju zabrinutost o mogućoj nuklearnoj „eskalaciji“ sa Moskvom

„Verujte nam, moramo da odgovorimo. Oni ne razumeju ništa osim sile. Nismo ni prva ni poslednja meta. Mislim da je apsolutno nelogično imati zapadno oružje i gledati ubice, teroriste, koji nas ubijaju sa ruske strane. Mislim da se ponekad samo smeju ovoj situaciji“, rekao je Zelenski.

Sa druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naveo da je već bilo pokušaja da se udari na rusku teritoriju američkim oružjem, ali je i poručio: “Ovo nam je dovoljno, i više nego jasno pokazuje stepen umešanosti SAD u sukob”.

Kada je reč o poziciji NATO-a, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je odbacio upozorenja da bi dozvoljavanje Kijevu da koristi zapadno oružje za napade unutar ruske teritorije moglo dovesti do eskalacije. Govoreći na marginama sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Pragu, Stoltenberg je rekao da je Alijansa već mnogo puta čula takva upozorenja.

„Crvene linije se pomeraju i to je primetno“

Da novi razvoj situacije znači i novu eskalaciju smatra i viši savetnik ISAC Fonda Marko Savković, s tim što napominje da je ipak sve ograničeno.

„Moramo da zamislimo eskalaciju kao jednu vrstu stepenica koje nas vode dalje i dalje ka nekom sveopštem sukobu, kako se mađarski premijer izrazio. Ipak mislim da smo još uvek daleko od toga. Mada treba primetiti da Ukrajina uspeva, verovatno i zbog velikih žrtvi koje podnosi, da ubedi zapadne saveznike“, rekao je Savković gostujući na Euronews Srbija.

Podseća da su svi predlozi i inicijative ove vrste kretali polako i stidljivo, i daje primer pitanja slanja aviona F-16 Ukrajini. Ističe da su prvo mnogi odbacivali tu mogućnost, ali da se to na kraju dogodilo i da nismo daleko od trenutka kada će avioni tog tipa poleteti iznad Ukrajine i kada će se sukobiti sa ruskim letelicama.

„Crvene linije se polako pomeraju, to je primetno. Ukrajina od samog početka ima naklonost i podršku globalnog javnog mnjenja, naročito na Zapadu“, dodao je.

Komentarišući mogućnost da zapadni saveznici Ukrajini dozvole korišćenje oružja dugog dometa za napade unutar Rusije, Savković napominje da bi to svakako bio korak ka daljoj eskalaciji, ali navodi da Rusija već dugo napada ukrajinsku kritičnu infrastrukturu i da koristi čitav dijapazon oružja dugog dometa, i da je pitanje kako bi još mogla da odgovori.

„Zaista se postavlja pitanje koji bi tu bio naredni korak u eskalaciji. Neka predviđanja idu tako daleko, pa govore o taktičkoj upotrebi nuklearnog oružja. Zaista ne verujem da je to moguće. Pritom je isto tako pitanje koliko tu zapravo efektiva još ima na raspolaganju. Potrošnja je ogromna. Rusija se okrenula zemljama saveznicama koje je snabdevaju naoružanjem i municijom i deluje da su njeni kapaciteti i efektive veći u ovom trenutku“, kaže sagovornik Euronews Srbija.

Govoreći o odgovoru Rusije, ističe da jedino može da zamisli situaciju u kojoj ona koristi više oružja i da napadne više ciljeva odjednom.

„Jedan od razloga za toliko insistiranje na mogućnosti da se oružja koja su zapadni saveznici uputili Ukrajini koriste preko granice sa Rusijom jeste činjenica da Rusija ispaljuje oružja sa svoje teritorije, bilo iz strateških bombardera, bilo sa zemlje. Dakle, moj utisak je da bi neki naredni korak bio još veća upotreba svih oružja koja Rusiji stoje na raspolaganju, ali verovatno i proširenje meta“, naveo je Savković.

Šta je cilj pominjanja nuklearnog oružja?

Na pitanje da li je pominjanje mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja neka vrsta odvraćanja, viši savetnik u ISAC fondu kaže da verovatno jeste, ali naglašava da je Rusija u tome sama i da je Kina ne podržava kada je reč o tom pitanju.

„Vrlo jasno se odredila protiv bilo kakve upotrebe nuklearnog oružja. Pritom, upotreba taktičkog nuklearnog oružja bi bila prva takva upotreba u istoriji. Ako govorimo o nekoj lestvici eskalacije, i zamišljamo kako bi druga strana odgovorila, to nas zaista vodi na jedan nepoznat teren. Neko je verovanje da bi SAD u tom slučaju bile primorane da dejstvuju po ruskoj vojsci koja se nalazi unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine i samim tim bismo definitivno bili na nekom nepoznatom terenu u smislu eskalacije“, upozorio je Savković.

Dok šef NATO-a odbacuje upozorenja o esklaciji, mađarski premijer kaže da se Evropa sve više približava ratu. Marko Savković smatra da obojica jesu u pravu na neki način, ali kaže da za sada postoji opredeljenje da se ipak, koliko god to delovalo teško u konfliktu u kojem veliki broj ljudi strada, on vodi na jedan ograničen način.

„Verujem da će tako biti i dalje. Bez obzira na sva ova upozorenja, niko nema izlaznu strategiju. Šta ako se ide dalje u eskalaciju? Mislim da bi ta vrsta odgovornosti i neodgovornosti trebalo da opominje sve lidere. Na kraju krajeva oni jesu odgovorni svojim građanima u tom smislu da moraju da ponude nekakav izlaz. Niko, pa čak ni Rusija koja je prešla na ratnu ekonomiju, nije u stanju da ovaj konflikt vodi godinu za godinom sa sve većim ulogom“, zaključio je Savković.