GLAVOBOLJE OPASNE PO ŽIVOT: Neurolog o svim vrstama i bolu u glavi na osnovu kojih se one prepoznaju

Kada zaboli glava najčešće se osobe hvataju za lekove, čašu vode, hladne obloge, sve ono što na prvu loptu deluje da će pomoći ili je pomagalo dugi niz godina. Ali kada se dese iznenada, ili kada su odjednom drugačije nego što su bile, to je trenutak da se javimo lekaru. Naročito ako se uz glavobolju pojavi još neki simptom kao što je gubitak svesti, problem sa govorom ili čak gubitak vida.Ako vas boli glava, treba da znate da niste usamljeni u toj boljci, naprotiv. Prema podacima SZO (Svetska zdravstvena organizacija) iz 2021. godine, čak 40 odsto populacije, što je oko 3,1 milijarda ljudi, pati od nekog oblika glavobolje. Među njima češće su žene.

Glavobolje su takođe i među prva tri najčešća neurološka stanja za većinu starosnih grupa, ali i za mlade, počevši od uzrasta od 5 godina i ostaju na prva tri mesta sve do populacije od 80 godina.

Doktor Miodrag Manigoda, lekar specijalista neurologije čije su jedno od polja posebne ekspertize upravo glavobolje, objašnjava najpre za „Blic zdravlje“ da je glavobolja medicinski termin za opisivanje bolnog osećaja ili nelagodnosti u glavi.

– To je jedan od najčešćih simptoma glavobolje sa kojim se ljudi suočavaju i može se javiti iz različitih razloga. Mogu se javiti u različitim delovima glave, uključujući čelo, slepoočnice, zadnji deo glave ili čak u celoj glavi – kaže za „Blic zdravlje“ dr Miodrag Manigoda, neurolog.

Uzroci i vrste glavobolja

Primarna glavobolja

Glavobolja može biti primarna ili sekundarna, sve u zavisnosti od njenog osnovnog uzroka.

– Studije pokazuju da primarne glavobolje čine 82 odsto svih glavobolja. Uzrok ove vrste glavobolja su poremećaji iza kojih ne stoji neka druga bolest. Među primarnim glavoboljama najčešće su tenziona glavobolja i migrena, dok je nešto ređa klaster glavobolja, a još su ređe druge primarne glavobolje – navodi neurolog.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešća vrsta glavobolje i obično se opisuje kao dosadan, stežući bol koji obuhvata čelo, slepoočnice ili vrat. Kako kaže, uzrok bola može biti stres, napetost ili loše držanje.

Migrena

Prema rečima neurologa, migrena je ozbiljnija vrsta glavobolje koju obično prati pulsirajuća bol u jednoj polovini glave, praćena mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlo i zvuke.

Migrene su često nasledne i mogu biti izazvane različitim okidačima.

– Pre svega migrena je najznačajnija od primarnih glavobolja, dakle onih glavobolja koje nisu uzrokovane drugom bolešću i poremećajem. U osnovi je nasledna, ali to nije dovoljno da se neminovno ispolji. Potrebni su i relativno tipični okidači za nastanak migrenske glavobolje – navodi dr Manigoda za „Blic zdravlje“.

Okidači migrene

• menstrualni ciklus kod žena
• promene vremena
• varijacije atmosferskog pritiska
• glad
• nedovoljan unos vode
• prekratak san ili predug san tokom noći
• akutan ili hroničan stres
• određene namirnice u ishrani bogate tiraminom, kao što su stari sirevi, crno vinoOn objašnjava da je migrena uglavnom jednostrana, ali ne uvek na istoj strani glave.

  – Obično je praćena pulsirajućim bolom, koji je umereno jak do jak, mučninom, nekada povraćanjem. Postoji pogoršanje bola na bilo kakvu fizičku aktivaciju, postoje smetnje od strane jakog svetla, buke, jakih mirisa. Osobama je potreban mir tokom ataka migrene – objašnjava on.

  Migrena obično počinje da se javlja u pubertetu, ali može početi i u detinjstvu.

  – Uglavnom na sličan način različitom frekvencom napada od osobe do osobe. Može biti praćena simptomima koji prethode glavobolji, a koji se označavaju terminom aura. Deo aure, koja traje obično do sat vremena pre ataka glavobolje mogu biti vizuelne smetnje, trnjenje jedne strane tela, problemi sa govorom i, ređe, neki drugi simptomi – jasan je doktor Manigoda.

  Klaster glavobolja

  Naš sagovornik ističe da su klaster glavobolje izuzetno jake i bolne a javljaju se u grupama ili „klasterima“. Isključivo su koncentrisane na jednoj strani glave i praćene su drugim simptomima poput crvenila oka i začepljenog nosa.

   

  ŠLOG UDARA KADA ŠEĆER NAGLO PADA: Doktorka upozorava zašto se hipoglikemija ne sme ignorisati

  Sekundarne glavobolje

  Sekundarne glavobolje čine oko 18 odsto svih glavobolja. Sekundarne glavobolje su one čiji uzrok je neka druga bolest ili poremećaj.

  – One su simptom drugih medicinskih stanja, od kojih neka mogu biti životno ugrožavajuća, a neka ne – naglašava dr Manigoda i dodaje da i lečenje ove glavobolje zahteva tretman osnovnog uzroka.

  Uzročnici sekundarnih glavobolja

  Međunarodna klasifikacija glavobolja (ICHD-3) navodi 8 kategorija i čak 46 potkategorija bolesti i poremećaja koje mogu biti uzrok sekundarnih glavobolja.

  • traume i/ili povrede glave i vrata
  • vaskularni poremećaji glave i vrata
  • nevaskularni poremećaji u glavi
  • dejstvo hemijskih supstanci ili prestanka efekta istih
  • infekcija
  • poremećaj homeostaze
  • poremećaj lobanje, vrata, očiju, ušiju, nosa, sinusa, zuba, usta ili drugih struktura vrata ili lica
  • psihijatrijski poremećaji

  Dijagnoza potencijalno opasne glavobolje

  Kada nas zaboli glava, često se pitamo da li je mesto gde boli povezano sa njenim uzrokom i šta znači ako boli slepoočnica, a šta ako boli čelo i slično.

  – U principu laiku je vrlo teško da na osnovu lokacije bola odredi koja je vrsta glavobolje u pitanju. Kada govorimo o lokaciji bola, ona može biti vrlo raznolika. Osnovna podela glavobolja prema lokalizaciji bola je sledeća: glavobolje koje se dominantno javljaju na jednoj strani glavi ili tzv. hemikranije i glavobolje koje se javljaju obostrano sa ili bez dominacije jedne strane glave – objašnjava dr Manigoda.

  On objašnjava da su tipične jednostrane glavobolje klaster glavobolja, paroksizmalna hemikranija, nešto ređe migrena, koja može biti i obostrana, dosta često sa dominacijom jedne strane.

  – Međutim, čitav niz drugih vrsta glavobolje, kako primarnih, tako i sekundarnih može se manifestovati jednostranim bolom

  Obostrane glavobolje su češće od jednostranih.

  – Njihov najčešći predstavnik je tenziona glavobolja, koja predstavlja najčešću primarnu glavobolju. Čitav niz sekundarnih glavobolja se manifestuje obostranim bolom u glavi, pri čemu u diferenciranju uzroka donekle može pomoći gde je bol u glavi dominantno lokalizovan. Pa, tako na primer, potiljačna obostrana glavobolja, kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom može biti posledica skoka krvnog pritiska, obostrana čeona glavobolja, sa bolom u predelu oko očiju i ispod njih, uz znake infekcije gornjih respiratornih puteva može biti posledica akutne upale sinusa – navodi doktor.

  Suštinski samo neurolog, nakon detaljnog neurološkog pregleda može proceniti o kom uzroku glavobolje je reč.

  Kada se treba javiti neurologu

  Kako dr Miodrag Manigoda navodi, iako su glavobolje česte, neke od njih mogu biti znak ozbiljnijih zdravstvenih problema, pa se preporučuje da se obratite lekaru neurologu ako imate česte ili iznenadne promene u svojim glavoboljama. Posebno ako su praćene drugim simptomima poput gubitka svesti, problema sa govorom ili gubitka vida.

  – Ova vrsta glavobolje može biti simptom ozbiljnih stanja poput moždanog udara ili tumorskih oboljenja, i zahteva medicinsku pažnju. Ključni alati, koji pomažu lekaru neurologu u proceni, koja glavobolja je opasna, a koja ne, su anamneza i klinički neurološki pregled pacijenta – kaže dr Manigoda.

  Prema njegovim rečima, anamnezom se sagledavaju simptomi koji mogu predstavljati znakove upozorenja, koji ukazuju lekaru da se moraju preduzeti dodatne dijagnostičke procedure da bi se dokazali ili isključili potencijalno životno ugrožavajuća bolest ili poremećaj koji uzrokuje glavobolju.

  Kako izgleda pregled neurologa

  – Neurološki pregled se sastoji iz dva dela: prvi je anamneza, kroz razgovor sa pacijentom se detaljno analiziraju sve zdravstvene tegobe pacijenta, ne samo neurološkog porekla, čime se dobija maksimalan uvid u tegobe osobe i njihov uticaj na njeno funkcionisanje. Ovaj deo pregleda je ključan u definisanju tipa glavobolje i njenog uzroka – kaže neurolog.

  Dodaje da ne postoji nikakva dijagnostička procedura koja može biti od većeg značaja za pacijenta od kvalitetno uzete anamneze.

  – Drugi deo neurološkog pregleda sastoji se od skupa testova kojim neurolog stiče utisak da li postoji nekakvo oštećenje nervnog sistema koje prati glavobolju. Ovaj deo pregleda je od najvećeg značaja za diferenciranje primarnih od sekundarnih glavobolja, jer kod primarnih glavobolja je obično on normalan, dok je kod sekundarnih glavobolja često izmenjen neurološki nalaz, što onda zahteva sprovođenje određenih specifičnih dijagnostičkih procedura, koje dalje pomažu u definisanju uzroka glavobolje. Veoma je bitna sveobuhvatan pristup lekara, koji ne treba samo da se bazira na usko specijalističkom pristupu, već na celokupnosti zdravstvenog stanja osobe. Potrebno je stalno imati u vidu preventivne strategije, koje treba da se prezentuju pacijentu sa idejom da se glavobolja ne javlja i da se njima unapredi celokupno zdravstveno stanje – mišljenja je dr Manigoda.

  Detaljno objašnjenje simptoma glavobolja

  Manigoda nam je izneo i stručni prikaz kako se može prepoznati i uočiti uzrok glavobolje. Validacionim studijama definisan je skup simptoma i karakteristika glavobolje i samog pacijenta, koji se označava mnemotehničkom formulom SNOOP4.

  Formula SNOOP4 za simptome glavobolja

  • S (eng. systemic symptoms) predstavlja sistemske simptome i znake,
  • N (eng. Neurologic) neurološke simptome i znake,
  • O (eng.onset) iznenadni nastanak glavobolje,
  • O (eng. older) glavobolje kod starijih osoba,
  • P (eng. pattern) promenu obrazca glavobolje (progresivna, poziciono zavisna glavobolja, edem papile očnog nerva, provocirana Valsalvinim manevrom).

  Šta nam poručuju glavobolje

  Postojanje bilo kog od navedenih simptoma i znaka predstavlja „crvenu zastavicu“ neurologu.

  • Sistemski simptomi (S) – Povišena temperatura, noćna znojenja, bolovi u mišićima, gubitak težine, istorija maligniteta, stanja imunosupresije
  • Neurološki simptomi (N) – Mišićna (unilateralna) slabost, dupli vid (diplopija). Poremećaj hoda, govora, promena ličnosti
  • Nagli početak (O) – Iznenadan jak bol
  • Početak posle 50. godine (O) – Prva glavobolja u kasnom životnom dobu
  • Promena obrasca glavobolje i progresija iste (P) – Pogoršanje ranijeg obrasca glavobolje
  • Provokacija glavobolje (P) – Glavobolja provocirana kašljem ili naporom
  • Pogoršanje glavobolje promenom položaja tela (P) – Pogoršanje glavobolje pri ležanju
  • Edem papile očnog nerva (P) – Prolazne smetnje u vidu, duple slike, ispadi u vidnom polju

  – Iako gore navedeni sistem analize simptoma jeste koristan u diferenciranju potencijalno opasnih uzroka glavobolja, ipak je neurološki nalaz, najpouzdaniji indikator postojanja patologije, jer se samo analizom simptoma ne mogu pouzdano diferencirati primarne od sekundarnih glavobolja – naglašava lekar specijalista neurologije, stručnjak za glavobolje.

  Glavobolje opasne po život

  Dr Manigoda navodi da postoje različiti obrasci glavobolja koji mogu ukazivati na uzroke opasne po život pacijenta

  • glavobolja poput udara groma
  • poziciono zavisna glavobolja
  • glavobolja udružena sa izmenjenim neurološkim nalazom
  • glavobolja kod posebnih populacija, kao što su: trudnice, osobe sa malignitetom, imunokompromitovane osobe i osobe starije od 50 godina

  Glavobolje poput udara groma

  Naziva se još i „apoplektička glavobolja“, to je intenzivna glavobolja koja se brzo razvija, često unutar sekunde ili minute, može ukazivati na subarahnoidalnu hemoragiju (SAH).

  Poziciono zavisna glavobolja

  Bol u vratu i ograničena pokretljivost vrata. Ovi simptomi, posebno kada prate naglu glavobolju, mogu biti znakovi SAH ili drugih ozbiljnih stanja.

  Glavobolje uz izmenjeni neurološki nalaz

  To su fokalni neurološki deficiti. Ako glavobolju prate problemi sa govorom, vidom, ili pokretljivošću tela, to može ukazivati na moždani udar, navodi neurolog.

  Gubitak svesti

  Nagli gubitak svesti u vezi sa glavoboljom može biti alarmantan znak i zahteva hitnu pažnju lekara.

  Promene u svesti

  Svaka promena u svesti, konfuzija, dezorijentacija ili promene u ponašanju mogu ukazivati na ozbiljne neurološke probleme, kaže neurolog.

  Povrede glave

  Prema rečima dr Manigode, ako je glavobolja rezultat povrede glave i prati je gubitak svesti, povraćanje ili promene u ponašanju, to može biti znak intrakranijalne povrede.

  Dodatno se izdvajaju glavobolje kod posebnih populacija, kao što su trudnice, osobe sa malignitetom, imunokompromitovane osobe i osobe starije od 50 godina čiji obrasci mogu ukazivati na uzroke opasne po život.

  – Uvek je važno da se obratite medicinskom stručnjaku neurologu, ako doživite bilo kakvu neuobičajenu ili izuzetno jaku glavobolju, naročito ako se prate dodatni simptomi kao što su gore navedeni, jer to može ukazivati na ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitnu pažnju, dijagnozu i tretman – zaključuje dr Miodrag Manigoda lekar specijalista neurologije čije su jedno od polja posebne ekspertize upravo glavo