Izgradnjom gasovoda obezbediće se još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište Mokrin u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Đedović Handanović je navela da saradnja u oblasti energetike duže od pet decenija predstavlja važan oslonac sigurnosti snabdevanja električnom energijom za građane i privredu u obe države, o čemu govori i podatak da je u 2023. godini čak 28 odsto ukupne razmene činila trgovina električnom energijom.
„Današnjim potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Rumunija, kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara, počinje nova etapa energetske saradnje naših zemalja.
Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju“, istakla je Đedović Handanović.
U Srbiji će taj dvosmerni gasovod za prenos prirodnog gasa biti dužine 13 kilometara, a u Rumuniji približno 86 kilometara.
Projektovan kapacitet je najmanje 1,6 milijardi kubika gasa, a deonica sa srpske strane biće završena do 2027. godine.
Projekat predstavlja veliki korak u jačanju energetske bezbednosti obe zemlje i integraciji regionalnog tržišta diversifikacijom ruta snabdevanja.
Burduža je naveo da su Rumunija i Srbija danas napravile važan korak ka međusobnom povezivanju sistema za prenos prirodnog gasa, dodajući da Memorandum predstavlja osnovu za obe zemlje da započnu investiciju BRUA-Mokrin.
„Istovremeno, blisko sarađujemo na ubrzanju elektroenergetskih interkonekcija, imajući sve preduslove za potpuni završetak deonice Rešica-Pančevo u prvoj polovini 2025. godine. Neophodno je da energija lako teče između naših zemalja, obezbeđujući dve ključne stvari: pravo, konkurentno tržište koje će potrošačima doneti povoljnu cenu, zatim energetsku sigurnost i diversifikaciju izvora snabdevanja“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, ti kombinovani elementi, kao i sama investicija u infrastrukturu, stvaraju poverenje i ekonomski rast, radna mesta i razvoj za ceo region.
Nakon potpisivanja Memoranduma, održan je sastanak kojem su, osim ministara, prisustvovali direktori energetskih preduzeća iz obe zemlje, a razgovarano je o potencijalima za razvoj projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i Transbalkanski koridor.
