MOST NA IBRU SIMBOL OPSTANKA I PODELE: Srbi strahuju od otvaranja mosta u Kosovskoj Mitrovici

Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nove društvene inicijative objašnjava:

Most na Ibru koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice bi konačno mogao da bude otvoren. Ako pitate Aljbina Kurtija – pitanje je dana kada će se to desiti. Ukoliko, pak, razgovarate sa nekim od pripadnika srpske zajednice na Kosovu – raspoloženje je sasvim drugačije.

Kroz godine je most na Ibru postao kultni simbol podele Kosova na srpske enklave na severu i ostatak teritorije na kojoj dominira albanska većina. Pitanje njegovog otvaranja nije novo – ono je, zapravo, zaključeno još 2016. godine u Briselu, pa je most prvobitno trebalo da bude otvoren 2017.

I tada je odluka iz Brisela naišla na otpor lokalne srpske zajednice

„I tada kada se dogovaralo otvaranje mosta, bilo je mnogo ljutnje prema Beogradu. Sada postoji poseban problem, jer nema nikakve vrste dijaloga, a ni onog quid pro quo – da znamo da će se nama nešto dati ako se most otvori. Prvenstveno postoji problem osećaja nebezbednosti“, kaže sagovornica „Vremena“.

Iako je ustaljeno uverenje da je ovaj most zatvoren već 25 godina, on je u nekoliko navrata bio otvaran. Prvi put se to desilo od 2001. do 2004. godine, a drugi put je most otvoren 2014. godine. Zatim su Albanci počeli da se skupljaju oko mosta i da „luduju automobilima“, pa je posle dva dana ponovo postavljen Park mira

Otpori u lokalnoj zajednici

„Od 2015. godine, kada je krenulo da se razgovara o mostu, u proces pregovora nikada nije bila uključena srpska zajednica. Kad je Beograd dogovorio otvaranje mosta, bilo je velikog otpora u lokalnoj zajednici. Poseban otpor bio je protiv pravljenja pešačke zone koja sada ide ka mostu. To je takođe bio deo dogovora u Briselu“

Postojao je plan da se most otvori 14. avgusta 2017. godine. Međutim, sedam godina kasnije, na građevini koja spaja (ili razdvaja) dve strane Ibra, i dalje stoje pripadnici KFOR-a.

„Ako je i te 2016. godine, kada su iz današnje perspektive, odnosi Kosova i Srbije bili u zlatnom dobu, bilo otpora prema otvaranju mosta u lokalnoj zajednici, sada ga ima još više. Međuetnički odnosi su se potpuno urušili u poslednje tri godine i idu ka sve gorem i gorem“

Zbog čega Srbi ne žele otvaranje mosta na Ibru?

Most na Ibru, poznat i pod imenima Novi most i Mitrovački most, jedan je od ukupno četiri mosta u ovom gradu koji spajaju severni deo sa srpskom većinom i južni deo u kome je većinsko albansko stanovništvo. Dok druga tri mosta funkcionišu normalno, most na Ibru mogu preći samo pešaci.

Zbog toga je jedan od glavnih argumenata pobornika otvaranja mosta upravo činjenica da Srbi nemaju problem sa drugim mostovima u gradu – od kojih je jedan oko 600 metara udaljen od svog poznatijeg parnjaka. Ipak, most na Ibru nosi sa sobom tešku i bolnu istoriju.

„To je neuralgična tačka i mesto gde se dešavaju loše stvari. Tu je bilo mnogo organizovanih i individualnih međuetničkih okršaja. Jednostavno se ne osećate prijatno. Na drugim mostovima nisu ubijani ni Srbi ni Albanci. Ljudi imaju traume od ovog mosta. Velika većina ljudi koja je prolazila kroz sve to je i dalje živa. Sećanje je živo“, ističe sagovornica

Upravo zbog teške istorije, most je postao mesto gde ljudi istresaju frustracije kada se dogodi nešto u međuetničkom smislu, objašnjava Andrić Rakić.

„Poslednji put smo na ivici sukoba na mostu bili kad su košarkaši Srbije izgubili od Turske u finalu Mediteranskih igara 2015. godine i to zbog jedne utakmice, koja čak nije imala nikakve veze ni sa Albanijom ni sa Kosovom“.

Posebno zabrinute žene

Milica Andrić Rakić je jedna od potpisnica pisma koje je grupa žena sa severa Kosova i Metohije uručila karabinjerima u sastavu KFOR-a. U pismu upućenom toj jedinici i komandantu Kfora Ozkanu Ulutašu, traži se da glavni most na Ibru u tom gradu ne bude otvoren jer se „ i bez toga osećaju dovoljno ugroženo“.

Pored uobičajnih problema sa mostom, žene na Severu Kosova susreću se i sa problemima drugačije vrste.

„Sada imamo slučajeve koje smo ranije slušale od svojih majki. Nažalost, vratile smo se u tu vrstu prošlosti gde imamo dosta Albanaca koji u večernjim časovima dolaze na sever. Oni prate žene, peške ili iz automobila, uglavnom ako su same ili sa kolicima. Dobacuju. Imali smo ekstremniji slučaj da je osoba albanske nacionalnosti masturbirala pred jednom ženom“

Žene, ipak, ovakve slučaje uglavnom ne prijavljuju.

„Žene nemaju poverenja da to prijave policiji. Mi se trudimo da ih ubedimo da to ne rade, ali nažalost to teško ide“.

Srbi na Kosovu žele normalan život

Nedavno su u sinhronoj akciji kosovskih organa pripadnici Kosovske policije ušli istovremeno u svih devet objekata Pošte Srbije na Severu Kosova na osnovu zahteva Regulatornog tela za elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP) i zatvorili ih. Plombirane su tri pošte u Kosovskoj Mitrovici, dve u zvečanskoj opštini, jedna u Zubinom Potoku i tri u opštini Leposavić.

Ovo je najnovija u nizu ukinutih usluga za Srbe sa Kosova, koji su sada primorani da za neke od osnovnih potreba putuju do Raške ili Novog Pazara.

„Vlada Kosova svakog meseca iznova ukida po jednu uslugu srpskoj zajednici na Kosovu, onu koju pruža Srbija. Dok sa druge strane ne daje svoje alternative, već nas samo ostavlja bez srpskih usluga i komplikuje nam život iz dana u dan. A onda govore kako žele normalizaciju kroz otvaranje mosta. To je sve u svrhu propagande i ne bi imalo nikakvog pravog efekta na međuetničke odnose. Imalo bi, verovatno, efekta na bezbednost“, objašnjava Milica Andrić Rakić.

Ona ističe da se srpskom stanovništu na Kosovu kontinuirano šalje poruka da je „njihov život u Srbiji“.

„Kurti nas izmešta u svakom smislu na teritoriju Srbije. Ako hoćemo lekove, moramo u Srbiju. Ako hoćemo svoj novac, moramo u Srbiju. Konstantno se nalazimo u situaciji da moramo da se raspitujemo ko je u Srbiji i ko može da nam donese lekove ukoliko je hitno“.

Zbog svega ovog, objašnjava ona, otvaranje mosta na Ibru nema nikakvu praktičnu funkciju.

„To što je most zatvoren ne komplikuje mnogo život ljudima, zato što postoje još tri mosta koja povezuju Severnu i Južnu Kosovsku Mitrovicu. Jedan od tih mostova je izgradila srpska opština pre 2-3 godine i on povezuje magistralu. Mi imamo mnogo veću potrebu da se poveže magistrala sa leve i desne strane grada, nego što imamo potrebu da povežemo dve pešačke zone u srcu grada. Praktični razlozi koji se iznose sa kosovske strane nemaju puno smisla“, naglašava Andrić Rakić.

Otvaranje mosta u svrhe predizborne kampanje

Za otvaranje mosta, saglasni su analitičari na Kosovu, postoji samo jedan razlog – prikupljanje političkih poena.

„Otvaranje mosta će Kurtiju pomoći da osvoji više glasova. To će da postigne. Neke druge stvari će da ostavi za kasnije, na primer zatvaranje srpskih škola i slično, ali sada ima tu pametnih simboličkih stvari koje može da uradi. Otvaranje mosta na Ibru je najpotentnija. Most se posmatra kao neka vrsta bedema – za Srbe je to bedem odbrane, a za Albance bedem gde staje kosovski suverenitet“, kaže Andrić Rakić.

Na pitanje da li bi za Kurtija otvaranje mosta bila pobeda, kaže – apsolutno. Ipak, ona nije uverena da će se tako nešto desiti u skorije vreme.

„Ja sam ubeđena da se KFOR neće pomeriti sa mosta. Koliko god Kosovo da tvrdi da je to njihova unutrašnja odluka, nije, jer postoji 24-časovno prisustvo KFOR-a na mostu. Da bi se most oslobodio za saobraćaj, KFOR mora da donese odluku da se pomeri. Po svemu sudieći, oni to neće da urade“, zaključuje Andrić Rakić.

„Tako da Kosovo jedino može da nasilno pomeri karabinjere, da dođe njihova policija da ih pohapsi ili slično. To bi podrazumevalo sukob sa KFOR-om. Mislim da je Kosovo stvarno daleko od toga, bar jedno dva do tri meseca, a sve zavisi od opšteg raspoloženja glasača“.