DAN SEĆANJA: Brojne manifestacije povodom 21 godine od „Oluje“

Hrvatska vojno-policijska akcija Oluja, 21 godinu posle, biće obeležena danas i sutra nizom manifestacija u Hrvatskoj i Srbiji, ali u Hrvatskoj se ti datumi obeležavaju kao Dan pobede, Dan domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok će u Srbiji to, drugu godinu za redom, biti Dan sećanja na sve poginule i prognane Srbe.

Operacija "Oluja" trajala je pet dana – od 4. do 9. avgusta 1995. i bila je dobro isplanirana akcija proterivanja celokupnog srpskog stanovništva. Hrvatska vlast već 21 godinu Oluju prikazuje kao "briljantnu" vojno-policijsku operaciju, iako svi relevantni podaci i dokumenti, i na srpskoj i na hrvatskoj strani, jasno govore da je u pitanju ratni zločin i udruženi zločinački poduhvat, kako je to u optužnicama kvalifikovao Haški tribunal.

Jedan od tih dokumenata je i transkript sa sastanka tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa vojnim vrhom Hrvatske vojske na Brionima, 31. jula 1995, iz kojeg se može čuti da je dao instrukcije svojim generalima kako da se izazove strah i panika kod srpskog stanovništva sa ciljem proterivanja u Srbiju, iako će im hrvatska vlast, kako je rekao, „tobože jamčiti građanska prava".

Do akcije "Oluja" je došlo uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, a predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu su odbili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju, takozvani Plan Z-4. Odluka o napadu na prostor severa Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu, doneta je na ostrvu Brioni na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine.

Na tom sastanku državnog i vojnog vrha predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije porucivši da treba naneti "takve udarce Srbima da prakticno nestanu s ovih prostora". Akcija je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane. Prema dostupnim podacima u napadu hrvatske vojske i policije na Srbe u tadašnjoj samoproklamovanoj Republici Srpskoj Krajini učestvovalo je 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika prema 27.000 vojnika Vojske RSK. Hrvatski vojnici su bili moderno opremljeni i naoružani, dobro obučeni od stranih instruktora i dobro utrenirani za konkretnu akciju, uz sveobuhvatnu pomoć SAD i NATO.

Srbi u Hrvatskoj su računali na pomoć Srbije i Republike Srpske, ali ta pomoć je izostala. Nisu imali nikakve šanse da se odbrane. Ni danas međutim još nema sasvim preciznih podataka o žrtvama. Dokumentaciono informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba. Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od cega 613 civila, medu kojima je 308 žena.

Prema nekim izvorima, u akciji je nestalo 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila. O tome koliko je Srba izbeglo postoje takođe različiti podaci i oni se kreću od 220.000 do čak 340.000. U višednevnoj akciji, kako je konstatovao i sam Haški tribunal, izvršeni su teški zločini.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji. Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinacki poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i sa je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog podrucja Hrvatima". Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi. Kad je reč o odnosu SAD prema Oluji, portparol Stejt departmenta Ričard Bauer izjavio je 2002. da su SAD imale određena saznanja da se priprema akcija, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije".

To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a u maju 2007. u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine. Četiri godine kasnije Galbrajt je rekao da je on 1. avgusta 2005. preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske, ali i da ga je upozorio da se moraju zaštiti srpski civili. Hrvatska politika po pitanju povratka prognanih Srba ne daje gotovo nikakve rezultate.

A oni koji odluče da se ipak vrate u svoje kuće i na svoja imanja nemaju nikakvu zaštitu države pa su incidenti gotovo svakodnevica. Ipak, u Hrvatskoj ima i onih koji osuđuju pompezno obeležavanje Oluje, ali se njihovi glasovi "guše" marginalizovanjem i zabranama antiratnih protesta. Više nevladinih organizacija u Hrvatskoj pozvalo je juče građane da se povodom obeležavanja Oluje prisete stradanja, patnji i egzodusa srpskih civila, te da izraze solidarnost sa žrtvama rata, ali i, kako su naveli, današnjih društvenih podela.

Oni su na konferenciji za novinare u Kući ljudskih prava Zagreb postavili pitanje zašto uz obeležavanje Oluje ne postoji i odavanje počasti žrtvama ove vojnopolicijske akcije kojem bi prisustvovao i hrvatski državni vrh. Poručili su da je deo civila stradao i nakon Oluje u oružanim sukobima. Inače, hrvatska nevladina organizacija Dokumenta je predstavila istraživanje prema kojem je za zločine počinjene tokom i neposredno nakon Oluje pokrenuto pet krivičnih postupaka.

Dva su okončana pravosnažnim presudama u odnosu na četvoricu optuženika, dva postupka, protiv trojice osumnjičenika, još uvek su u toku. Jedan je u žalbenoj fazi.

Tanjug
Foto: Wikipedia