ALERGIJE I DRUGE SAVREMENE BOLESTI: Sve što treba da znate o alergijama i njihovom lečenju

Alergija je naziv za oboljenje imunog sistema čoveka, kod kog dolazi do imunopatološke reakcije na određeni negativni stimulus iz spoljašnje sredine za organizam alergičara.

Date supstance (stimulansi) su prirodne za zdravog pojedinca i uglavnom nisu štetne po zdravlje. Međutim, ovo se ne odnosi samo na osobe koje pate od alergija, jer njihov imuni sistem procenjuje date supstance kao strane ili opasne. Alergija ima različite oblike, manifestacije i simptome. Od blažih lokalnih manifestacija (kijanje, svrab očiju, začepljen nos), reakcije celog tela ili kombinovane do anafilaktičkog šoka.

Alergijska hipersenzitivna reakcija tela nastaje kada u telo uđe „štetni“ stimulus. Tokom alergijske reakcije i prodiranja alergena u organizam, telo reaguje  povećanjem količine histamina, koji je posledično odgovoran za alergijske štetne simptome i manifestacije.

„Broj ljudi sa alergijama u svetu se stalno povećava. Najmanje 25% stanovništva razvijenih zemalja je alergično na određeni alergen.“

• Kada govorimo o alergijama odavnos mo u sezoni polena i klinička slika može biti različita u zavisnosti od simptoma u zavisnosti koliko oni remete svakodnevni život pacijenata. Tako da razlikujemo alergije odnosno alregijski rinitis. Imamo lakši i tži oblik. Kaže doc dr Bojan Pavlović

Doktor dodaje da postoje alregijske reakcije koje su retke ali takođe mogu da izazovu gubitak života.

U veremnu vremenu putovanja, doktor savtuje da je neophodnos  sobom imati i neku prirulnu apoteku. Ali tu su lekovi iz grupe antihsitaminika bilo u obliku sirupa ili tableta.

Pojava alergije trenutno nije u potpunosti shvaćena u stručnoj javnosti. Međutim, alergija je uzrokovana patologijom imunog sistema, koji reaguje osetljivo na različite faktore i supstance. Genetska predispozicija i spoljni faktori tokom života pojedinca su uglavnom odgovorni za poremećaje imunog sistema. Primer spoljnog faktora je način života ili dugotrajna izloženost određenim supstancama iz spoljašnje sredine. Osoba može imati alergiju na jedan specifičan alergen ili na nekoliko nezavisnih alergena istovremeno.

Anafilaktički šok (anafilaksija) je teška i potencijalno životno ugrožavajuća alergijska reakcija. Do nje dolazi neposredno nakon izlaganja određenim alergenima, a najčešće su to hrana, lekovi, ili ubodi insekata.

Simptomi anafilaksije obično se javljaju u roku od nekoliko sekundi do nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu. Međutim, u nekim slučajevima simptomi se mogu pojaviti i do pola sata nakon izlaganja.

Simptomi anafilaktičkog šoka su nagli pad krvnog pritiska, reakcije na koži, sužavanje disajnih puteva, ubrzan puls, vrtoglavica i mučnina.

Ukoliko Vam se jave neki od ovih simptoma nakon kontakta sa određenim alergenom, potrebno je hitno se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu radi primanja terapije. Ako znate da imate težak oblik alergije, doktor će vam verovatno prepisati antišok terapiju (adrenalin) koju treba da nosite sa sobom u slučaju anafilakse.

• Fatalni alregeni mogu biti i alergija na hranu, na primer alergija na orahe. Dok se ne uspostavi dijagnoza koji je alregen onda jednostavno ga izbegavate. Sad u poslednje vreme naučno je dokazanao da se i u kasnijem periodu može se postati alergično na nekšeto. Vi možete tokom života razviti alergiju na pojedinu alergen. I ovde istraživači moraju da urade naučno istraživački rad, na dobrobit zdravlja opše populacije. Na zapadu velike kompanije imaju moćen lobije koje sprečavaju objavljivanje podataka da neka namirnica u širokoj upotrebi izaziva alergije.

ako se možda ne čini tako, nije uvek lako prepoznati alergijske reakcije, naročito kada su u pitanju blagi oblici. Često se dešava da ljudi osete simptome poput curenja iz nosa i iritirajućeg kašlja koje pripišu prehladi. Međutim, kada se ovakvi simptomi jave nekoliko godina zaredom u istom periodu (npr. početkom proleća), postaje jasno da se radi o alergijskoj reakciji. Kako bi se alergija držala pod kontrolom, potrebno je otići kod lekara čim se primeti reakcija.

Za dijagnostiku alergija u klasičnoj medicini koristimo nekoliko metoda. Kožno testiranje, tzv.prick test jedna je od najpopularnijih dijagnostičkih metoda i zlatni standard. Ovaj test sprovodi se tako što se lancetom ubode koža na unutrašnjoj podlaktici kako bi se testirala osetljivost na određene alergene. U spoljašnji sloj kože se unosi po jedna kap rastvora alergena, a alergijske reakcije manifestuju se u vidu crvenila ili blandi. Blande se mere kako bi se utvrdio stepen senzibilizacije. Ovaj vid testiranja potpuno je bezbedan upravo iz razloga što se sve odigrava u spoljašnjem sloju kože, što sprečava nastanak sistemskih reakcija. Jedina tegoba koja se može javiti jeste svrab na mestu uboda.

Veliku ulogu u dijagnostici alergija imaju i analize krvi. Kako bismo utvrdili postojanje alergijske reakcije u telu, radimo testove merenja nivoa bazofila, mastocita i eozinofila. Analizom krvi može se utvrditi i tačan nivo antitela IgE klase koji upućuju na prisustvo i stepen alergijske reakcije. Nivo specifičnog parametra može pokazati o kom alergenu se radi.

Postoje i drugi kožni testovi poput intradermalnog (unošenje alergena u kožu), testa grebanjem (scratch test) i testa kontaktnim načinom (patch).

Pored svih ovih testova, izuzetno bitan je i razgovor sa pacijentom. Uzimanje lične i porodične anamneze može značajno olakšati proces uspostavljanja dijagnoze.

Što se tiče lečenja alergija, važno je napomenuti da medicina u ovom trenutku ne može da ponudi potpuno izlečenje. Reakcija našeg tela na određene alergene ne može se promeniti. Iako ne postoji lek, postoje načini na koje se simptomi mogu ublažiti. Svakako je od izuzetne važnosti izbegavati kontakt sa alergenom. U zavisnosti od vrste alergena, to može biti korekcija ishrane, odgovarajući nivo higijene i promena životnih navika.