„ČINI MI SE DA SU STARIJI LJUDI ČAK NESVESNI KOLIKI SU EGOISTI!“: Prozvali su ga Peca Čelik sa Vračara, sa šest godina mu je otkriveno da boluje od reumatične groznice, a bio je NAŠ NAJPOZNATIJI GLUMAC!

Imao je izuzetno bogat stvaralački, ali i životni opus, a napustio nas je pre tačno četiri godine.

Predrag Ejdus bio je naš najpoznatiji pozorišni, filmski i televizijski glumac i profesor glume na Akademiji umetnosti „Braća Karić“. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

POTPUNO GOLA! Sofija Milošević pozirala, pa grudi JEDVA PREKRILA rukama! (FOTO)

PECA ČELIK SA VRAČARA

Rođen je 24. jula 1947. godine u Beogradu. Kao dečak, sa šest godina mu je otkriveno da boluje od reumatične groznice, a kasnije I od delirijuma tremensa. Zbog toga je bio jedan od prvih pacijenata na kojima je eksperimentalno primenjen lek Kortizon. Lekari su mislili da će da ostane paralizovan, ali umesto toga, aktivno je igrao fudbal i tenis. , zato što je bio hrabar i ekplozivan dečak.

Ovako je o bolesti govorio:

– Doživeo sam delirijum tremens tokom kog sam, prema onome što mi je rekao lekar i po mom maglovitom sećanju, govorio na španskom. A nikad nisam pričao taj jezik. Ali ne bih sada toga da se prisećam, bio sam nepokretan i postojala je mogućnost da se to više nikada ne promeni. To je jedna užasna situacija…– priznao je.

PRVI GLUMAČKI KORACI

Prve glumačke korake napravio je u Omladinskom pozorištu „Dadov“, a od 1972. do 1993. godine bio je član Narodnog pozorišta.  Matična kuća mu je bilo Jugoslovensko dramsko pozorište od 1993. do 2006. godine. Upravnik Narodnog pozorišta postaje 2007. godine. Na toj funkciji ostao je do marta 2009. godine kada je podneo ostavku.  

SCENI SE PREDAVAO U POTPUNOSTI

Odigrao je na stotine pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga. Pozorišni miljenici ga pamte po ulogama koje je igrao poput: Ivana Glembaja, Oblomova, Vinčestera, Fausta, Kir Janju, a ulogu Bernarda Draha u komediji „Šovinistička farsa“ mnogi smatraju jednom od njegovih najboljih.

BOGAT STVARALAČKI OPUS

Ljubitelji filma ga takođe pamte po ulogama u filmovima „Polenov prah“, „Snovi, život i smrt Filipa Filipovića“, „Visoki napon“, „Poslednji krug u Monci“, „Tango argentino“, „Tamna je noć“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Zona Zamfirova“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Ivkova slava“ i ostalim.

 Na malim ekranima ostaće zapamćen po ulogama u dramama „Haleluja“, „Slučaj Laze Kostića“, „Ljubav, ženidba i udadba“, te serijama „Povratak otpisanih“, „Sedam sekretara SKOJ-a“, „Vuk Karadžić“, „Miris kiše na Balkanu“ i drugima.

STRAST KAO GLAVNI MOTO

Po svom priznanju, Ejdus je tu raskoš karaktera koju je igrao postigao strašću koja je posledica toga što je svaku ulogu doživljavao kao nešto potpuno novo. Sledeći tu strast, najverovatnije je baš zbog nje postao najcenjeniji profesor glume, ali i jedan od najvoljenijih, uprkos prilično oštrim pedagoškim metodama.

PORODICA – NOVA ETAPA ŽIVOTA 

Suprugu Milicu prvi put je primetio još dok je bio u gimnaziji, a ona na studijima arhitekture. Jednom prilikom je  rekao  da ga Milica na početku nije ni primećivala. Ipak, počeli su da se zabavljaju pred njegov odlazak na odsluženje vojnog roka u Skoplje. Par se venčao 1. novembra 1976. godine i dobio ćerku Vanju. Nakon dve ipo godine na svet je došao i njihov sin Filip.

OSVOJIO JEDNU OD NAJLEPŠIH ŽENA U BEOGRADU

Brak legendarnog glumca i njegove Milice trajao je 43 godine. Nije ni slutio da će baš takva da bude njegova ljubavna priča:

“Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske  i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda…”  

DŽENTLMEN PRE SVEGA

Mnogi su se pitali u čemu je tajna njihovog skladnog braka, a on je sa lakoćom pričao:

“U braku mora da ima razumevanja, a po svemu sudeći supruga ga je imala za mene kao i ja za nju. Ne postoji idealan brak, ali mi smo se venčali i dobili decu iz ljubavi, bavili se sličnim profesijama i verujem da smo zbog toga uspeli. Imali smo slične ideje kako da vaspitavamo decu, pa ih tako nikada nismo lagali, čak i kada se govorilo o neprijatnim istinama. Posle svega, zapitam se da li je moguće da smo tako dugo zajedno i poželim da i sebi i njoj dodelim medalju. Ipak, znam da bi ona više volela lep prsten, što planiram da joj kupim za godišnjicu.”. izjavio je.

EJDUSOV NAJVEĆI USPEH U ŽIVOTU

Peca, kako su ga zvali, uvek je sa ponosom isticao ćerku Vanju  i sina Filipa. 

Filip je magistrirao međunarodne odnose i političke nauke u Londonu i Parizu, a doktorirao u Beogradu. Post-doktorske studije je završio u Bristolu. Profesor je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Vanja je nastavila očevim stopama. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Poznata je po ulogama u filmovima „Gori vatra“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, „Krojačeva tajna“ i drugima. Ima ćerku Sanu. 

Glumac je o svom blagu govorio:

“Svojim najvećim uspehom smatram to što su moja deca postali svoji ljudi. Često sa suprugom razgovaram o tome šta je to ili ko je to od nas zaslužan za taj uspeh. Ona smatra da je njen udeo veći, a ja joj dajem za pravo”- emotivno je rekao.

SARKAZAM KAO ODBRANA

Predrag je imao veliko i meko srce, ali prema mišljenju javnosti krio se iza sarkazma. A on je to ovako tumačio:

“Đavo bi ga znao, to je verovatno pitanje nekog filozofskog odnosa prema životu i samom sebi. Sarkazam ume da bude opasan, čak i poguban. Ali ako se bazira na dobroj ili tačnoj proceni određenih pojava, mana, ljudskih ili društvenih, može biti vrlo delotvoran za onog ko ume da ga pročita i razume. Njegova svrha nije samo da nekoga ponizi ili uvredi već da pokrene ljude da razmišljaju na drugačiji način, bilo o sebi, bilo o pojavama koje nas prate. Sklon sam takvoj vrsti kritike, ali nije to u stanju svako ni da razume ni da prihvati. Ali, šta da radim? To nije moj cilj, već moja priroda. Generalno, što sam stariji, sve me više zabavlja ta vrsta razgovora. Pre svega ciničan sam, samokritičan i sarkastičan prema samom sebi, pa mi je lakše da druge procenjujem na taj način.”- objašnjavao je.  

OD GLUME DO SECIRANJA LEŠA

Ejdus je bio mnogo jak čovek, pogotovu psihički. Susretao se sa raznim stvarima. Interesantno je da je tokom svog burnog života secirao leš:

“Pre više od trideset godina igrao sam sudskog patologa. Reditelj je tad pozvao profesora sa sudske medicine da mi da neke savete, da mi pokaže kako se koriste instrumenti. On je došao na probu i rekao: Malo mi je glupo da vam sad ovde objašnjavam, nego vi lepo dođite na jedan moj čas. Pitao me je: Pijete? Popijem, odgovorio sam. Pa, popijte nešto pre ovoga, rekao je. Prisustvovao sam seciranju jednog N. N. dečaka od četrnaest godina, koga je ovaj profesor istranžirao pred studentima za sat i po vremena, tako da je 80 odsto studenata napustilo amfiteatar. A ja sam toliko bio fasciniran time da sam se iz zadnjeg reda spustio u prvi. Taj betonski sto na kom je rađena obdukcija bio je na pola metra od mene. Samo sam pratio njegove ruke, šta on radi. Uopšte nisam bio svestan do koje je mere to nekadašnje živo biće preda mnom iskasapljeno. Izašao sam veoma zadovoljan zato što sam pohvatao sve, ali mesecima sam to sanjao. Sve se vraća. Ali to je taj glumački poriv da ne osećate ni strah, ni bol, ni užas, nego vas zanima egzekucija zato što, zapravo, vi to treba da delate. Prema tome, glumac, ako se ozbiljno bavi tim poslom, mora da bude spreman na razne rizike. To je stresan posao i često utiče na nerve, tok života, ali čovek mora da ima samoodbranu. Kažu da je naš posao jedan od najtežih…”- bio je iskren.

DAO JE SVOJ DOPRINOS VREMENU U KOM ŽIVIMO

Ovaj vanserijski glumac se najviše plašio egoizma, te je to ovako definisao:

“Nije obavezno da starost donosi mudrost. Naprotiv, ja se najviše bojim da u starosti ne ovlada egoizam. Mislim da on uništava i čoveka i čovečanstvo. A čini mi se da su stariji ljudi čak nesvesni koliki su egoisti postali, koliko se više bave sobom nego drugim ljudima. Eto, toga se najviše plašim. Da ne budem sam sebi epicentar, nego da me interesuju i druge stvari, da se bavim i porodicom, i prijateljima, pa onda na neki način, koliko-toliko dam svoj mali doprinos u promišljanju vremena u kom živimo”- setno je pričao.

Preminuo je 28. septembra 2018. godine posle duže bolesti u 72. godini.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74