SA 21 JE BIO KRALJ PODZEMLJA, ZAVRŠIO JE SA 3 METKA U POTILJAK: Misterija sobe 331 u Hajatu nikad nije rešena KO JE UBIO KNELETA?

Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je te 1992, kada je ubijen, u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu… Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi. Ispraćen je uz zvuke pesme „Tiho noći“.

Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i njegovi prijatelji Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. Priča se da je njegov otac želeo bolju parcelu za svog sina i da je zbog toga izmešten. I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća. Klupica, saksije i sveće krase grob ovog momka koji je u to, svoje vreme, imao vodeće mesto među momcima koji su hteli „sve i odmah“.

O njegovom životu mogao bi se snimiti ozbiljno dobar film, ili ozbiljno tužna priča o jednoj ludoj i usijanoj glavi, zveri, koja je godinama držana zatvorena u kavezu, a kada je puštena napolje – čitav Beograd postao je njegov. Lajao je, grizao, napadao sve na šta je nailazio, sve dok ga jedne noći šinteri nisu uspavali. I to je to. Bio bi to blokbaster. Najgledaniji film, čija se poslednja scena odvija u čuvenom apartmanu 331 hotela „Hajat“, u kome je ubijen. Klinac, 21-godišnjak, o kom se i posle više od tri decenije ispredaju urbane legende. A možda to i nisu legende.

Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a 2017. godine slučaj je proglašen zastarelim. Dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca – kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune – ne jenjava.

Predvideo rat u Jugoslaviji

Društvo i država kumovali su tome da jedan mladić, tek punoletan, zagospodari gradom i u njemu postavi nova pravila i svoje (ne)moralne zakone.

I iako je bio deo tada najsnažnijeg voždovačkog klana, priče koje se o njemu ispredaju uvek idu u smeru da je bio odan društvu, uvek tu za ortake, često preuzimajući njihove dugove kakvi god bili. Kažu da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Kažu, takođe, i da je predvideo rat u velikoj Jugoslaviji.

– Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova – ispričao je Knele na bazenu na Košutnjaku gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Šifra za ubistvo bila: „Knele ide sam“

Ljuba Milanović, tadašnji inspektor, mnogo godina nakon ubistva otkrio je da je preko radio veze javljeno: „Idi u Hajat. Ubijen je Knele“. To se, kako je Milanović ispričao, nikad nije radilo, već su se inspektori upućivali na mesta zločina bez informacija o akterima zločina.

Prema nalazima istrage, Knežević je ubijen sa tri metka ispaljena u potiljak, dok je na stomaku ležao na podu. Na vratima sobe 331 nije bilo tragova provale, zbog čega se veruje da je poznavao ubicu. Policija nije pronašla kasete sa sigurnosnih kamera hotela „Hajat“ – jednostavno, nije ih nije bilo. Ali jeste pronašla krvlju ispisanu poruku na ogledalu: „Broj 1“, poruku koja ni do danas nije dešifrovana.

U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka. Dodatnu misteriju zadao je i otac ubijenog Kneleta, Dušan Knežević, koji je posle ubistva rekao šta mu je otkrio jedan od inspektora.

– Jedan moj prijatelj iz SUP-a rekao mi je da je kobne večeri preko policijske „motorole“ preneta poruka: „Knele ide sam“ – dodao je Dušan Knežević posle ubistva.

Oni koji su bili bliski Kneletu, tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

Posećivali Ostrog

Pored mnogih trendova koje je Knele postavio, bio je i onaj da svi tadašnji momci moraju da se slikaju ispred manastira Ostrog, kog su zvali „Rols Rojs među manastirima“.

Ne zna se koliko je tačno puta on, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila. Tako je i u manastir odlazio onako kako se inače kretao: sa oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.

Jedini video-snimak na kom je Knele

Iza njega je ostalo malo fotografija i, kako se dugo mislilo, nijedan snimak. Sve do skoro bilo je nepoznato kako je Knele zvučao, a onda se pojavio video sa sahrane njegovog najboljeg druga iz detinjstva, Radovana Lagundžića Žapca.

– Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zejedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao – izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.