Gipkost ove tehnologije, tj. mogućnost njene primene je skoro apsolutna. Industrije, neke godinama, a neke tek od skora koriste ovu tehnologiju, a među najslikovitijim primerima sektora koji ubiru plodove veštačke inteligencije su: biznis i finansije, mediji, marketing, medicina, umetnost, proizvodnja…
HOĆE LI DOKTORI I ROBOTI SARAĐIVATI? Revolucionarna upotreba veštačke inteligencije u medicini
Upotreba AI u medicini usmerena je uglavnom na tri oblasti: dijagnostifikovanje bolesti, brigu o pacijentima, optimizaciju kliničkih istraživanja, ali i u kontroli kvaliteta podataka o pacijentima, proceni rizika kod pacijenata, profilisanju istih… Za sve ovo koriste se algoritmi zasnovani na mašinskom učenju, i oni imaju mogućnost da preliminarnu dijagnozu ili rešenje problema pacijenta “izbace” za manje od sekundu.
Stoga, AI se u domenu zdravstva uspostavlja kao nova norma. Prilog tome je i činjenica da su predikcije bolesti i analize pacijenata i procesa, daleko precizniji od pojedinačnih ljudi ili čak konzorcijuma lekara.
Analitičari Centra za istraživanje ekonomskih politika (CEPR), navode podatak da korišćenje AI tehnologija u medicini godišnje može da uštedi oko 5 do 10 odsto troškova u ovom sektoru, što mu dođe između 200 i 360 milijardi dolara godišnje. Analitičari Morgan Stenlija kažu da će se do 2024. duplirati trošenje na razvoj ovih tehnologija, sa 5,7 odsto godišnjeg budžeta zdravstvenih institucija i kompanija, na oko 10,5 odsto 2024. godine.
Ipak, kako za NIN objašnjava Marko Topalović, osnivač jednog med-tech startapa u Belgiji, koji koristi AI za dijagnostifikovanje plućnih bolesti i za praćenje pacijenata sa plućnim oboljenjima van bolnice, ideja koja stoji iza upotrebe AI u zdravstvu nije bila nadmetanje doktora i tehnologije, već njihova saradnja.
Na primer, ove godine je objavljen rad u kojem je učestvovalo 62 doktora iz Belgije, Velike Britanije, Holandije, Francuske i Italije, koji pokazuje da su doktori značajno bolje i brže detektovali plućna oboljenja koristeći našu tehnologiju u odnosu na one koji nisu koristili… U još jednoj studiji iz Austrije i Švajcarske pokazano je da doktori i AI zajedno mogu da detektuju retke bolesti, poput intersticijske bolesti pluća, čak 70 odsto efikasnije nego bez pomoći tehnologije. Kod ovakvih bolesti to je izuzetno bitno,
jer dijagnostika standardnim putevima traje 2 do 3 godine, a pacijent ima lošu prognozu za preživljavanje,objašnjava Topalović.
Topalović, odgovarajući na pitanje gde u budućnosti još vidi AI tehnologije u medicini ističe da pored dijagnostičke podrške i medicinskog slikanja, AI će se pojaviti i u domenu personalizacije planova lečenja, otkrivanja i razvoja lekova, kao i dalji razvoj robota za operacije.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74