Uz ekstremne temperature, orkanske vetrove i intenzivnu vulkansku aktivnost, Venera se čini kao poslednje mesto za traženje života u Sunčevom sistemu, ali nova studija ukazuje da bi život još uvek mogao postojati u kiselim oblacima te planete.
Druga planeta od Sunca često se naziva Zemljinom „sestrom“ zbog slične veličine, mase i gustine, ali tu sličnosti prestaju.
Za razliku od naše planete, temperature na Veneri mogu da dostignu i 464 stepena Celzijusa jer se njena atmosfera uglavnom sastoji od ugljendioksida koji zadržava toplotu.
U prošlosti su na toj planeti postojali okeani koji su potencijalno mogli da sadrže i zadrže život, ali je sva ta voda isparila.
Ipak, iako je na površini nemoguć, život bi i dalje mogao postojati u oblacima sumporne kiseline koji prekrivaju površinu Venere jer bi se oni mogli pokazati pogodnijim za opstanak nego što se ranije verovalo, navodi se u studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy.
Tim naučnika, predvođen Sarom Siger, astrofizičarkom i planetarnom naučnicom sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), stvorio je hemijski model atmosfere Venere koji „predviđa da se oblaci ne sastoje u potpunosti od sumporne kiseline, već su delimično sastavljeni od smese soli amonijaka, što može biti rezultat biološke proizvodnje amonijaka u kapljicama oblaka“.
To znači da ti oblaci nisu „ništa kiseliji“ od nekih ekstremnih okruženja u kojima se može naći život na Zemlji, navode naučnici.
Amonijak je neophodan za mnoge biološke procese, a njegovo prisustvo u kapljicama oblaka može da žnači da bi „život mogao da stvara svoje okruženje na Veneri“, kažu naučnici.
„Ova studija sugeriše da u atmosferi postoji amonijak i da se ovaj lanac hemijskih reakcija zaista događa”, rekla je Siger. „I stvarno zgodna posledica toga je da bi neke od kapljica oblaka na Veneri bile pogodnije za opstanak života nego što se pre mislilo“.
Siger je jedna od grupe naučnika koji su pretpostavili prisutnost fosfina – još jednog gasa koji ima „bio-potpis“ – u oblacima na Veneri 2020. godine, a sadašnja studija nastavak je tog rada.
Međutim, ističe da je „nastanjivost“ atmosfere Venere trenutno samo hipoteza, izrazivši nadu da „u vrlo dalekoj budućnosti… možemo pokušati da vratimo uzorak sastava oblaka na Zemlju i potražimo sam život“.
Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE
