IZLOŽBA SLIKA ANDEJA BUNUŠEVCA: „NOVI DANI“ od 6. do 18. marta

U sred svetkovine prodrao sam se na Cara, proklet da si od vere odstupniče! Uhvatiše me vojnici, odrali su mi kožu sa leđa, utrljali so u ranu i zalili me vrelim uljem, iskopali su mi oči, odsekli mi nos i uši. Polegli su me na krst, zakovaše me klincima za drvo. Četri klina usijali su na vatri i zabiše mi ih klještima i čekićem  kroz lobanju u mozak. Dok su podizali krst pred rajom mozak mi je ključao ali nisam umro, u agoniji, bio sam svestan svega. Jedan do mene, čovek od zakona, rekao mi je: „smrdljivi Hrišćanine“ i pljunuo me u krvavo lice. Narod me je gađao trulim kupusom i paradajzom.

Imperator je ustao na tronu u seljačkom belom odelu okićen zlatom, dok je pozdravljao desnom rukom ljudi su mu klicali u histeriji padavši na kolena dok im je pena udarala na usta, dizali su ruke kа nebu. Kao grom začuo se strašan i milostiv glas samoga Boga, blagosloven da si sveti Abune jer mnogo si se namučio mene radi. Umro sam ali sam bio prisutan duhom, sve sam čuo i video. Narod je zaćutao, svi su čuli glas i Hrišćani i Mnogobošci. Zavladala je tišina, čuli su se prvi krici, postepeno, izbila je opšta tučnjava. Cara je okružila garda i dali su se u povlačenje ka gradskoj tvrđavi. Pogledao sam u nebo, video sam tunel na čijem kraju je sijala ogromna i sveta svetlost. Okrenuo sam tom prizoru leđa i krenuo putem Australije preskočivši u vremenu oko deset vekova.

Pojavljivao sam se lokalnom stanovništvu u snovima koje su oni držali za svetinju. Pitali su me kako se zovem, reako sam Abun. U snovima sam im mirio plemena, počeli su da me poštuju kao nekakvog svetog pretka iz vremena snevanja. Kako bih malo raspirio duhove, sazvao sam ih u snovima na sabor. Došli su svi glavni predstavnici plemena i muškarci i žene i deca. Rekao sam da odaberu najnevinijeg među njima da istupi. Iskoračio je pred mene jedan mladić od oko dvadeset godina. U rukama mi se stvorila teška borna močuga kojom sam tog klinca tolko jako udario po glavi da je pukla kao lubenica kad se baci iz sve snage o pod. Iz naroda se čuo krik neverice, zavladala je potpuna tama. U tami sam video tog mladića kako leži u postelji dok pored njega kleče otac i majka, majka je u suzama rekla: ubio ga je Abun u snu, otac je stavio desnu ruku na tlo izgovorivši: „Sine sad počivaš na svetom mestu“. Oborili su glave i plakali. Bljesnulo je neko svetlo, nešto me je povuklo u šesnaesti vek u planine Siera Nevada de Santa Marte, Kolumbija. Tamo sam živeo kao vrlo moćni duh u pećini u kojoj su lokalni urođenici poreklom od Tairona civilizacije pripremali svoje šamane tako što su donosili bebu u pećinu i vaspitavali je u potpunom mraku sve do zrelog doba. Učestvovao sam u obuci deteta tako što sam ga vodio na drugu planetu za koju su oni odavno znali, ali tamo nije bilo lako otići, bio sam od pomoći. Na toj planeti je živeo drugi narod koji uopšte nije imao tehniku, uprkos tome bio je million godina ispred nas na Zemlji. Pomoću nauke alijena sam napravio leteći tanjir kojim sam terorisao ljude u Americi dvadesetog veka. Kogi šamani su sve to tolerisali, smatrali su me za ambivalentnog duha velike snage i znanja.
Jednog dana su u pećinu upali Španski vojnici i sve ih poklali noževima, majke, šamane i decu. Gledao sam svete ljude mrtve na kamenom podu i vojnike sa bakljama kako se smeju i pričaju na tom odvratnom jeziku, jedan je stao da piša po leševima. Odabrao sam meni najbližeg vojnika i u gnevu stvorivši fokus energije, iskopao sam mu oko, osetili su kako ih je nešto nevidljivo udarilo, daše se u beg preplašeni. Nisam mogao da uradim ništa više od toga. Ophrvao me je agonični bes i još gori očaj, krenulo je pred očima da mi seva svetlo različitih boja, čuli su se zvuci večnog rata.

Pao sam u život, u poslednje dane, znao sam od početka da sam proklet. Usud mi dade ime Andrej Bunuševac. Primio sam žig roditelja, škole i institucije, 666, beleg neprijatelja! Ljudi oko mene su umirali, zajedno sa mnogima bio sam potpuno neuspešan u životu a ipak sam dogurao do zlatne palete ULUS-a i to pre pedesete godine. Gledao sam svakakve zlobnike, krvnike i poštene građane kako su užasno uspešni zavidevši im do tačke raspadanja utrobe od straha! Nešto sam želeo a to se nije ostvarivalo, nisam znao tačno šta, sve mi se smučilo. Spontano je došlo do nove faze, nisam radio ništa oko umetnosti, samo sam čeprkao po blatu i čekao da se nešto desi. Zamislio sam zmiju duginih boja i rekoh sebi: dolaze novi dani.

ANDREJ BUNUŠEVAC                                                                                  

Akademski slikar, član ULUS-a od 2012

Rodjen 1974 u Beogradu, završio je Master studije slikarstva 2013 na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića. Studirao je i vajarstvo na FLU 1994-1996, a ikonopis 2003 – 2006 na Akademiji umetnosti i konzervacije SPC,  gde je i apsolvirao.

Od 1997.godine Bunuševac aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama, uglavnom akril na platnu, kombinovanu tehniku i crteže. Dobitnik je dve nagrade : Zlatna paleta ULUS-a za najbolji rad u domenu slikarstva za 2022.godinu, i prvu nagradu na Festivalu kratkog filma „Lo – Fi /video/ Rex“ 1997.godine.

Samostalne izložbe:

2018, Nezavisna umetnička  asocijcija REMONT, crteži i slike „Zovu nas  ljudi“

2016, Galerija JUGOEXPORT, „In absence“ sa Rankom Travanjem i Irenom Bijelić Gorenjak

2016, Ulična galerija, Beograd, slike-akrili i digitalni print, “ NE TA KO“

2012, Galerija Otklon, Beograd, slike“Vrt uživanja 2.0“

2010, Dom kulture Studentski grad, slike i crteži“Poslednji dani“

2008, Klub Šipražje, Beograd,  crteži u boji“Izložba bez imena“

1999, Kulturni centar Birkagården, Stockholm, slike i crteži “Dualizam kao tema“

1997, Diskoteka FLU, zidni murali velikog formata

Otkupi

2014, Šimike za gaženje mrava po ćoškovima, ulje na platnu, 100x120cm, Muzej grada Majdanpeka preko  Ministarstva kulture RS / godisnji otkup umetničkih radova

2003, Sv. Stefan Prvovenčani,  zastava školske slave – jajčana tempera na svili /sa podlogom/, srednji format, zajedno sa Katarinom Bunuševac. Osnovna  škola Vuk Karadžić, Ostružnica

2012, Sv. Nikolaj Planas, ikona srednjeg formata, akril na platnu. Kapela Paraklis Sv. Jovana Zlatoustog, pri Studentskom Gradu