OVO DO SADA NISTE VIDELI, ČUDO NEVIĐENO: Kada se približi kasi, cela prodavnica u ŠOKU, levom rukom sve rešava!

Sve što mu treba nalazi se u njegovoj levoj ruci, koju je dovoljno samo da prinese čitaču za beskontaktno plaćanje i obavi kupovinu. Ovu „sposobnost“ ima od 2019. godine, kada mu je pod kožu ugrađen čip za beskontaktno plaćanje.

„Reakcije koje dobijam od blagajnika su neprocenjive! Čitava procedura ugrađivanja čipa boli kao kad vas neko uštine“, naglašava Pomen za „Bi-Bi-Si“.

Mikročip je prvi put implantiran u čoveka još 1998. godine, ali tek u poslednjoj deceniji ova tehnologija je komercijalno dostupna. A kada je reč o implantabilnim čipovima za plaćanje, britansko-poljska firma „Voletmor“ kaže da je prošle godine postala prva kompanija koja ih je ponudila na prodaju.

„Implant može da se koristi za plaćanje pića na plaži u Riju, kafe u Njujorku, šišanja u Parizu ili u vašoj lokalnoj prodavnici. Može da se koristi svuda gde se prihvataju beskontaktna plaćanja. Čip je težak manje od grama i malo je veći od zrna pirinča, sastoji se od sićušnog mikročipa i antene obložene biopolimerom – materijalom prirodnog porekla koji je sličan plastici“, napominje izvršni direktor ove kompanije Vojtek Paprota.

Dodaje da je čip potpuno bezbedan kao i da mu nije potrebna nikakva baterija niti druga vrsta napajanja, a do sada je prodato više od 5.000 ovakvih čipova. Tehnologija koja se koristi za plaćanje je slična onoj koja se nalazi u pametnim telefonima i ovakvi implantati za plaćanje zasnovani su na radio-frekventnoj identifikaciji.

Za mnoge od nas, ideja da se takav čip implantira u naše telo je užasna, ali istraživanje iz 2021. na više od 4.000 ljudi širom Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije pokazalo je da bi 51 posto ljudi razmotrilo ugradnju mikročipa. Međutim, u izveštaju se dodaje da su „invazivna i bezbednosna pitanja“ i dalje glavna briga ispitanika.

Pomen kaže da nema nijednu od ovih briga.

„Čip implantati sadrže istu vrstu tehnologije koju ljudi svakodnevno koriste“, od privezaka do otključavanja vrata, kartica javnog prevoza ili bankovnih kartica sa funkcijom beskontaktnog plaćanja. Razdaljina čitanja je ograničena malom antenskom zavojnicom unutar implantata. Implantat mora biti unutar elektromagnetnog polja kompatibilnog čitača i samo kada postoji magnetna veza između čitača i transpondera, implantat može da se pročita“, kaže Patrik.

On dodaje da ga ne brine da bi na taj način mogla da se utvrdi njegova lokacija i kretanje.

„Čipovi se koriste kod kućnih ljubimaca da ih identifikuju kada se izgube. Ali nije moguće locirati ih pomoću implantata ovakvog čipa – nestalog ljubimca treba fizički pronaći. Zatim se skenira celo telo dok se implant čip ne pronađe i očita“, kaže on.

Ipak, problem sa takvim čipovima i ono što izaziva zabrinutost je da li će u budućnosti postati još napredniji i prepuni privatnih podataka osobe kojoj je ugrađen. I, zauzvrat, da li su ove informacije bezbedne i da li se osoba zaista može pratiti.

„Koliku cenu smo spremni da platimo radi drugih pogodnosti? Gde podvlačimo crtu kada su u pitanju privatnost i bezbednost? Ko će štititi kritičnu infrastrukturu i ljude koji su deo nje?“, pita se Teodora Lau koja se bavi finansijskim tehnologijama i dodaje da su mikročipovi za plaćanje samo „produžetak internet stvari“.

UGRAĐUJU IH POD KOŽU, NE BOLI MNOGO, A OVO SU BENEFITI: Čipovi bi uskoro mogli da đođu i u Srbiju

Nada Kakabadse, profesor politike, upravljanja i etike Riding Univerziteta, takođe, je oprezna u pogledu budućnosti naprednijih čipova.

„Postoji tamna strana tehnologije koja ima potencijal za zloupotrebu. Onima koji ne vole ličnu slobodu, to otvara nove vidike za kontrolu, manipulaciju i ugnjetavanje. A ko poseduje podatke? Ko ima pristup podacima? I, da li je etički čipovati ljude kao što radimo sa kućnim ljubimcima?“, kaže Nada i rezultat bi, upozorava ona, mogao biti „slabljenje moći većine u korist nekolicine“.

Stiven Nortam, viši predavač inovacija i preduzetništva na Univerzitetu Vinčester, kaže da su zabrinutosti neopravdane. Pored svog akademskog rada, osnivač je britanske firme BioTek, koja proizvodi beskontaktne čipove od 2017. Njegovi implanti su namenjeni osobama sa invaliditetom koji mogu da koriste čipove za automatsko otvaranje vrata.

„Imamo svakodnevne upite i ugradili smo preko 500 implantata u Velikoj Britaniji, ali Kovid je doneo smanjenje broja. Ova tehnologija se godinama koristi kod životinja. To su veoma mali, inertni objekti. Nema rizika“, kaže Nortam.

U Holandiji, Pomen sebe opisuje kao „biohakera“ – nekoga ko stavlja delove tehnologije u svoje telo kako bi pokušao da poboljša svoje performanse. Ima ukupno 32 implantata, uključujući čipove za otvaranje vrata i ugrađene magnete.

„Tehnologija nastavlja da se razvija, tako da nastavljam da ih sakupljam. Moji implantati daju veću moć mom telu. Ne bih želeo da živim bez njih. Uvek će postojati ljudi koji ne žele da modifikuju svoje telo. To treba da poštujemo, a oni treba da poštuju nas kao biohakere“, zaključuje Pomen.