SMISAO I ZNAČAJ SNA: Ovo niste znali!

Iako radikalno različita u smislu sadržaja i osećanja, stanja u kojima se nalazimo dok sanjamo jednako su složena kao i dok smo budni. Dalje, ako posmatramo životni vek pojedinca, uviđamo da se dečji snovi jako razlikuju od snova odraslih. Deca sanjaju o emocionalnoj interakciji sa članovima porodice, prijateljima, zastrašujućih bića i životinja, dok odrasli sanjaju o drugim odraslima.

Snovi mlađih odraslih osoba ispunjeni su društvenim interakcijama sa prijateljima ili partnerima. Muški snovi znatno se razlikuju od ženskih: žene podjednako često sanjaju o muškarcima i ženama dok muškarci češće sanjaju o drugim muškarcima. Starije odrasle osobe obično sanjaju o kreativnim delima, o ostavljanju traga za sobom i stvarima koje ih trajno brinu, dok su snovi umirućih ljudi ispunjeni brojnim natprirodnim pojavama, slikama ponovnog susreta sa umrlom voljenom osobom. Isti oni snovi koji dete uvode u svet njegovih staratelja tokom detinjstva isporučiće ga nežno u svet svojih najmilijih kada se život približi kraju. Snovi nas doslovno prate od kolevke do groba.

Ako pažnju preusmerimo sa analize snova tokom celog života na snove tokom jedne noći, opet ćemo naići na veliku dozu heterogenosti. REM (rapid eye movement ili brzo pomeranja očiju, op. prev.) snovi se smenjuju sa epizodama spavanja koje nisu REM (NREM) tokom cele noći. Kako noć odmiče, NREM snovi postaju kraći dok se REM snovi produžuju. Tako npr. možemo provesti čak 45 minuta u REM snu neposredno pre buđenja ujutro.

REM snovi bitno su različiti od NREM snova. Ovi prvi ispunjeni su agresijom, dok ovi drugi nisu. Snovi koje sanjamo rano u noći (a koji se uglavnom sastoje od NREM snova) obično najavljuju emocionalnu prirodu određenog sukoba, koji se zatim obrađuje u drugim snovima kako noć odmiče. Emocionalna memorija prenosi se od NREM-a do REM-a tokom cele noći, sve dok se konačno ne smesti u dugoročne banke pamćenja u korteksu. Čini se takođe da dok sanjamo, mozak pristupa progresivno starijim sećanjima iz tih memorijskih banaka kako noć odmiče. REM snovi rano ujutro sadrže veći broj priča i sećanja iz ranog detinjstva nego REM epizode koje se događaju ranije tokom noći.

Snovi se razlikuju ne samo tokom života ili tokom jedne večeri, već se dramatično razlikuju i po istorijskim epohama. Snovi starih Grka i Rimljana, kao i snovi većine naroda drevnoga sveta, smatrani su direktnim portalima u duhovni svet i kraljevstvo predaka i bogova. Drevni narodi (a neki tradicionalni narodi čak i danas) često su doživljavali snove kao mesto za spajanje sa duhovnim bićem, što vam je moglo značajno pomoći ili ometati vas u svakodnevnim poslovima.

Snovi se takođe razlikuju po intenzitetu: što je intenzivnije fiziološko uzbuđenje tokom REM sna to je bizarniji sadržaj istoga. Na primer, obični svakodnevni snovi manje su intenzivni od velikih epskih snova. Ovakvi epski snovi često sadrže niz scena koje prikazuju fantastične svetove koje spavač često i više puta posećuje kroz nekoliko razdoblja sna. S druge strane, čini se da su obični snovi prilično stereotipni s obzirom da spavač ne radi ništa posebno osim društvene interakcije sa jednim ili dva poznata lika.

Nešto intenzivnija verzija običnog sna sadrži poznate i nepoznate likove. Ti nepoznati likovi obično predstavljaju pretnju na jedan neodređen način i počinju se pojavljivati kako snovi postaju intenzivniji. Na još većem nivou intenziteta, spavač i ostali likovi uključeni su u događaje i akcije koje sadrže neku vrstu ciljne narative. U takvome snu učesnici se nađu u jednoj brzo razvijajućoj priči koja uključuje dramatiku i obilje emocionalnih sukoba. Kako se nivo intenziteta povećava, još više bizarnih vizualnih sadržaja ulazi u san. Elementi kao što su vanzemaljska i nemoguća okruženja, nadprirodna stvorenja i metaforičke transmutacije likova i predmeta ulaze nam u san.

Iako intenzitet sna može objasniti razne vrste snova, on ne može objasniti neke od onih najzanimljivijih. Na primer, amputirci često sanjaju kako imaju sve udove. U snovima, oni možda ne dožive gubitak udova čak godinama nakon amputacije, pa čak i ako su se rodili sa fizičkim hendikepom. Slično tome, snovi gluvnemih osoba ili paraplegičara ne mogu se razlikovati od snova osoba bez teškoća u razvoju. Čini se kao da san ima pristup celom spavaču, koji je druga osoba od istoga pojedinca usidrenog u svetu budnih. U snovima, gluvoneme osobe normalno razgovaraju i slušaju. Pacijenti sa različitim nivoima paraplegije u svojim snovim lete, trče, hodaju i plivaju. San dobija pristup osobi koja je drugačija od stvarne osobe koja sanja.

Likovi u snovima ne razlikuju se samo od budne svesti onoga koji sanja: oni doslovno mogu preuzeti kontrolu nad tom svešću. Snovi pacijenata s višestrukim poremećajem ličnosti ili disocijacijskim poremećajem identiteta mogu sadržati ​​pojave alternativne osobe. Ta nova osoba često se pojavljuje u snu, a potom vremenom preuzima kontrolu. Spavač često doživljava prebacivanje iz svog primarnog identiteta u tu novu osobu tokom sna. Kada se to dogodi, ko zapravo sanja koga?

Izolovana paraliza spavanja, tokom koje se pojedinac ne može pomerati ili govoriti nakon buđenja, javlja se kada je jedan deo spavačevog uma budan a drugi deo ostaje u REM spavanju. Nakon ove epizode, sledeći san može biti prilično zastrašujući: npr. halucinacija o zlokobnoj prisutnosti koja sa spavačem pokušava komunicirati na neki način. Najčešće je namera demona da ga poseduje ili uništi.

Sa druge strane, snovi lažnog buđenja sadrže subjektivno iskustvo buđenja dok se ostaje u stanju snova. Spavač se oseća kao da se probudio i potom odlazi obaviti svakodnevnu rutinu, poput oblačenja ili pranja zuba. Prilikom obavljanja ovih rutinskih zadataka, spavač se stvarno budi! Ovakvi snovi često sadrže reference na pređašnje scene i likove iz snova a ne na one iz stvarnog sveta. Spavač se može probuditi u istom okruženju kao u onome snu koji se dogodio pre lažnog buđenja. Spavač će možda morati proći kroz nekoliko lažnih buđenja pre nego što se stvarno može probuditi.

Postoji još likova koje možemo susresti samo u snovima. Mrtvi, na primer, nikada se ne pojavljuju dok smo budni, dok u snovima mogu posmatrati žive i nositi poruku za osobu koja sanja. Takvi snovi obično su jasni, intenzivni i doživljeni kao apsolutno stvarni.

Zašto je sve ovo važno? Velika raznolikost stanja u kojima se nalazimo dok sanjamo sugeriše da je san jednako važan kao i budno stanje za biološku kondiciju i vrlo verovatno ima više generativnih mehanizama i funkcija. Na primer, sanjanje o zastrašujućim pretnjama verovatno nam pomaže da izbegnemo te pretnje u stvarnosti, dok ponovo sanjanje likova ili sredina koje smo već sreli u snu verovatno služi za prilagođavanje, održavanje ili promenu kognitivne arhitekture samog procesa sanjanja. Proces sanjanja događa se bez obzira na ono što se događa u budnom stanju i višestruko se referiše na nešto tokom sna, a što je nauka tek počela registrovati.

Izvor: opusteno.rs
Foto: Arhiva