ZNATE LI ŠTA JE JAPANSKA VISTERIJA: Neki je zovu i plava kiša, divna puzavica koja će ulepšati svačiji vrt(VIDEO)

Ova neverovatna biljka pomnje se još pre više od hiljadu godina u japanskoj tradiciji .

Visterije ili glicinije su rod koji se sastoji od desetak vrsta poludrvenastih penjačica čije se grane savijaju oko potpornih stubova u smeru kretanja kazaljki na satu i obrnuto. Mogu da se penju do 20 metara visine i do 10 metara širine.

Najpoznatija i najveća viserija  nalazi se u Sierra Madre u Kaliforniji, a zauzima oko 0,40 hektara i teži oko 250 tona.[1] Listovi su naizmenični (15—35 cm), u obliku pera, i ima 9-19. Cvetovi su raspoređeni u grozdaste cvasti (10-80 cm), uglavnom plavoljubičaste, ružičaste,lavanda boje,boje sleza ili čisto bele boje. Cveta u proleće kada se prvo pojave cvetovi, a zatim i listovi. Cveta još 2-3 puta tokom godine, sredinom leta i krajem jeseni.

Cvetovi nekih vrsta imaju izuzetno prijatan miris, a dolaze do izražaja ako se biljka posadi na pergole. Kineske i japanske vrste cvetaju tek nakon nekoliko godina (5—7), dok američke vrste cvetaju u drugoj godini jer su manjeg robusnog rasta od japanskih i kineskih glicinija.Na kraju cvetanja formiraju se mahune (plodovi) veličine 15 cm, koje sadrže zaobljena semena, obojena u smeđoj i crnoj boji.

Visterija bela – wisteria floribunda alba je listopadna penjačica koja može dostići visinu  4-8 m, a širinu 2-4 m. Cveta u periodu od aprila do  maja meseca mirisnim cvetovima bele boje koji se nalaze u grozdovima.

Glicinija je otporna i dugovečna biljka koja se lako adaptira na uslove niskih temperatura. U zavisnosti od vrste, mogu da ukrašavaju pergole, a ili da se koriste za dekoraciju zidova. Wisteria floribuda se često koristi za tende i pergole, a Wisteria sinensis, zbog svojih grozdastih cvasti koje se povijaju suprotno smeru kazaljki na satu, koristi za ukrašavanje zidova i fasada. Za gajenje u velikim saksijama,  najpogodnija je vrsta Wisteria frutenscens.

Wisteria frutescens

Ova vrsta nosi naziv i Wisteria Americana, odgovara joj toplija klima i dostiže visinu od 15 m. Cvetovi su ružičasti, veliki i nemaju miris, grupisani su u grozdaste cvasti. Korenov sistem je plitko razvijen, sa velikim brojem gomolja. Predstavlja vrstu koja je veoma invazivna, pa je potrebno zaštititi mesta na kojima raste plastičnim trakama kako bi se sprečilo neželjeno širenje. Ovoj vrsti orezivanje nije potrebno.

Floribunda wisteria

Nosi naziv i japanska glicinija, dostiže visinu od 30 m i veoma je dugovečna, može živeti i preko 50 godina. Izdržava temperature do -18°C. Lista i cveta istovremeno, a cvasti su joj najveće od svih vrsta glicinije.

Wisteria x Formosa

Predstavlja hibrid Wisteria floribunda i Wisteria chinensis. Dostiže visinu od 20 m. Cvetovi su ružičasti ili ljubičasti. Razmnožavanje se obavlja reznicama, jer mahune često nemaju semenke. Veoma je otporna na niske temperature i može opstati na temperaturama do -18°C.

Wisteria sinensis

Nosi naziv i kineska glicinija. Može narasti do visine od 20 – 30 m. Lišće joj je gusto, a cvasti su duge 15 – 20 cm, ljubičaste, bele ili plave. Ima krupne listove koji su prvo obrasli dlakama, a kasnije postaju glatki. Cveta krajem aprila i početkom maja, pre pojave listova. Veoma je dugovečna, dostiže starost od 100 godina. Veoma dobro opstaje na niskim temperaturama. Ima dve podvrste – Wisteria Plena koja ima dvostruke cvetove i Wisteria Alba koju karakterišu beli cvetovi.

Wisteria brachybotrys

Ova vrsta nosi nazive i bela ili svilena glicinija. Vodi poreklo iz Japana. Može narasti do 10 m visine, listovi su dužine do 35 cm, a grozdaste cvasti oko 15 cm. Plod je mahuna koja je otrovna. Vrsta je otporna na niske temperature, do -20°C.

Ashikaga Flower Park in Japan pic.twitter.com/U0Eeg4uqxM

— 日本 (@japaninpics) September 14, 2018

Wisteria macrostachya

Nosi nazive i Blue Moon Wisteria i Kentucky Wisteria i vodi poreklo iz SAD. Veoma je invazivna vrsta, a za rast joj je potreban čvrst oslonac. Potrebno joj je obezbediti mesto sa mnogo sunca. Sa cvetanjem počinje druge ili treće godine od sadnje, a cvetovi su joj ljubičastoplavi, grupisani u dugačke grozdove. Plod je mahuna koja podseća na pasulj.

Uzgoj glicinije

Gliciniji je potrebno obezbediti mesto na kome će dobiti mnogo sunčeve svetlosti. Mora imati bar 5 – 6 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno ili se može desiti da cveta jako oskudno, a listovi počnu gubiti boju i čvrstinu. Uzgajvači su vremenom uspeli stvoriti sorte koje su veoma otporne na niske temperature.

Osim svetlosti, treba joj obezbediti i navodnjavanje. Ako joj se omoguće ovi uslovi rasta, može živeti više decenija i davati cvetove koji će oplemeniti svaku baštu. Otpornost na niske temperature se povećava sa starenjem biljke, ali se ipak preporučuje da se zimi visterija zaštiti prekrivanjem odgovarajućim materijalima.

Plodored

Glicinija se slaže sa paviti, odnosno klematisom koji je takođe penjačica koja se koristi za dekorisanje pergola, ograda, zidova i obeliska. Zahtevaju jednake uslove gajenja, pa je i zbog toga preporučljivo saditi ih jednu u blizini druge.

Klematis je i jedina biljka koja može uspešno rasti u blizini glicinije, jer je glicinija veoma invazivna biljka koja oduzima drugim biljkama prostor, hranljive materije i sunčevu svetlost i na taj način guši biljke uz koje je posađena. Kontrolisati se može orezivanjem, a ako se previše raširi, treba je ukloniti.