DVA VELIKA GREHA I REČI KOJE ODZVANJAJU MARAKANOM: Da li je kapiten u pravu?

I opet je za katedrom bio Lajpcig, pokazavši da se na ovom nivou Lige šampiona ne prašta improvizacija i lutanje u odlukama.

Jasna je bila ideja trenera Baraka Bahara da od starta napadne goste iz Nemačke, svestan da će rival imati puno prostora, ali ulazeći u rizik da odigra na sve ili ništa. Na kraju je ispalo ništa u čudnom meču u kojem je moglo da ispadne mnogo gore nešto što govori rezultat 1:2, ali i da Zvezda dođe do čudesnog remija u ludom finišu.

Prema svemu prikazanom na Marakani, Lajpcig je pokazao da je mnogo jači tim od Crvene zvezde, pravljen za mnogo veće domete od grupne faze, koliko god pokazao da je ranjiv, ali je ipak trkački i tehnički na višem nivou, što se posebno videlo u prvom poluvremenu.

I da u sistemu Marka Rozea nema mesta eksperimentima kao kod Bahara i to na više pozicija.

Da li je Bahar konačno shvatio da Mijailović nije bek?

Srđan Mijailović je jedan od najpouzdanijih fudbalera Crvene zvezde, pravi profesionalac, taktički obučen igrač, naravno da ima limite, ali ni delić onoga što zna ne može da pokaze na spoljnoj poziciji.

Bahar to nije video ni u Lajpcigu kada je bespotrebno ispao kod prvog gola, valjda vodeći se njegovom taktičkom perfekcijom iz Mančestera, što se ispostavilo kao incident. Ipak, 45 minuta na Marakani protiv Lajpciga je valjda spoznao.

Od samog uvoda je bio popularni Mićko u kontraritmu, gazili su ga po njegovoj strani i rano je „požuteo“. Doduše, ne samo njegovom krivicom jer su često pravili višak baš kod njega. Očigledno da je Roze shvatio gde leži ključ…

Koliko je van svog mesta iz srca sredine, pa čak i odbrene, govori da uopšte nema mehanizme svojstvene spoljnom fudbaleru, sa osećajem da se ubaci u prostor na vreme, da ne govorimo o centaršutu.

I ono što je najbitnije u celoj priči – krivica za to nije Mijailovićeva, prava adresa je trener koji je pokušava da ubedi javnost i ekipu u suprotno. Otprilike, to bi bilo isto kada bi u Sitiju Pep Gvardiola dodelio Rodriju ulogu desnog beka i ubio mu ono što radio celu karijeru.

Zašto je „ubijen“ Kraso?

Žan-Filip Kraso je letos stigao na Marakanu posle višemesečnih pregovora i činjenice da se Zvezda finansijski i logistički ispružila kako bi ga naterala da Francusku zameni za Srbiju. Bio je drugi strelac Lige 2, sa čistim papirima iz Sent Etjena i pedigreom, pokazavši u početku da će biti pravo pojačanje.

Dao je pet golova u tri superligaška kola, a onda je počela da mu se smanjuje minutaža isto koliko i njegova motivacija. Već polovinom septembra je zapao u drugi plan toliko da je počeo da dobija po 10-15 minuta po meču. Istina, govor tela mu nije bio najbolji, ali ni Bahar nije imao sluha za njegove „bubice“, a morao bi.

Jer nisu svi igrači, posebno ti plemeniti, iskovani da budu vojnici u stroju, što trener mora da oseti, ali ne i Bahar. Doveo je Krasoa dotle do toga da ne dobije ni minut u Lajpcigu, a onda dve nedelje kasnije da počne van ikakvog kontinuiteta i forme.

Jeste bio nevidljiv Kraso za 45 minuta protiv Lajpciga, ali je izraelski stručnjak uspeo ponovo da ga „ubije“ i ostavi ga u svlačionici na poluvremenu. Takav potez bi ponovo mogao da utiče na napadača iz Obale Slonovače i pitanje je hoće li uspeti da se vrati na onaj nivo iz priprema kada se šalio sa Fjorentinom, Fenerbahčeom i Zenitom.

A takva situacija nikako ne može da odgovara Zvezdi jer će imati skupog i nezadovoljnog igrača van najveće scene.

Da li je Dragović u pravu?

Teško je biti prizeman i samokritičan u Zvezdi, posebno posle euforičnog leta. Međutim, kada kapiten i ličnost kao što je Aleksandar Dragović pošalje poruku da vidi poraz u meču odluke sa Jang Bojsom, onda moraju svi da se zapitaju na Marakani.

– Zasluženo smo izgubili, nemamo mi šta da tražimo u Ligi šampiona. Samo pričamo i računamo, ako budemo ovako igrali izgubićemo i u Bernu. Moramo da se podignemo, da svaki igrač bude 100 odsto bolji. Mogli smo da gubimo 3:0 ili 4:0 u prvom poluvremenu, nije bilo dobro – otvoren je Dragović, kakav je uvek bio kao pravi primer lidera.

Istina je negde na sredini jer bi, ruku na srce, Dragović morao da uzme u obzir da je Lajpcig na višem nivou. Ipak, ako je pre svega ciljao na prvo poluvreme onda njegove reči imaju uporište. Zvezda u prvih 45 minuta nije imala ni glavu, ni rep, niti bilo kakvu vezu između linija, toliko da je jedva uputila jedan slab šut ka golu Lajpciga koji je jedva završio pet metara od gola.

S tim oscilacijama ne bi smela da ode u Bern na nezgodni veštački teren, odnosno podlogu na kojoj se već dva puta mučila ove sezone kada je jedva pobedila IMT (2:1) i izgubila od Voždovca (3:2).

KAKO DO EVROPSKOG PROLEĆA: Zvezdu i remi protiv Jang bojsa može da odvede do trećeg mesta i Lige Evrope

Prvih 45 minuta bi morali da budu upozorenje, a drugih da se vidi svetlo na kraju tunela i da Crvena zvezda, koliko god joj rezultat izmicao u poslednje vreme, ne može da zaboravi da igra fudbal.

Samo joj je potreban adekvatan čovek sve to da posloži. Za sada nije uspeo Bahar, a i pitanje je da li će i koliko kredita mu je još ostalo…