OSTOJA MIJAILOVIĆ: Vratiće nam se sve nesrećno izgubljeno

DATUM koji će svima onima koji crno-bele boje smatraju svojim, ostati duboko urezan u jedno od najlošijih sećanja jeste 15. mart 2020. godine.

Dan kada je nastupila pandemija virusa korona, čime je košarkaška sezona prekinuta, a samim tim i šansa za jednom od najuspešnijih godina u novijoj istoriji Partizana, s obzirom na to da je „parni valjak“ do tada osvojio sve što se može osvojiti (domaći Kup i ABA Superkup) i bio na pragu istog epiloga u još dva takmičenja (ABA liga i Evrokup).

Devet meseci kasnije, predsednik KK Partizan, Ostoja Mijailović, u razgovoru za „Novosti“, govori o posledicama koji je takav rasplet događaja povukao za sobom, a koje se jasno oslikavaju i na tekuću sezonu, kao i o mnogim drugom aktuelnostima.

Da li su postojale šanse da Andrea Trinkijeri ostane trener Partizana?

– Kada je prekinuta sezona, bio je to depresivan trenutak za sve nas u klubu. Trinkijeri je izrazio želju da vodi evroligaški klub. Ne mogu da kažem da je bilo ikakve ucene sa njegove strane. Prosto, kada neko poželi da ode, vi nemate moralno pravo da ga terate da ostane. Rastali smo se u dobrim odnosima, on je čovek koji je za nepune dve godine rada u Partizanu ostavio vidljiv trag.

Mislite li da je bilo ispravno postaviti Vladu Šćepanovića za glavnog trenera?

– To je bio prirodni potez. Vlado je neko ko je učio trenerski zanat od Trinkijerija i neko ko ove igrače odlično poznaje. Nije bio trenutak za neku euforiju, kao što nije ni sada, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo. Morali smo da smanjimo finansijske izdatke zato što nemamo prihode ni od prodaje karata ni od novih sponzora. Splet okolnosti je bio takav da nije uspeo da se izbori sa obavezama koje su mu poverene i morali smo u jednom trenutku da reagujemo kako ova sezona ne bi kompletno otišla niz vodu.

ČAST JE IMATI DVORANU U PEKINGU

ŠTA konkretno Partizan dobija od saradnje sa kineskim prijateljima?

– Oni su izrazili želju da koriste brend Partizana, uz adekvatnu kompenzaciju na godišnjem nivou. Kina je prijateljska zemlja Srbiji i čast nam je što se tamo nalazi dvorana. Želimo da se Partizan vidi širom sveta. U jednom delu imamo određeni finansijski interes, za sada ne preveliki, ali svakako, videti našu dvoranu u Pekingu je veliko zadovoljstvo.

Kako je izbor pao na Sašu Filipovskog?

– Nije bilo lako pronaći trenera koji može da odgovori na izazov vođenja kluba kakav je Partizan, a da se pritom prilagodi na trenutnu situaciju. Bilo je raznih ponuda i pregovora. Predlog sportskog direktora sam prihvatio i izneo ga pred Upravni odbor, koji je jednoglasno glasao za postavljenje Filipovskog na mesto trenera. U meni je presudio i neki lični osećaj koji sam dobio u razgovoru sa Sašom. Uveren sam da smo napravili odličan izbor.

Da li bi trebalo očekivati neka pojačanja?

– Od kada sam ja u klubu, dovođenjem igrača se isključivo bavila struka. Ukoliko budu izrazili želju da su potrebna pojačanja, mi moramo da nađemo rešenje da to i ostvarimo. Sa druge strane, mislim da imamo odlične igrače, uglavnom iste iz prošle sezone, s tim što bi trebalo imati na umu da su nam dodatno opterećenje iz ove sezone pogrešne odluke pojedinih ljudi iz struke da se dovode neki igrači koji nisu ni igrali, a opteretili su budžet za ovu godinu, zbog čega nismo imali prostora da se pojačamo adekvatno.

Koliko ste odlučni u nameri da istrajete u takvom načinu funkcionisanja? U Srbiji je veoma atipična pojava da se uprava ne meša u struku?

– Ja sam, pre svega, dužan da ovaj klub zaštitim da posluje u skladu sa zakonom i finansijama. Mi smo 2017. plaćali sedmoricu trenera (Vujošević, Nikolić, Džikić, Božić, Jovanović, Gašić i naposletku Čanak…), čija je ukupna obaveza bila oko milion evra. Danas su svi oni isplaćeni, samo je Dušku Vujoševiću ostalo negde oko 25 odsto obaveza. Razlog zašto se ja bavim ovime, a ne mešanjem u izbor igrača jeste da ne bih nekome ko sutra dođe na ovo mesto ostavio tri miliona evra dugovanja prema bivšim igračima. Sigurno je da bih u očima navijača bio veći kada bih dovodio skupocena pojačanja i ponašao se rasipnički, ali ja tako ne mogu da funkcionišem jer iza sebe imam kompanije koje posluju tržišno i za mene nije normalno da neko za sobom ostavi zaostala potraživanja od sedmorice trenera.

NEKI KLUBOVI BILI PROTIV ABA LIGE

DA li mislite da je nekom u interesu da regionalna liga ne postoji?

– ABA liga je ove godine položila ozbiljan test. Za opstanak takmičenja je bilo gotovo 90 odsto klubova, a siguran sam da su postojali klubovi kojima nije odgovarala, nadajući se da će im eventualno rasformiranje Lige otvoriti mogućnost da igraju Evroligu. Međutim, većina želi ovakvu ligu koja ima veliku vrednost.

Koliko ste morali da smanjite budžet za ovu sezonu?

– Veliki je problem to što smo sa većinom igrača ugovore potpisali prošle godine i stoga nismo mogli mnogo da utičemo na taj finansijski aspekt. Ono gde smo mogli da vršimo korekcije, vršili smo. Sa zaposlenima u klubu smo se dogovorili o smanjenju plata. Želim da se tim ljudima zahvalim, jer su nam pomogli da ovaj period prebrodimo sa što manje štete.

Zašto ste dozvolili FMP vlasnički udeo u ABA ligi?

– Zato što su svi naši zahtevi ispunjeni. FMP, koji i nije bio na redu za to, ne predsedava Ligom. Zatim, Zoran Tošković, tast Filipa Čovića je smenjen sa mesta predsednika kluba jer je u sukobu interesa, a i transformacija društva u DOO (društvo s ograničenom odgovornošću) je u toku, pa nije bilo prepreka da potpišemo. Pritom su se i svi klubovi složili da CAS (Sud za sportsku arbitražu u Lozani) treba da bude deo novog društvenog ugovora.

Partizan od 2010. čeka na trenažnu halu u Beogradu. Međutim, pre nekoliko meseci ju je dobio u Pekingu uz pomoć navijača i prijatelja kluba iz Kine. Da li mislite da je Partizan dovoljno poštovan u svojoj zemlji?

– To je samo dokaz da je Partizan jedan od najvećih sportskih brendova u Srbiji. Mislim da je naš košarkaški klub jedan od onih koji bi trebalo da ima svoju imovinu i trenažnu halu. Mi u ovom trenutku nismo u mogućnosti da to uradimo. Ja nisam neko ko može da odgovori na pitanje da li je Partizan dovoljno poštovan u svojoj zemlji. Pomoć koju imamo od strane države je velika i stiže na vreme. Da li imamo potrebu za većom pomoći? Imamo. Ali moramo biti realni da država puno ulaže u sport i pomaže mnogima. Potpisali smo petogodišnji ugovor sa „Arenom“, i plan je bio da punimo dvoranu i da tim prihodom, koji samo od prodaje karata može biti i preko dva miliona evra, napravimo svoju halu. Moram da istaknem da smo prošle sezone pre prekida samo od ulaznica zaradili oko milion evra. Samo za utakmicu protiv Uniksa koja nije odigrana smo prihodovali 10 miliona dinara i moram da se zahvalim svim onim ljudima koji nisu tražili refundaciju.

Čini se da košarka na Jadranu nema svetlu budućnost u Evroligi. Zašto ste se onda, ipak, odlučili za takmičenje pod njihovim okriljem, umesto FIBA?

– Nažalost, mi kao region smo bitku za našu košarkašku poziciju izgubili zbog ličnih sukoba. Da se uprava u vreme Duška Vujoševića bavila marketingom i ekonomskim pitanjima, a u skladu sa rezultatima koji su tada pravljeni, Partizan bi danas bio jedan od najjačih klubova u Evropi po svakom segmentu. Bila je to teška odluka zato što smo smatrali da tamo pripadamo više nego Zenit, međutim isključivi razlog zašto nismo dobili vajld kartu je – novac. Nažalost, nismo profitabilno tržište. Međutim, mislim da je Partizanu mesto uz najbolje u Evropi i ne bi trebalo da budemo tas na vagi koji će da lomi između Evrolige i FIBA. Finansijski bi bilo znatno bolje da smo se okrenuli FIBA, ali to bi nam onda zatvorilo neke druge mogućnosti.

PETRUŠEV I OTAC

FILIP Petrušev u dresu Mege dominira ABA ligom. Postoje informacije da je letos bio na pragu Partizana. Zašto se to izjalovilo?

– Meni je, pre svega, drago što je Filip Petrušev partizanovac. Bili smo u komunikaciji sa njim, ali prosto njegov otac je doneo odluku i bio izričit da Filip ode u Megu zato što je smatrao da će tamo dobiti više pažnje nego ovde.

Na kraju, kako gledate na trenutne rezultate?

– Pre svega, očekujem da ovu sezonu preživimo i da sa što manje štete uđemo u sledeću. Uz to ćemo se truditi da osvojimo maksimalan broj trofeja i da se vratimo tamo gde pripadamo. Sezona je veoma specifična i zato što klub najveću snagu dobija upravo od svojih navijača, kojih sada nema. Što se tiče ABA lige, tu nemamo više prava na grešku. Ne odustajemo, borićemo se za svaku utakmicu, ali ono što je specifično jeste to da smo šest ili sedam mečeva nesrećno izgubili, na jednu loptu, i mislim da će nam se to vratiti u drugom delu. Evrokup smo dosta dobro odigrali. Verujem da smo se u Top 16 fazi našli sa nešto lakšim ekipama, ali neće sigurno biti jednostavno i moramo da se borimo do poslednjeg atoma snage.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.