KRAJ ZA ORLOVE: Srbija nerešenim rezultatom protiv Danske završila učešće na EP

Kraj, Ende. Čekala je Srbija na povratak na Euro 24 godine, a završila ga je za manje od dve nedelje. Više nego zasluženo jer sve što je prikazala počev od Engleske i Gelzenkirhena, preko Slovenije do večerašnje „utakmice decenije“ protiv Danaca bilo je, rečju – razočaravajuće. Novo podglavlje neshvatljivog opreza u prvom i prstohvata šansi u drugom delu igre za opšti utisak da Orlovi nokaut fazu nisu ni zaslužili. Arumenti su tek jedan postignut gol za 270 minuta fudbala i sumornih 0:0 na minhenskoj Areni.

Ma koliko nestvarno zvučalo, katarski ponor postao je još dublji u Nemačkoj. Nova grupna faza završena je sa epitetom fenjeraša, bez hrabrosti i zajedništva koje se osećalo samo na konferencijama za medije. Tamo je i najavljeno da će Srbija protiv Danske probuditi iz anesteziranog stanja čim sudija dune u pištaljku, no to se ni večeras dogodilo nije.

Propao je eksperiment selektora Stojkovića, novo klupiranje kapitena Dušana Tadića, promena formacije iz koje je uklonjen jedan od dvojice špiceva – Dušan Vlahović. Ali i da se umesto Aleksandra Mitrovića našao u startnoj postavi ne bi bilo mnogo drugačije. Bez plejmejkera se (ni) večeras, nije moglo.

Posle Engleske i Danske, pustila je Srbija još jedno prvo poluvreme u vodu, iako je prethodnih dana kao jedna od glavnih boljki Orlova apostrofirano upravo slabo otvaranje utakmica, glava u jastuku od uvodnog sudijskog zvižduka, stanje koje izaziva guranje bromazepama. Istina, nije se ni Danska naigrala fudbala pored sveprisutnog Strahinje Pavlovića i srpskih štopera, ali je pretila, želela pogodak više od Srbije kojoj je on bio daleko potrebniji.

Ako je na otvaranju Eura bilo logično čekati zastrašujući tim Engleske u prvom delu, kako objasiti da je Srbija prvo poluvreme utakmice u kojoj je morala da pobedi kako ne bi zavisila od drugih selekcija, okončala bez udarca na gol. Da ne bude zabune, ne u okvir, već na gol?!

Reči selektora Stojkovića da je Lazar Samardžić spreman da poleti pale su u vodu tokom prvog poluvremena duela na minhenskoj areni. Dobio je mladi vezista priliku da uskoči u kopačke najkreativnijeg fudbalera Srbije, kapitena Dušana Tadića, ali večeras ih nije obuo. Umesto da on bude taj koji će, uzeti loptu na polovini igrališta okrenuti se licem ka golu, i dalje dirigovati, utisak je da se premalo nudio saigračima, možda i da se izgubio u hodnicima pritiska kakve odlučujuća utakmica grupne faze Eura nosi.

Pozdravio je Novak Đoković sve reprezentativce Srbije pre povratka u tunel i svlačionicu nakon zagrevanja. Maltene svakom pružio ruku, ali se šampionski pelcer najboljeg tenisera svih vremena nije primio.

Desetak minuta od starta duela Danska je diktirala ritam sve dok se u nagoveštajima nije otovrila prilika da Srbija zapreti Eriksenu i drugovima. No, Saša Lukić koji je uz Samardžića utakmicu počeo kao jedan od najbližih saradnika Aleksandra Mitrovića, poslao je prejaku loptu u prostor za Mitrovića. U 14. minutu Srbija se prvi put osmelila da na polovinu rivala zakorači sa desetoricom igrača, ali jalovo… Spora predaja lopte, bez igre na prvu, adekvatnih kretnjih, brze promene pozicija.

Prvi put je zaista opasno u šesnaestercu Srbije bilo u 16. minutu kada su kombinovali krilni bekovi Danske. Mele je savo kiflu za Baha, igrač Benfike pokušao da utrči iza leđa odbrane, ali ga je Živković povukao taman toliko da ovaj padne, a da ne bude jedanaesterac i da ovaj ne zahvati loptu na željeni način. Samo pet minuta kasnije, morao je Rajković da vadi kestenje iz vatre i da korektorom briše grešku, te poklonjenu loptu Ivana Ilića. Eriksen je gađao iz prve i lopta bi verovatno ušla u mrežu da je srpski golman nije kačio vrhovima prstiju.

Usledila su dva kornera za Dansku, drugi prilično stresan za Srbiju, pošto je lopta prešla gol linju, mada je bilo prilično jasno da je Jonas Vind uz Rajkovića uneo i loptu u gol, samim tim ga i faulirao. Mada, čak i da je taj segment bio „čist“, lopta je svakako u vazduhu napustila granice igrališta.