DEJAN SAVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Nismo mi rukometaši pa da radimo na suvom!

Srpski sportisti su nas kroz decenije navikli na vanserijske rezultate, pomalo i razmazili, ali niko to nije činio na impresivniji način od vaterpolista, i to, kako se čini, uz minimalna ulaganja. I nikad nisu kukali, tražili izgovore, pažnju, novac ili slavu. Jedino na čemu su uvek insistirali, i to zarad dolazećih generacija, a ne zbog ličnog komfora, bili su adekvatni uslovi za treniranje i napredovanje. Zato pozvanijeg čoveka za ovu bolnu temu od selektora „delfina” Dejana Savića, koji već danas sprema kandidate za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine, nismo mogli da dovedemo u goste u redakciju Objektiva, na razgovor sa novinarima našeg štampanog izdanja.

“Poslednji bazen koji je sagrađen u Beogradu je „11. april”, davne 1979. godine. Trebalo je da dobijemo trening-centar, sa svim pomoćnim bazenima, ali na kraju smo dobili balon, u kojem danas treniramo. Ipak, ne možemo da se žalimo, dobili smo baš ono što nam je trebalo. Da citiram nedavno preminulog Maradonu – kad sam došao u Barselonu, tražio sam ‘ferari’, a dobio sam ‘fijat’” uz zarazan smeh konstatuje Savić, i dodaje ozbiljnim tonom:

“Imamo oko 20 vaterpolo klubova, ko zna koliko plivačkih, tu su i sinhrono plivanje, skokovi u vodu, građanstvo, rekreativci. Sa nekoliko bazena u dvomilionskom gradu jasno je da imamo veliki problem sa terminima za treniranje. Beogradu trebaju još najmanje dva olimpijska bazena, tu nema nikakve dileme. Igrao sam u Italiji, Španiji i na kraju karijere u Rusiji, na 30.000 građana potreban je jedan bazen. Ako imamo milionski grad, kao što je Beograd, mislim da je računica jasna. Nije tajna da u Mađarskoj svaki mali grad ili mesto ima olimpijski bazen. I tu se ne radi samo o tradiciji vaterpola, već je tu kultura vode – lekovitost, banje. Primera radi, mađarska reprezentacija nas je pozvala na zajedničke pripreme u Segedin od 16. do 19. februara, kada se otvara još jedan zatvoreni olimpijski bazen. Mi smo u specifičnom sportu, nefunkcionalni smo ako treniramo na suvom. Teretane i sale nam pomažu za određene vežbe snage, ali ne možemo taktiku praviti na suvom. To je onda drugi sport i zove se rukomet”.

U BEOGRADU BORBA ZA TERMINE

Zvuči neverovatno, ali beogradski klubovi su u najlošijoj situaciji po pitanju uslova za treniranje.

“Borimo se za termine. Tako nije u drugim gradovima, oni imaju bolju saradnju s lokalnim samoupravama. Tu pre svega mislim na Kragujevac, Šabac, pa donekle i Novi Sad, odnosno Niš i Suboticu. Zato, kada pominjem sportski centar vaterpolo reprezentacije, ne mislim da mora da bude u Beogradu, daleko od toga, ali da bismo lakše i bolje funkcionisali, potrebno nam je još bazena. I ta priča nije od danas aktuelna”.

Posle dugo vremena, reprezentacija Srbije se 21. decembra ponovo okupila.

“Poslednju utakmicu odigrali smo početkom marta ove godine, pa se ovo okupljanje smatra nekim nastavkom priprema. Otkazivanjem Olimpijskih igara u Tokiju igrači su predugo bili bez bazena. Čak i kada se dese povrede, ne daj bože, igrači su od pet do šest nedelja van bazena, a već posle toga polako počinju da treniraju. Sada se desilo da su vaterpolisti osam sedmica bez treninga. Znate, nije isto kada imate pauzu od godinu dana sa 23 i sa 33 godine. Spremamo se za 2021, Igre u Tokiju su vrhunac. Ambicije su da osvojimo medalju. Zato smo okupili veliki broj igrača, kako bismo se spremili za Tokio, ali i za Pariz 2024. U taj ciklus uključeni su i igrači iz mlađih selekcija”.

OI U TOKIJU UZ MARKETINŠKE TRIKOVE

Sve navijače najviše brine da li će se Olimpijske igre uopšte održati, jer je nemoguće predvideti kakva će situacija biti sutra, a kamoli za šest meseci.

“O tome razmišljam, ali se ne brinem. Samo se nadamo da ćemo o konačnoj odluci biti obavešteni na vreme. Znate, imamo igrače koji se opraštaju od reprezentacije. Nije prijatno kada uđete 100 posto fokusirani u pripreme za takmičenje, pa onda čujete da je otkazano. U konaktu smo sa Olimpijskim komitetom Srbije i 99 posto sam siguran da će Igre biti održane. Verujem da će Japanci to organizovati po svaku cenu. Čak i da ne bude navijača, oni su rekli da će finansijski gubitak pokriti iz budžeta. Videli smo na primerima nekih drugih sportova, kao što su fudbalska Premijer liga, Liga šampiona, NBA liga, da finansijski gubitak može da se opravda nekim marketinškim trikovima. Nedostajaće nam navijači, ali sve je stvar prilagođavanja. To je ozbiljna vrlina, i ko se prvi prilagodi, biće u prednosti”.

Vaterpolo je specifičan sport sa specifičnim rivalstvom. To potvrđuje i činjenica da večiti borci za medalje, poput Srbije, Mađarske i Hrvatske, često zajedno treniraju i pripremaju se za najveća takmičenja.

“To je način funkcionisanja koji ja znam već 20 godina. Treniraćemo i sa Crnogorcima, pa sa Amerikancima. Bez obzira na sve to, može se sakriti taktika od rivala, sistem ne može, ali pojedine stvari mogu. Na trenerima je da spreme ekipe i da, recimo, jednu akciju pripreme na više načina”.

POSLEDNJI REZULTATI SA ŠPANCIMA NISU REALNI

Zdravo rivalstvo je važan deo svakog sporta, pa se otud nameće pitanje ko je Srbiji večiti rival.

“Toga nema u reprezentativnom vaterpolu. To se menja. Na primer, mojoj generaciji najveći rivali su bili Mađari, generaciji pre nas Amerikanci i Sovjeti, a danas su to Italijani, pa i Španci. Istina je da u poslednje vreme imamo nešto slabiji rezultatski skor sa Špancima, iz određenih razloga, ali smatram da ti rezultati nisu realni. Nadam se da ovo neće biti objavljeno kod njih”, našalio se selektor „delfina”, i dodao da svi reprezentativci uživaju u ljubavi i podršci koju dobijaju od ovdašnjih navijača.

“Mentalitet je taj koji čini da vas dižu u nebesa posle pobede i kritikuju posle neuspeha. Taj nacionalni naboj koji nosi igranje za reprezentaciju, a ko je iole patriota, svima prija, jer je to potvrda i vrednosti koju posedujete. To nije samo zastava, himna, već ime i prezime, baba i deda, poreklo. Evo, sad sam se naježio dok pričam o tome”, rekao je Dejan Savić, i u smiraj ove teške 2020. godine jednom rečenicom nas uveo u olimpijsku groznicu.

A kako se ta groznica i sportska tenzija leče uz društvo u kafani, da li je istina da uvek sa sobom nosi blokčić i zapisuje sve, ko se iz ekipe iskrada iz karantina, kako zamišlja sebe bez vaterpola – čitajte u sutrašnjem nastavku nesvakidašnje priče s jednom od naših najuspešnijih sportskih ličnosti koju smo ikad imali.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.