„ZA TOLIKE PARE, JAKO LOŠE IGRATE“: Milionska pojačanja izbacila Zvezdu iz Evrope

Hvatali su se na Marakani na igrački iskorak, što možda ima uporište u tome da je Zvezda periodično igrala jako dobro protiv Sitija, Lajpciga i Jang Bojsa, ali je rezultat taj koji se piše i surovo govori da je osvojila samo jedan bod od mogućih 15. Izvesno biće i jedan od 18.

Samo četiri meseca ranije niko nije mogao da pretpostavi da će ovako nešto da se desi. Na odlična izdanja iz pripremnog perioda investiran je nikad veći novac u srpskom fudbalu, posebno nakon žreba kada su u danu dogovorena tri transfera vredna desetak miliona evra za dolaske Nasera Đige, In-Boma Hvanga i Šerifa Ndijajea.

Verovali su u Zvezdi da su uspeli da pogode, ali će se ispostaviti kasnije da su im baš ta skopocena pojačanja došla glavobolje hladne noći u glavnom gradu Švajcarske 28. novembra.

Tražila se „mitska“ devetka i napadač ubitačnih karakteristika, pre nego što je Bahar prelomio da je Ndijaje taj. Imao je na stolu još neka imena, ali je procenio i zatražio od uprave da se dovede Senegalac kako bi imao širinu u špicu. Kako je počelo tako se i završilo – porazom i promašajima.

Od praznog gola na Banovom brdu do Berna, kada je propustio da realizuje dva zicera, Šerif se pokazao kao fudbaler kome, koliko god to čudno zvučalo, nije posao da daje golove.

Plaćen četiri miliona evra da rešava baš ovakve utakmice, pokazao je samo da zna da se zagradi i pomeri linije protivničke odbrane, što je mizerno u odnosu na ono šta bi trebalo da radi napadač i koji mu je primarni zadatak.

Statistika je jedino merilo kada pitaju napadača koliko je dao golova, a ona kaže da je dao samo jedan gol u Superligi i Ligi šampiona za preko 800 minuta – Jang Bojsu u Beogradu. Mršavo da mršavije ne može.

Sve to bi možda moglo da se pokrije da nije pokazao da je tehnički ispodprosečan pred zicerom, a o udarcem glavom ne da ne govorimo. To se uči u mlađim selekcijama, što je lekcija koju je vrlo verovatno preskočio Senegalac.

Kraso ne može bez kontinuiteta

Pre Ndijajea, još pompeznije, u istom prelaznom roku stigao je Žan-Filip Kraso. Doveden je kao najzvučnije pojačanje u iscrpljujućoj i dugoj misiji uprave da izabere Beograd posle Sent Etjena kao slobodan igrač u moru drugih ponuda, sve kako bi preuzeo ključeve ovog tima. Međutim, prasak na otvaranju sezone, serije superligaških golova i asistencija bile su kratkog daha.

Daroviti momak iz Obale Slonovače upravo je usled dolaska Ndijajea zapao u drugi plan. Bahar je procenio da mu je potrebniji drugi profil napadača, a ne motorički slabiji Kraso, koliko god bio tehnički bio najpotkovaniji u timu.

Polako mu je smanjivao minutažu, a onda kako je rastao pritisak vraćao ga je, sve dok nije dobio pola sata u Bernu da vadi kestenje iz vatre. Videlo se da ga sluša lopta i dalje, ali da je manjak kontinuiteta ostavio traga i onaj promašeni zicer bi vrlo verovatno bio gol da je igrao više.

Ovako, ispostaviće se da je taj promašaj njegov „beleg“ u Zvezdi i detalj koji je potpisao eliminaciju iz Evrope, za šta veliki deo krivice bi trebalo da snosi trener koji nije imao razumevanja za njegov nešto drugačiji pristup jer ne može Kraso da bude radnik isto kao profesionalac kakav je Srđan Mijailović.

Kad i Glazer kiksne u meču odluke

Da stvar bude teža po Crvenu zvezdu u Bernu je najlošiji meč odigrao golman Omri Glazer, čovek koji jedini uz Aleksandra Dragović može da zaradi prelaznu ocenu za celokupni utisak u Ligi šampiona.

Još jedan momak za kojeg je izdvojeno milionsko obeštećenje Hapoel Ber Ševi neshvatljivo je loše reagovao kod drugog gola. Opet, nije realno da u svakom meču ima 10+ odbrana, ali je njegov kiks došao u najgorem mogućem trenutku.

Šut Bluma je bio iz kategorije lako odbranjivih, ali je pad koncentracije kao u Mančesteru doprineo da Glazer, ispostaviće se, potpiše poraz od Jang Bojsa. Tom momku ne bi smelo ništa da se zameri, pravi je primer profesionalca i velikog radnika, gledajući formu verovatno je najkonstantniji igrač u timu, i sigurno će izaći još bolji posle ovog.

Opet, Zvezdin voz za Evropu je prošao i sada nema nazad.

Zvezda ima budućnost – s svojom decom

Kada se doda da još Osman Bukari nije imao svoj dan, ponovo solirajući, da je još još jedno pojačanje Marko Stamenić bio u „trakalici“, nije ni iznenađenje rezultat u Švajcarskoj.

Ako bi trebalo izvući neku pozitivnu stranu to je da Crvena zvezda može da se osloni na sopstvenu decu. Kosta Nedeljković, bez obzira na autogol, pokazao je da će biti igrač za bar 10 godina u A timu Srbije, isto kao i Jovan Mijatović bez obzira na velike promašaje, a u tom redu su lucidni Vladimir Lučić, braća Mituljikić, Jovan Šljivić, Nikola Knežević…

Sve su to momci koji će jednog dana biti nosioci Crvene zvezde na kojima će da se grade uspesi, na kraju krajeva i zaradi novac od eventualnih transfera, dok bi stranci trebalo da služe da prave razliku kao što je Hvang pokazao da može, isto kao Peter Olajinka uz Glazera i Bukarija.

Ipak, suštinski su je iz Evrope u Bernu izbacila skupo plaćena pojačanja koja nisu uspela da urade ono zbog čega su došla. Zato sada nikog ne čude skandiranja navijača „Najskuplji, a loše igrate“…