ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA ANTITELA NESTAJU ZA TRI MESECA: Ali, da li je zaista tako?

„Imunitet na korona virus traje samo tri meseca“, odjeknulo je nedavno sa naslovnica širom sveta. Baš kada smo mislili da nas više ništa ne može poraziti u godini u kojoj je pandemija odnela više od 600.000 života, stigla je ta, možda i najsumornija vest od svih.

Oni koji su pročitali studiju koja je pokrenula lavinu zastrašujućih naslova verovatno su ostali prestravljeni. Naučnici Kraljevskog koledža u Londonu pratili su pacijente izlečene od kovida-19 od marta do juna. Nekoliko nedelja nakon preležane bolesti njihova krv bila je puna antitela, ali bi ona uglavnom nestajala između drugog i trećeg meseca.

Implikacije takvog otkrića bile bi užasne. Ukoliko imunitet isparava posle nekoliko meseci, to znači da jedna osoba može da se zaražava u nedogled. To znači da je kolektivni imunitet nemoguća misija i, što je još gore, da bi buduća vakcina koju primimo štitila samo kratak period. Ukratko, studija je dočarala svet u kome pandemija nikada ne nestaje.

Nekoliko stručnjaka je za „Atlantik“ pokušalo da ublaži ovu apokaliptičnu sliku koja se stvorila u mnogim glavama nakon pomenutog istraživanja. Njihova poruka bi bila: „Smirite se, istina je daleko komplikovanija“.

– Definitivno sam bio veoma zabrinut kada sam video naslove. Ali, onda sam pogledao podatke i oni su mi pokazali nešto drugo – rekao je Šejn Korti, virolog sa Instituta za imunologiju „La Žola“.

Stečen imunitet je ćelijska memorija. Кada se naša tela suprotstave infekciji, želimo da naš imuni sistem zapamti kako ju je pobedio, da bi to mogao da ponovi. Poput osobe koja reši veliku slagalicu i zapamti delove, pa ih seldeći put lakše sklopi. Svrha vakcinacije je da naučite imuni sistem te prečice za sklapanje slagalice, ali da se ono prethodno ne izlaže virusu.

Zbog toga se studija u početku činila tako strašnom. Otkriveno je da se broj određenih aktivnih antitela, nazvanih „neutralizirajuća antitela“, značajno smanjio između testova, posebno kod pacijenata sa blagim ili nikakvim simptomima. Nivo antitela je jedan od posrednika u memoriji imunog sistema. Ako brzo padnu, to može da znači da naš imuni sistem ne može da zapamti kako da se reši kovida-19 duže od nekoliko meseci.

Naučnici koji su govorili za „Atlantik“ priznali su da je studija možda otkrila nešto važno i zabrinjavajuće, ali su se složili oko tri razloga zbog kojih bi trebalo zadržati dozu skepticizma.

Najpre, ljudski imuni sistem je kompleksan i misteriozan, a studija je proučavala samo jedan njegov deo. Кada novi patogen uđe u telo, naš adaptivni imuni sistem poziva tim B ćelija, koji proizvode antitela, ali i T ćelije. Antitela su zadužena da presreću i vezuju se za molekule virusa, a T ćelije, poput ubica, traže i uništavaju zaražene ćelije. Procena imunog odgovora bez uzimanja T ćelija u obzir je poput popisa nacionalnih vazduhoplovnih snaga, ali sa izostavljenim bombarderima. A u slučaju kovida-19, ti bombarderi bi mogli da budu presudno oružje za dobijanje rata. Sve veći broj dokaza upućuje na to da T ćelije pružaju najjači i najdugotrajniji imunitet na kovid-19, ali ova studija uopšte nije razmatrala njihov uticaj.

– Posmatranje samo jednog dela imunog odgovora je nepotpuno i netačno, posebno ako se mnogi pacijenti sa kovidom više oslanjaju na T ćelije, kao što pokazuju mnoge studije. Ukoliko bi slična studija i njih uzela u obzir, rezultati bi verovatno bili daleko optimističniji – rekao je Erik Topol, kardiolog i direktor Istraživačkog zavoda „Skrips“.

Drugo, virolog Šejn Kroti je ukazao na to da, iako je pad antitela zabrinjavajući, on je daleko od katastrofalnog.

– Nije neobično da antitela izblede posle nekoliko meseci. To nije iznenađujuće. Pogledajte primer vakcine protiv malih boginja – broj antitela manji je za oko 75 procenata posle šest meseci, ali to je vakcina koja štiti decenijama. Potrebna je da ovakve studije sprovedemo nakon šest meseci, tada bismo imali potpuniju sliku – rekao je on.

Treće, nizak nivo antitela i dalje može biti dovoljan da se izbori sa korona virusom, jer mogu da izazovu veći imuni odgovor nešto kasnije.

– Moguće je da ljudi koji su bili zaraženi iskoriste imunološku memoriju kako bi proizveli nova antitela u slučaju da ponovo budu izloženi virusu. Dakle, ja ne bih još zaključila da ljudi koji su bili zaraženi nisu zaštićeni od nove infekcije – rekla je Pamela Bjorkman, biohemičarka sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji.

Pored ova tri argumenta koja nas podsećaju da još nema razloga za paniku, nekoliko drugih istraživanja bude nadu da pandemija neće trajati zauvek. Rad na razvijanju vakcina i dalje napreduje impresivnim tempom. Nekoliko studija sprovedenih na majmunima, čiji je imunološki sistem blizak našem, pokazuje snažan i trajan imunološki odgovor. A nedavni rad pokazuje da 17 godina nakon što je SARS pogodio istočnu Aziju, mnogi pacijenti imaju „dugotrajni imunitet T ćelija“ koji bi im čak mogao da bude od pomoći u borbi protiv kovida-19.

Trka za razumevanje kovida-19 je globalni naučni napor bez presedana, a svaka studija je poput malog delića ogromnog mozaika. Ljudi koji se osećaju zbunjeno i uplašeno u moru novosti, koje su na smenu optimistične i apokaliptične, treba da da zapamte – suočavamo sa opasnom bolešću o kojoj saznajemo sve više iz nedelje u nedelju, ali ljudski organizam i njegovi mehanizmi za borbu su podjednako komplikovani.