PRETVARANJE AJA SOFIJE U DŽAMIJU IMA OZBILJNE POSLEDICE! Rat Zapada sa Turskom na pomolu!

Desetog jula predsednik Redžep Tajip Erdogan naredio je da se Aja Sofija pretvori u džamiju, nakon što je turski sud presudio da je sekularizacija tog mesta bila nezakonita. Nakon protesta zbog promene statusa lokacije, turski posmatrači izmerili su moguće političke posledice odluke Ankare, kako na samu zemlju tako i na međunarodnom nivou.

Posvećena kao hrišćanska katedrala 537. godine, Aja Sofija (“Sveta Mudrost”) pretvorena je u muslimansku građevinu nakon osmanlijskog osvajanja Carigrada 1453. Međutim, gotovo 500 godina kasnije, Mustafa Kemal Ataturk, osnivač i prvi predsednik turske republike, kao izraz dobre volje, dao je da se Aja Sofija pretvori u muzej. 1985. Aja Sofija postala je deo UNESKO-ove svetske baštine.

Nakon Erdoganove presude, UNESKO, Vatikan, ruska i grčka pravoslavna crkva izrazili su duboko žaljenje zbog te odluke. Šef spoljnje politike Evropske unije Žosep Borel osudio je odluku Turske i rekao kako ”žali zbog nje”, dok su ministri spoljnjih poslova EU-a izjavili da “osuđuju” odluku, koja je donesena u ponedeljak. Američki Stejt Department dao je do znanja da je “razočaran” pretvaranjem Aje Sofije u džamiju. Ranije je državni sekretar Majk Pompeo upozorio Ankaru na sankcije u slučaju pretvaranja istorijskog mesta u džamiju.

Zapad bi mogao da upotrebi ovaj presedan za sanckije protiv Turske

Međunarodna rasprava oko pretvaranja Aje Sofije tek je započela, napominje politički analitičar Onur Erim, predviđajući dugoročne posledice tog poteza.

Osim mogućeg zaoštravanja odnosa Turske s Rusijom i Grčkom, Ankara se takođe može suočiti s povratnim merama zapadnih sila, smatra on.

-Odluka će rezultirati prilikama za zemlje, posebno one zapadne, koje nisu imale prijateljske osećaje prema Turskoj, kao i grupe sa sličnim mišljenjima, kako bi stvorile novo bojište protiv Turske -upozorava on.

– Verujem da će u to biti uključene zapadna Evropa, SAD, pa čak i evangelisti.

Tvrdeći da je Osmansko carstvo dobrim delom sačuvalo izvorne freske i slike u bivšoj katedrali, politički analitičar primećuje da bi rasprava mogla otvoriti Pandorinu kutiju: “Kulturna baština Evrope i Balkana, uglavnom Grčke i Španije, poznaje mnoge slučajeve uništenja”, kaže on. “Mnogo toga što je učinjeno bilo je pogrešno, uključujući i pretvaranje verskih svetišta u izložbene prostore. A Turska, uključujući i tursko razdoblje Osmanlijske vlasti, u tome je sasvim nevina”.

13. jula, Erdogan i Putin razgovarali su, između ostalih pitanja tokom telefonskog razgovora, o pretvaranju Aje Sofije u džamiju. Turski predsednik uveravao je ruskog kolegu da će se sačuvati predmeti koji su hrišćanima sveti te da će biti garantovan pristup jedinstvenom spomeniku, svima koji ga budu želeli posetiti, uključujući i strane državljane.

Pretvaranje Aja Sofije u džamiju je politički problem

– Prisiljeni smo da kažemo da smo suočeni s potpuno unutrašnjim političkim pitanjem. To nije stvar religije, već politike, pa čak i javnosti – kaže Mehmet Hayri Kirbasoglu, profesor na Odseku za teologiju univerziteta u Ankari.

– Sprovedeni rad, konsultacije i izrada ove odluke su ovde sasvim vidljivi. Međutim, još nije bilo predviđanja o kratkoročnim i dugoročnim posledicama donesene odluke.

Erdogan je prvi nagovestio mogućnost pretvaranja nekadašnje katedrale vizantske ere u džamiju još u martu 2019., pre lokalnih izbora. Dan kasnije, na skupu Stranke pravde i razvoja (AKP) u Istanbulu, turski predsednik obavezao se vratiti Aja Sofiju “u prvobitno stanje i nazvati je džamijom” i to kao odgovor na američko priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni i Jerusalimom.

Erdoganov najnoviji potez usledio je usred napora Izraela na spajanje Judeje i Samarije u skladu sa “Sporazumom stoleća” Donalda Trampa, koji je Ankara snažno kritikovala zbog navodnog kršenja palestinskih prava.

Ne radi se o religiji, nego o prikazivanju moći, smatra Kirbasoglu navodeći 40. stih iz Suraha “Hodočašće”, koji “jasno kaže da se ne smeju dirati crkve, samostani, sinagoge i svetišta drugih religija, jer se tamo slavi Alahovo ime”.

Iako će Erdoganov potez verovatno dobiti pohvale neo-otomanskih nacionalista, pretvaranje Aja Sofije u džamiju verovatno neće rešiti stvarne turske probleme, poput “korupcije, nezaposlenosti, nejednake raspodele dohotka, polarizacije ili mržnje”, tvrdi profesor.

Dodaje da bi status muzeja na mestu bio prihvatljiviji iz perspektive svetske baštine.

– Ne postoji druga Aja Sofija. Ona jednostavno ima takvo obeležje. Dovršena je samo 30 godina pre rođenja proroka – zaključuje Mehmet Kirbasoglu.

Politički islamisti odavno su želeli konverziju Aja Sofije u džamiju

Govoreći da je to mesto “nesumnjivo svetska baština”, Ali Ozgindiz, član Republikanske narodne stranke, setio se da je preobražaj Aja Sofije u džamiju bio stari san turskih islamista. Prema njegovim rečima, 70-80 godina se pričalo o “razbijanju lanaca oko Aja Sofije”.

-Ovom odlukom turski politički islamisti izgubili su jednu od tri ključne političke komponente – pretpostavlja on.

– Ključne komponente političkih islamista bile su pitanje nošenja marame za glavu, džamije na trgu Taksim i statusa džamije Aja Sofije. Jednom kad budu donesene odluke o sva tri pitanja, ne znam koja će se politička komponenta nakon toga koristiti.

Citirajući sve izraženije kritike međunarodne zajednice, uključujući saveznika Turske za NATO, SAD-a, on odbacuje uvođenje bilo kakvih sankcija kao rezultat Erdoganovog koraka, “budući da je ta odluka povezana s pravom Turske na njen suverenitet”.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.