Formalni mandat ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ističe 20. maja, a krajem marta je trebalo održati izbore. Parlament ih je odložio zbog ratnog stanja u zemlji, a u ukrajinskom društvu se raspravlja o tome ko će da vodi zemlju pošto Zelenskom istekne petogodišnji mandat, navodi nemački medij.
Većina ukrajinskih pravnika tvrdi da je potpuno jasno da Zelenski zadržava svoju moć sve dok se ne izabere novi predsednik.
„To je potpuno jasno navedeno u Ustavu Ukrajine – posle isteka petogodišnjeg mandata, od trenutka inauguracije, ovlašćenja predsednika se ne završavaju automatski. Ona se završavaju tek sa inauguracijom novoizabranog predsednika, dakle tek nakon izbora“, objašnjava za Dojče vele stručnjak za ustavno pravo iz ukrajinskog Centra za politiku i pravnu reformu (CPLR) Andrij Mahera.
Trenutno su u Ukrajini i predsednički i parlamentarni izbori zabranjeni, ali iz različitih razloga. Ustav zabranjuje parlamentarne izbore, dok ratno stanje zabranjuje sve izbore.
„Izbori pod ratnim zakonom nisu zabranjeni samo radi zaštite birača od opasnosti, već su ograničena i određena ustavna prava i slobode, kao što su pravo na slobodno izražavanje mišljenja, mirno okupljanje i sloboda kretanja. Stoga je nemoguće obezbediti princip opšteg biračkog prava i slobodnih izbora“, objašnjava Mahera.
Slično su se u martu izjasnili i Institut za zakonodavstvo, naučnu i pravnu ekspertizu Nacionalne akademije nauka Ukrajine, kao i Centralna izborna komisija te zemlje.
Llegitimitet Volodimira Zelenskog, prema mišljenju posmatrača, ne samo da se oslanja na zakone, već i na podršku ukrajinskih građana.
Prema istraživanju ukrajinskog istraživačkog centra „Rasumkov“ sprovedenom u januaru, 69 odsto Ukrajinaca ima poverenja u državnog lidera, dok manje od četvrtine nema.
