General Perišić EKSKLUZIVNO za emisiju „ĆIRILICA“: Evo kako je srpskom generalu podmetnuta špijunska afera!

Milomir Marić je podsetio da je Perišić proglašen za američkog špijuna, za najvećeg izdajnika, da je Koštuničin šef bezbednosti Aca Tomić uhapsio njega i Džona Nejbora u motelu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali, da se o Perišiću pisalo sve najgore, da su poslali „Kobre“, da njega vezanog bez pertli vode u Vladu, ulaze u njegovu kancelariju, kao i da se Marić u tom trenutku nalazio u Đinđićevoj kancelariji, koji mu je rekao: „Tako će sutra i mene da hapse“.

General Momčilo Perišić je potom istakao da je napravljen tim koji je njemu montirao špijunsku aferu

„Pošto sam ja bio, po mnogo čemu, sloboduman čovek, puno znao, a nisam hteo da ćutim, koji sam imao kritički odnos prema rukovodstvu DOS-ovom, koje umesto da žrtvuje se za interes naroda i države, ono je, ne svi ali pojedinci, našlo način da se bogate. Onda sam ja pao u nemilost određenih ljudi i u, da kažem organima bezbednosti, jer sam trebao da ih podvedem pod civilnu kontrolu, i u okviru političara koji su zloupotrebljavali svoju dužnost i nekih protivnika u vojsci koji su se naljutili na mene što sam ih skinuo sa određenih dušnosti, zato što su nesposobni. Onda su napravili tim koji je podmetnuo odnosno montirao špijunsku aferu, a montaža je sledeća“, rekao je Perišić i nastavio:

„Uhapšen sam u motelu „Šarić“, navodno da predajem dokumenta Nejboru. Nejbor i ja smo se u motelu našli radi pića, razgovora i zajedničke večere. U taj motel ja sam došao sa svojim vozačem u trenerci. Taj vozač je korišćen kao glavni svedok tužilaštva i izjavio je: „Perišić je od kuće došao u trenerci, nije imao nikakvu torbu, nije imao nikakav papir, izašao je iz vozila i seo sa Nejborom“. Mene su optužili da sam ja Nejboru dao 36 lista papira, i zato sam ovo doneo, ovoliko listova papira A4 dao mu u motelu, a to nije video moj vozač? Drugo, to nije bio glavni svedok tužilaštva Telesković i rekao je na sudu: „Jesi li video da je Perišić šta dao?“, „Nisam video“. To nije snimila kamera koja je kompletno vreme, kao što nas sada snima, nije snimila, nije snimio aparat koji je takođe sve snimao i to nije uočio ni jedan čovek od 12 ljudi koji su dva sata pre došli u motel da organizuju moje hapšenje. Prema tome ni jedan jedini dokaz nije bio da sam ja išta uneo, a paradoks je, da naknadno, posle 12 sati, kao u Nejborovoj torbi su nađeni ti papiri, što znači da sam ja ušao sa tim papirima, dao njemu, on u motelu stavio u torbu, oni posle 12 sati izvadili, a ni jedan od tih papira nije bio niti presavijen, niti izgužvan, niti pocepan“, rekao je Perišić u u emisiji „ĆIRILICA“ na TV HAPPY.

On je dodao da se ni prvostepeni, ni drugostepeni sud nisu obazirali na njegove primedbe.

„Ja sam i prvostepenom i drugostepenom sudu rekao: „Gde je logički stupanj spoznaje, a posebno sudijsko-pravni sistem spoznaje i zaključivanja?“. Još da bude paradoks veći, kad kod mene nije nađeno ništa, onda su pretresli moj kabinet i stan. U stanu i kabinetu nije nađen ni jedan papir, niti je nađena disketa na kojoj je dokument za koji sam optužen, a koji se zove, to slobodno mogu da kažem, „Zapisnik sa kolegijuma načelnika generalštaba od 10.11.2001. godine“, a ja kao to dao ovome 2002. godine, posle nekoliko meseci, a vi znate ma kakav važan dokumenat, ako nije dat na vreme, on nema nikakvu važnost“,

Milomir Marić je podsetio da je Nejbor odbio da potpiše da su ti dokumenti bili kod njega, da je rekao se to nije nalazilo u njegovoj tašni i da je to ubačeno kada su njih dvojica uhapšeni, a general je pojasnio kako je to izgledalo.

„U međuvremenu mi smo, a bio je Vlajković kod tebe, mi smo pronašli ljude koji su učestvovali u našem hapšenju, neznajući ni koga hapse ni zašto hapse. Otišli su neki u penziju, neki još nisu, proradila im je savest i rekli su sledeće: Prvo, da niko od njih nije video da sam išta dao. Broj dva, da pretres Nejborove torbe nije vršen u motelu i napravljen zapisnik, a po zakonu o krivičnom postupku bili su dužni da na licu mesta, uz svedoke, goste motela, da naprave zapisnik i da ti od kojih su oduzeta ta sredstva potpišu to. Ako ne može to da se napravi, onda mora da se zapečati i da se otpečati uz prisustvo tih od kojih je oduzeto i da se tad napravi zapisnik. Pošto to nije pravljeno u motelu, došli smo u kasarnu „Topčider“, tamo je Nejboru otvorena torba diplomatska i popisano oko 60 dokumenata i kartica što  predstavljaju diplomatski materijal. On je to potpisao. Nakon toga, nakon 20 minuta, to kaže jedan od svedoka koji će biti angažovan, a u međuvremenu mi smo tražili obnavljanje postupka zbog novih činjenica, kaže: „Nakon 20 minuta, pošto je ovo potpisao, dolazi njegov kolega iz druge kancelarije i donosi neke papire i kaže: „Izvoli potpiši“. Ovaj pogleda i kaže „To ja nisam video, to nije moje, to neću da potpišem i normalno nije potpisao. Čak taj dokumenat postoji, gde,taj zapisničar je napisao nije hteo da potpiše. Tako da je to očiti dokaz da je to potureno“, kazao je Perišić.

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije izjavio je da ogorčen na naše sudije koje prema njegovim rečima, „nisu sudili po savesti, nego verovatno po nečijem nalogu“

„Posebno sam ogorčen na Apelacioni sud, to je drugi sud, koji posle prvostepene presude, nakon tri sedmice ili 21 dan, je organizovao raspravu i osudio me na četiri godine. Znači dao mi još jednu godinu, a u tom vremenu od 21 dan oni su morali da pročitaju i prouče do tančina prvostepenu presudu koja ima 162 gusto kucane strane, trebalo je da prouče 11.000 papira dokaznog materijala, trebalo je da prouče devet žalbi, a sve su to kao uradili za 21 dan i napisali presudu kakvu su napisali…“, zaključio je Perišić.