General Momčilo Perišić o razgovorima sa Džonom Nejborom: „Došao u kontakt sa njim i najviše sam kontaktirao iz dva razloga…!“

Momčilom Perišić prisetio se svog hapšenja i rekao da su optužbe protiv njega izmišljene i konstruisane.

„Veoma je važno da se zna momenat kada sam je uhapšen. Ja sam uhapšen naveče, 14. marta 2002. godine, dan uoči nestanka poslednje Jugoslavije. Sutradan, rukovodstvo tadašnje Srbije i SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore, trebalo je narodu da objavi: „Nema više Jugoslavije“. Umesto toga oni objavljuju udarnu vest: „Bivši načelnik Generalštaba Momčilo Perišić predao je tajna vojna dokumenta američkom službeniku Džonu Nejboru“, normalno sve je izmišljeno, sve je konstruisano“, kazao je general.

On je dodao da je sa Džonom Nejborom razgovarao kao sa stručnjakom, čija iskustva je želeo da zna.

„Džon Nejbor je bio akreditovan u američkoj ambasadi, kao prvi sekretar američke ambasada. Kao takav učestvovao je na svim vežbama Vojske Jugoslavije, svim vežbama MUP-a, ja nisam hteo da donosim, postoje i sada slike, imam ih. Sedeo je sa najvišim rukovodstvom i čak dva puta organizovao je predavanje u Vladi Srbije o bezbednosti. Normalno, ja sam, kao i drugi, došao u kontakt sa njim i najviše sam kontaktirao iz dva razloga. On je bio stručnjak imao je određena iskustva koja su meni koristila jer sam u to vreme, kao predsednik Vlade i predsednik Odbora savezne skupštine za odbranu i bezbednost dobio zadatak od svih predsednika, i Đukanovića, i Đinđića, i Koštunice, da napravim elaborat bezbednosti, jer je prethodna bezbednost bila rasturena, čime ću da kažem ministarstva sile, vojske i mupa, dovesti pod civilnu kontrolu. Da bih to ja uspeo, morao sam imati i pored naših iskustava i svetska iskustva, ali imati i dovoljno argumenata. Međutim, argumente mi nisu mogli dati čelnici tih institucija, a to su bili relikti Miloševićevog sistema, na čelu vojske Pavković, na čelu DB Rade Marković. Marković znate gde je i šta je radio, Pavković još izdržava kaznu u Hagu“, kazao je Perišić.

Perišić je podsetio da su Hrvati odbili da predaju Hagu „Topličke dnevnike“ pod izgovorom državne tajne.

„Onda sam ja, da bih došao do podataka koristio legalne izvore, slala mi vojska, slao mi MUP, postoje i oni anonimni izvori, i pored ostalog bili su i izvori kao što su Vlajković, Sekulić itd. Važno je da pomenem, Hrvati nisu dali „Topličke dnevnike“, a „Toplički dnevnik“ je isto kao i servisna knjižica za auto ili šivaću mašinu. To nisu dali Hagu iz razloga, i pod plaštom, da je to državna tajna. Naše rukovodstvo koje se busalo u prsa kako je velikosrpsko, velikopatriotsko je isporučilo sve zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, najtajniji dokumenat, isporučilo Haškom tribunalu“, kazao je general u emisiji „ĆIRILICA“ na TV HAPPY.

On je svoje mišljenje potkrepio primerom.

„U prilog toga još jedan eklatantan podatak kakvi smo mi. Jedan optuženik za Haški tribunal je sakrio sebe, ali dokumentaciju koju je pisao za istoriju ostavio je u svom stanu. Naš MUP, po naređenju čelnika naše države, saznao je to, upao u stan, zaplenio tu dokumentaciju i pošalje je direktno tužilaštvu Haškog tribunala, umesto odbrani nas koji smo u Hagu. U tom materijalu je bilo oko 4.000 stranica pisanih rukom i oko 300 sati presretnutih razgovora, a to znači kada neko komunicira sredstvima veze, prislušni centar to snima. Nekulturno je za običnog građanina, evo vi i ja da razgovaramo mobilnim telefonom, veoma je nekulturno da snimamo jedan drugog,a posebno da to zloupotrebimo. Zamislite u toku rata razgovaraju čelni političari i čelni vojni stručnjaci, jedan od tih snima i to čuva kao neki dokazni materijal za istoriju. A ustvari, kada je MUP to našao i isporučio Hagu, taj kompletan materijal je, prvo moje suđenje prekinuo za šest meseci, da bi se utvrdilo ima li u tom materijalu dokaza protiv mene, a drugih šest ljudi je u Haškom tribunalu, uključujući i toga dobilo doživotnu robiju zahvaljujući argumentima iz tog materijala, rekao je Perišić.