Srđan Graovac u emisiji “ĆIRILICA”: “Ne menjaju se kod nas stvari, mi jednostavno imamo takav način političke komunikacije i takav politički sistem“

“Pesimista sam kada je u pitanju naša politička scena jer mi se čini da vreme neće promeniti ništa i nećemo mi sa decenijama koje dolaze i prolaze naučiti nešto drugo i biti pametniji u odnosu na to kako je bilo pre možda 150 godina. Ne menjaju se kod nas stvari, mi jednostavno imamo takav način političke komunikacije i takav politički sistem i on je duboko negde postao deo našeg nacionalnog identiteta”, izjavio je Graovac u emisiji “ĆIRILICA”.

On je podsetio na primer kneza Mihaila.

“Ja ću vam navesti primer, knez Mihailo, ne postoji ja mislim obožavaniji vladar, neko ko je više danas poštovan u našoj javnosti, ali za vreme svog života, za vreme tih osam godina svoje druge vladavine, to je bilo daleko od toga. Taj čovek je bio napadan, proganjan u medijima, ubijen na kraju… Imamo tu tragičnu prošlost koja govori o tome da unosimo veliku količinu strasti u politiku, a da se ne libimo od najdrastičnijih mera protiv onoga ko nam se ne sviđa i sa čijim stavovima se ne slažemo, nažalost. Uvek je tu upleten i spoljni faktor i uvek je tako bilo. Ja namerno pominjem kneza Mihaila jer on je primer tragičnog vladara, koji je bio reformator, prosvećeni vladar, čovek koji je ostvario velike uspehe za vreme svoje ne tako duge vladavine, kratke vladavine, a jedan od najvećih uspeha je bio taj što je bez krvi, bez kapi krvi vratio gradove, proterao turske garnizone iz srpskih gradova, nakon incidenta na Čukur česmi on je izbegao da uđe u rat, diplomatskim putem godinama se borio i ostvario taj veliki uspeh”, podseća Graovac.

On je takođe podsetio na komentare tadašnje opozicije.

“Znate šta su bili komentari srpske opozicije tada, a ta opozicija, da kažem daleko je od današnje opozicije. To su bili mladi ljudi koje je Srbija probrala, slala ih u inostranstvo na školovanje, na najbolje univerzitete, Pariz, Berlin, Beč. i oni su se vratili u svoju zemlju sa najboljim mogućim znanjem, ali nisu bili operisani od tog srpskog načina vođenja politike. Oni su kneza Mihaila zbog takvog načina vođenja politike nazivali “turskim pandurom”. On je za njih bio “turski pandur” koji nije bio dostojan da oslobodi gradove uz prolivanje junačke srpske krvi, nego eto…”, rekao je Graovac.

On je naglasio da se mi nismo pomerili iz tog vremena iako Srbija ima dugu tradiciju demokratije.

„Mi se i više od 150 godina kasnije nismo pomerili od tog vremena. Današnja politička elita, opozicija, ne može da se izdigne iznad uskostranačkih interesa kada govori o jednom nacionalnom pitanju od najvećeg značaja, a pitanje Kosova i Metohije je pitanje od prvorazrednog značaja, ne postoji trenutno za nas važnije pitanje. Po tom pitanju politika ne sme da se svodi na uskostranačke interese. Nema šanse da se tako nešto desi u ozbiljnim zemljama sa razvijenim demokratskim sistemima. Srbija ima dugu tradiciju demokratije, ponekad dužu i od mnogih evropskih zemalja, i tog sazrevanje demokratije, ali nažalost, taj veliki prekid u vreme komunizma, to je počelo već sa stvaranjem Jugoslavije i sa Aleksandrovom diktatuom ali je u vreme komunizma zapečaćen taj srpski demokratski razvoj. Posle toga kao da smo se vratili 150 godina u nazad i to je naš problem“, zaključio je Graovac.

On je izjavio i da su nemile scene iz Narodne skupštine Srbije upravo posledica toga.

„Ove scene u skupštini su posledica toga. Oko ovog pitanja trebalo se ići na to da se postigne konsenzus. Bilo bi za očekivati da opozicija nudi rešenje vlasti, pa čak i da ne bude isto, identično, ali da imaju svoje rešenje koje mogu da ponude, a ne da bude pokušaj da se iz svega izvuku politički poeni i to jeftini politički poeni. Nažalost to je samo jedan segment problema sa kojim se suočavamo, opozicija koja sve posmatra kroz prizmu uskostranačkih interesa pa čak i pitanje Kosova i Metohije. Drugi problem je što postoji deo naše javnosti koji u startu  diže ruke od svega i svaku ponudu svaki predlog koji dolazi sa Zapada oberučke prihvataju. Zašto? Zato što dolazi sa Zapada. To je drugi pol, druga krajnost naše političke sredine“, smatra Graovac.