Arbitražni postupak Duška Kneževića protiv C.Gore – poverljiv, mogao bi da košta 500 miliona evra

Postupak pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu koji je pokrenuo Duško Knežević protiv države Crne Gore obavijen je zidom ćutanja. Svi akteri, od pravnih zastupnika Kneževića i Vlade, advokata Garija Borna i Tijeri Augsbergera, do kabineta Milojka Spajića i Ministarstva finansija, nisu želeli da govore o procesu koji bi mogao da košta Crnu Goru više od 500 miliona evra, pišu Vijesti.

Pravni tim Atlas grupe je 23. aprila ove godine obavestio javnost da bi arbitražni postupak, koji su Knežević, Atlas Capital Holding Limited i Meljine Complex Limited pokrenuli protiv Vlade Republike Crne Gore, trebalo zvanično da počne za mesec dana, pišu podgoričke Vijesti.

Do sada nema informacija, ni od zainteresovanih strana, ni na zvaničnom portalu Stalnog arbitražnog suda u Hagu (Permanent Court of Arbitration – PCA) o početku postupka.

Pravni tim Atlas grupe navodi da je Crna Gora je bila u obavezi da “štiti strane investicije prema međunarodno preuzetim obavezama”, a ponašanje državnih organa, prema njihovim rečima, jasno je ukazivalo na ozbiljne propuste i protivpravno delovanje prema Atlas grupi i njenim kompanijama”.

“Upućen je odštetni zahtev od 500 miliona evra koliko je procenjeno da su Atlas Capital Holding Limited, Meljine Complex Limited i predsednik Atlas grupe pretrpeli štetu, kao rezultat politički motivisane kampanje protiv Kneževićevih ulaganja u Crnoj Gori, što uključuje i dve banke – Atlas banku i Invest banku Montenegro (IBM), i projekat izgradnje hotelskih kompleksa na obali mora”, saopštili su iz Pravnog tima Atlas grupe.

Izbor arbitra

Budući da dve strane nisu postigle dogovor oko izbora predsednika Arbitražnog tribunala, navodi se u saopštenju, stalni Arbitražni sud u Hagu postavio je profesora Donalda Mekrea kao predsednika po svom nahođenju, što je bio poslednji korak pre početka rasprave pred arbitražnim sudom.

Atlas grupa je navela da “dve strane ranije su izabrale svaka svog arbitra”.

Vlada Crne Gore se odlučila za pravnika i stručnjaka za arbitražno pravo Bernarda Sepulveda Amora iz Meksika, dok je izbor predsednika Atlas grupe Kneževića i njegovih kompanija prof. dr Gido Santijago Tavil iz Argentine.

Pravni tim Atlas grupe i Knežević, ističe se dalje, poslao je još 1. decembra 2020. godine Zahtev za arbitražu, čime je pokrenut arbitražni postupak protiv Vlade Crne Gore, a radi naknade štete.

I pored najave, postupak Hagu još nije počeo, a Knežević se nakon ekstradicije iz Velike Britanije, od 30. aprila nalazi u Istražnom zatvoru u Spužu.

“Postupak ‘Knežević vs Montegro’ pokrenut je 1. decembra 2020. godine po UNCITRAL arbitraznim pravilima, a na osnovu BIT-a, bilateralnog sporazuma koji su zajednička država Srbija i Crna Gora potpisale sa Kiprom 2005. godine između Kipra i Crne Gore”, objašnjava Nina Janković, advokatica u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Aceris Law LLC iz Ženeve, sa užom specijalizacijom iz međunarodne arbitraže.

Vojin Biljić, advokat iz Beograda, takođe ekspert za oblast međunarodne arbitraže, kaže da je specifičnost arbitraže u tome što se postupak inicira obaveštenjem, a tužba dolazi tek kasnije i tada počinje izbor arbitražnog veća.

“Tek nakon što se arbitražno veće konstituiše, podnosi se tužba u roku u kome veće to odredi”, dodaje Biljić i navodi da se u ovom konkretnom slučaju primenjuju tzv. UNCITRAL arbitažna pravila, po kojima tužilac može da odluči da se njegovo obaveštenje o arbitraži smatra tužbom, ukoliko ima sve propisane elemente.

Biljić pojašnjava da se tužba dostavlja tuženom na odgovor, pri čemu i tuženi može da odluči da se njegov odgovor na obaveštenje o arbitraži smatra odgovorom na tužbu.

Detalje koji bi mogli pojasniti u kojoj je fazi postupak moguće je saznati samo od pravnih zastupnika kako Kneževića, tako i države Crne Gore.

“Poverljiv postupak”

Jedan od pravnih zastupnika Kneževića, ali ne u arbitražnom sporu, britanski advokat Tobi Kedman, na nedavnoj konferenciji za medije u Podgorici, je samo rekao da je reč o “poverljivom postupku”, kao i da se nada da “Vlada Crne Gore ne pokušava da pritvorom Kneževića utiče na taj slučaj”.

Za advokaticu Janković, sa druge strane, nije jasno da li je institucija koja administrira postupak Stalni arbitražni sud (PCA) u Hagu, ili se radi o skroz ad hoc arbitraži.

“Vrlo je moguće da se radi o ad hoc UNCITRAL arbitraži, što znači da nije vezana ni za jednu instituciju, za razliku od ICC, PCA, LCIA i drugih arbitraža, ali isto tako znači da je moguće da je ceo slučaj poverljiv, što bi objasnilo zašto nema previše informacija, čak i na internetu”, kazala je ona.

Upravo zbog ovih nejasnoća Vijesti su u više navrata pokušale da dođu do advokat Garija Borna, prema riječima Pravnog tima Kneževića, zastupnika Atlas grupe i “jednog od najvećih svetskih stručnjaka u oblasti međunarodne arbitraže koji je do sada vodio više od 600 arbitražnih postupaka”. Iako su pitanja upućena direktno Bornu, zatim kancelariji međunarodne advokatske kompanije Vilmer Hal (Wilmer Cutler Pickering Hale and Dorr LLP) u Londonu i Službi sa odnose sa medijima u sjedištu ove kompanije u Vašingtonu, odgovora nije bilo.

To nije česta praksa ovakvih uglednih advokatskih kancelarija koje, i kada žele da izbegnu odgovore, upute makar kurtoazno objašnjenje, navode Vijesti.

Slično je postupio zastupnik države Crne Gore, advokat Tijeri Augsberger iz advokatske kancelarije Four Knights LLC, sa sedištem u Ženevi, koga je, kako navodi Pravni tim Atlas grupe, još 2021. godine izabralo Ministarstvo finansija kojim je tada rukovodio Milojko Spajić.

Augsberger je najpre odgovorio Vijestima da nema ovlašćenje da govori o ovom sporu, a na ponovni upit, zatražio je još nekoliko dana radi konsultacija sa klijentom. Po isteku ovog roka Augsberger nije odgovorio na postavljena pitanja u vezi sa arbitražnim postupkom.

Sa druge strane, kabinet Spajića je u slučaju arbitraže uputio Vijesti na Ministarstvo pravde. Iz ovog resora, međutim, rekli su da se obrate Ministarstvu finansija koje do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorilo na postavljena pitanja u vezi sa arbitražom, dosadašnjim tokom i budućim postupcima Vlade Crne Gore.

Advokat Biljić kaže da će Stalni arbitražni sud u Hagu odrediti i raspored preduzimanja procesnih radnji, dostave podnesaka, veštačenja, datum održavanja rasprave…

Tri predloga za poravnanje

Biljić smatra da je po sredi postupak visoke kompleksnosti i da pitanje koje se ističe u prvi plan, a to je politički motivisan progon vlasnika, mnogo teže dokazivo u kontekstu uzročno-posledične veze za naknadu štete od pitanja da li je Crna Gora preduzimala mere koje nisu imale jednak tretman prema stranoj investiciji i koje su kao takve bile suprotne ratifikovanom međunarodnom ugovoru i zakonima Crne Gore.

“Naravno, strategija tužioca ne može biti procenjena na osnovu samog saopštenja i za svaki konkretniji komentar, bilo bi potrebno imati uvid u pravnu argumentaciju, što je, s obzirom na nejavnu prirodu postupka, veoma teško”, dodaje Biljić.

U spomenutom saopštenju Pravnog tima Atlas grupe se ističe da su, iako svesni visine štete koja je pričinjena Atlas grupi i njenim kompanijama, pripravni da se pronađe kompromisno rešenje sa Vladom Crne Gore.

“Dosad je tri puta upućivan predlog o poravnanju – Vladi Duška Markovića, Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića. Predlog će biti upućen i premijeru Milojku Spajiću da se postigne dogovor i nađe rešenje o poravnanju, jer bi bilo nepravedno da građani Crne Gore plaćaju štetu koju je svojim postupcima načinio Milo Đukanović”, rečeno je u saopštenju.

Kneževićeva odbrana je uputila pitanje Ministarstvu finansija i predsedniku Vlade Spajiću – da li su spremni da prihvate ponuđeni dogovor sa pravnim timom Kneževića i Atlas grupe, ili će, kako se navodi, rizikovati da izgube spor pred Arbitražnim sudom u Hagu i u tom slučaju bi morali oštećenoj strani da isplate nekoliko stotina miliona evra, što bi ozbiljno ugrozilo crnogorski budžet i negativno se odrazilo na kreditni rejting Crne Gore što bi uticalo kod novih zaduženja u inostranstvu.