DRUGI TALAS DOLAZI, ALI BIĆEMO SPREMNIJI: Virus korona neće nestati, ali evo zašto možemo da BUDEMO OPTIMISTI

Kada se virus korona pojavio početkom marta, kovid-19 je bila nova bolest u svetu o kojoj se malo znalo. To je u mnogim zemljama izazvalo paniku, dovelo je do mnogo smrtnih slučajeva, a pritisak na lekare koji su se sa tim borili bio je ogroman. Vlade tih država, zajedno sa epidemiolozima i drugim stručnjacima, morale su da uvode brojne mere, uče na svojim greškama i da se nadaju najboljem.

Drugi talas, za koji svi stručnjaci govore da je neizbežan, biće drugačiji zbog nekoliko razloga.

1. Država i privreda znaće sa čim ulaze u koštac

Poučeni iskustvom tokom prethodnih meseci oni koji odlučuju sada će moći bolje da se pripreme i uvedu pravovremene mere kada je reč ograničavanju širenja virusa (zabrana okupljanja, obavezno korišćenje zaštitne maske, rad od kuće…).

2. Ne postoji vakcina, ali ipak…

Iako nije nađena vakcina za kovid-19, britanski list navodi da su uočeni pozitivni efekti steroida deksametazona i remdesivira. Naime, deksametazon uspeva da spase život barem jedne od osam osoba čije je stanje toliko loše da moraju da budu na respiratoru, dok remdesivir pomaže za brži oporavak.

3. Znanje i samopouzdanje medicinskog osoblja

Dragoceno iskustvo koje su stekli lekari tokom marta, aprila i maja, pomoći će im da sada budu manje nervozni i uplašeni od zaraze kada budu sprovodili različite neophodne procedure, poput intubacije. Zdravstvene službe znaće i koliko im je potrebno privremenih bolnica, gde taj prostor mogu da nađu, šta je potrebno od zaštitne opreme…

4. Građani su naučili da se zaštite

Tokom pandemije i građani su naučili šta je potrebno da čine da bi sačuvali svoje zdravlje – distanciranje, odnosno izbegavanje velikog broja ljudi, nošenje zaštitne maske, redovna higijena ruku.

VIRUS NIJE NESTAO

Iako se čini da je najgore prošlo, barem kada je reč o pandemiji, država ne bi trebalo da se opusti već da „dotuče virus“. Leto je upravo taj, dragoceni trenutak, pre nego što dođe hladno vreme, praćeno sezonskim gripom.

Kako piše profesor Devi Šridar sa Univerziteta u Edinburgu vlada bi trebalo da iskoristi ovaj kratak period odmora da napravi dugoročne planove kako da živimo sa virusom dok ne bude otkrivena vakcina. Vreme ističe jer, kada ponovo bude hladno i vlažno, virus će ponovo da bude u zamahu.

Testiranje potencijalno zaraženih, kao i planovi za praćenje virusa i njegovu izolaciju mogu da padnu u vodu kada bude došao sezonski grip i kada se njegovi simptomi budu poklopili sa simptomima Kovida-19.

Profesor Šridar smatra da države nikako ne smeju ponovo da uvedu totalno zatvaranje jer, kako kaže, moguće je istovremeno eliminisati virus i ponovo ekonomski otvoriti zemlju „ali to mora da se učini pažljivo i oprezno“.

Prema njegovim rečima svaka država bi trebalo da nađe „najmanje loš izlaz“ iz situacije, na osnovu svoje populacije i kapaciteta zdravstvenog sistema svoje zemlje.

On je kao primer naveo masovno testiranje, da se evidentiraju svi nosioci, sa i bez simptoma, da se isprati sa kim su bili u kontaktu i da se te osobe stave u izolaciju.

Šridar ističe da mora da se objasni građanima da se isplati kratkoročna neprijatnost, uključujući i fizičko distanciranje, odnosno korišćenje maske kada distanciranje nije moguće.

Dodaje i da bi trebalo da se prave izveštaje o broju zaraženih na lokalu na način da ljudi shvate kako se virus širi u njihovoj zajednici i da osiguraju da to spreče.

On je zaključio da vlade odluke ne bi trebalo da donose kako bi se dodvorili građanima, već da one budu s ciljem da se prevaziđe kriza.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.